Game of Thrones – S07E01 Zmajkamen

Nakon šest godina uz „Igru prestola“, gledalac sam može da zaključi šta ga očekuje nakon višemesečnog iščekivanja. Prve epizode svake sezone su nam bile dobar podsetnik o preživelima i palima kao i o tome šta oni koji još stoje na svoje dve noge planiraju da urade. Ustanovljena praksa se nije menjala ni ove godine, uz možda jedan ili dva momenta istinskog zaključka određenih delova priče.

Zima je došla u Vesteros, a u obliku Arje Stark, zima je došla i po Kuću Freja. Naučena svom trikovima Bezličnih, Arjina osveta nad Frejima je, gotovo isto kao i Sansina nad Remzijem, dugo očekivani poklič svih onih koji su tražili neku vrste pravde u Vesterosu. Elegantno i efektno, mala Starkova je zatrla Kuću Freja poručujući da na kraju, zima uvek dolazi. A da Arjine reči nisu samo reči osvete, podseća nas i poprilično zastrašujuća armija mrtvih koja se neminovno približava zaraćenom svetu živih.

A u svetu živih, svi se spremaju za rat. U Zimovrelu, Džon organizuje svoje vazale kako bi se odbranili od nastupajuće kataklizme. Modernista kakav je uvek bio, sa veoma malo obzira prema zastarelim običajima, novi Kralj na Severu ne samo da naređuje da se i devojkama da šansa da se priključe vojničkim redovima, već je spreman da oprosti izdaju Kuća Karstarka i Ambera. U ovome se sukobljava sa svojom sestrom koja pokazuje izuzetnu pragmatičnost povodom ovog pitanja, ali ne i zdrav razum da ne polemiše sa Kraljem u javnosti. Sansini motivi, kao i prošle godine, ostaju nepoznanica svima, pa čak i onima koji su stvarali lik.

Problem u interakciji između Džona i Sanse je striktno problem loše osmišljenog sukoba. Očito je da su producenti serije želeli da Džon i Sansa pokažu koliko se razlikuju i da stvore neku vrstu sukoba između Kralja na Severu i Gospe od Zimovrela. Problem je samo što manjkavosti u talentu samih pisaca dovode do scena u kojima jedno neizbežno mora ispasti kompletni idiot. Sada se samo postavlja pitanje da li je Džon budala što, nakon svog debakla sa Remzijem, ne veruje Sansinom sudu o neprijateljima na jugu, predvođenih Sersei, ili pak Sansa koja ima problema da balansira između ljubavi koju oseća i poštovanja koje bi trebalo da ima prema Džonu. Suštinski, koje god od njih dvoje da publika okrivi, nije mnogo pogrešila.

U Kraljevoj Luci, Sersei pokušava da se kako tako održi na vlasti. Suočena sa neprijateljima na četiri strane, Sersei pokušava da preživi sklapajući savez sa poslednjom osobom koju bi ijedna normalna osoba izabrala. Međutim savez sa Juronom Grejdžojem doneće barem malo neizvesnosti u ratu dve kraljice, jer Denerisina armada sa bogatstvom Tirelovih, brodovima Grejdžojevih i tri odrasla zmaja ne ostavlja mnogo sumnje ko je očiti pobednik.

U celom kuršlusu sa Juronom, nemoguće je ne primetiti koliko je njegova pojava drugačija ove godine. Mišel Klepton, kostimografkinja serije je unela preko potrebnu harizmu i boju u Juronov izgled. Iako je njegov kostim malo anahronističan sa celokupnom serijom, ovo je daleko bolje i prikladnije za čoveka za kog se on izdaje od prnja koje je nosio prošle sezone.

Velike planove i sukobe na dvorovima prekidaju epizode sa svih strana Vesterosa. Arjino putešestvije prekida jedna od najpolemisanijih scena prve epizode. Nakon što je ranije ove godine najavljeno da će popularni kantautor Ed Širan imati malu ulogu u jednoj od epizoda, ljubitelji i „Igre prestola“ i Širanovog opusa su to jedva čekali. Ono što su dobili je jedna od gotovo najgorih scena ikada snimljenih u seriji. Problem nije u samom sadržaju, scena pokazuje besmislenost rata na interesantan način, već sama činjenica kako je ona uklopljena sa ostatkom epizode ili možda još bitnije sa Arjinom pričom. A možda bi sve to i bilo nekako podnošljivo da se Širan, iz nekog nepoznatog razloga, našao u svakom kadru scene a da nije, sem pesme koju je otpevao na početku, rekao ni reči. Cela stvar je naravno dobila svoj život na internetu a jadni Širan će dobro razmisliti pre nego se pojavi u još nekoj seriji.

Scenaristi „Igre prestola“ se nikada nisu libili da nam pokažu raznorazne groteskne načine umiranja. Naše oči su bile prikovane za ekran čak i kada je Planina smrskao Oberinovu glavu ili kada je na Robovo telo bila nataknuta glava njegovog jezovuka. Međutim, kada su ljudske izlučevine u pitanju, nismo tako jakog stomaka. Semov život u Citadeli se pokazao kao predugi niz čišćenja noćnih posuda i izlivanje sadržaja u Starigradsku septičku jamu. Samo po sebi, pokazalo je jednu gnusnu stranu sticanja meštarskog zvanja, ali sama montaža traje nekoliko desetina sekundi previše, pa se onda iz veoma efektne pretvara u izuzetno odvratnu. Međutim, Semovo bitisanje u Citadeli ima malo poterovskih elemenata sa sve zabranjenim odsekom u biblioteci i Džimom Broadbantom koji glumi arhimeštra Citadele (u dva od osam filmova o dečaku-čarobjaku, Oskarovac je glumio profesora Pužoroga.) Sem bezuspešno pokušava da ubedi meštre u opasnost, a onda nakon što provali u zabranjeno krilo, otkriva ono što je već znao. Upravo tako, jedan od najbesmislenijih trenutaka epizode je kada Sem, nakon sve muke provaljivanja u najstrože čuvane knjige u Vesterosu, otkrije da je informaciju o zmajstaklu već čuo, i to od Stanisa. Čak i u smrti, jadnom Stanisu scenaristi ne daju mira.

Jedina od tih priča običnih ljudi u Vesterosu koja je uspešno prenela svoju poentu bila je o Bratstvu bez barjaka i njihovom putu na Sever. Religiozne prepirke između Pseta i Torosa od Mira su izuzetno interesantne, pogotovo kada Sandor konačno i sam progleda. Daleko interesantniji aspekt ove epizode je Sandorovo poštovanje mrtvih vlasnika kuće i njegovom kopanju groba za mrtvog vlasnika i njegovo dete. Oni malo boljeg pamćenja setiće se kako je Sandor ubio seljaka iz Rečnih zemalja u sezoni 4 dok je putovao sa Arjom. Ovo predstavlja zaista finu paralelu koja ukazuje na to koliko je smrt i vreme sa bratom Rejem uticala na Sandora i njegov moralni kompas.

Za kraj epizode je ostavljena scena koju su ljubitelji serije iščekivali šest godina – Denerisin dolazak u Vesteros. Daleko suptilnije nego dosta toga u ovoj epizodi, sam dolazak na Zmajkamen, mesto gde je Deneris i rođena, je protekao bez ijedne reči. Ovakav pristup je svakako razumljiv imajući u vidu da malo reči može sažeti sva osećanja koja bi Deneris trebalo da oseća. Stoga je muzika Ramina Džavadija odradila svoj posao uz veoma koordinisanu scenu koja se završava Denerisinim „Počinjemo li?“

Sedma sezona „Igre prestola“ je počela, zima je došla u Vesteros, a mnogi cinici će provesti vreme debatujući o mnogim detaljima kao što su pitanja tipa zašto su Elis Karstark i Ned Amber došli do Zimovrela ne znajući sopstvenu sudbinu? Zašto je Zmajkamen, tako bitna utvrda bila napuštena? Zašto je Seničko zlatno ustvari crveno vino? Zašto se ženska moć izjednačava sa surovošću? Kako je jadna Mira uspela da dovede Brena do Zida? Sve su to sitnice za koje se očekuje da ih lako odbacite kao cepidlačenje. Jer kako biste drugačije i uživali u najgledanijoj seriji svih vremena?

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz