Enderova igra – Orson Skot Kard

„Enderova igra“ je militantno naučno fantastični roman Orsona Skota Karda iz 1985. godine. Predstavlja prvu knjigu Endersage koja se sastoji iz 4 serijala i nekoliko priča. Enderova igra pripada prvom serijalu, Ender kvintetu kako se sada naziva, koji čine „Enderova igra“ (1985), „Ender u izgnanstvu“ (2008), „Govornik za mrtve“ (1986), „Ksenocid“ (1991) i  „Deca uma“ (1996). Kao što vidite, „Ender u izgnanstvu“ je naknadno objavljena, ali nemojte da vas to buni, autor se poprilično „igrao“ ovim serijalom, ali o tome u nekom drugom tekstu.

Originalno, „Enderova igra“ je objavljena kao priča 1977. godine u američkom časopisu „Analogna naučna fantastika i činjenice“ (Analog Science Fiction and Fact) koju je posle zapaženog uspeha autor pretovrio u jedan od najboljih romana ovog žanra, što su potvrdile i Nebula (1985) i Hugo nagrade (1986) za najbolji roman (ukoliko neko nije upoznat, reč je o dvema najznačajnijim književnim nagradama za dela naučne fantastike). Godine 1991, Kard je izdao specijalno izdanje u kome je promenio političku situaciju, tj. ubacio raspad Sovjetskog saveza i završetak Hladnog rata, mada to nije presudno za ovo delo, te vam preporučujem da se držite originalnog izdanja. Poslednje poglavlje je poslužilo kao uvod u drugu knjigu, tj. predstavlja neki vrstu mosta i uvod u „Govornik za mrtve“ koja je, takođe, dobila obe nagrade, što Orsona Skota Karda čini jedinim autorom koji je dobio obe nagrade godinu za godinom.

Kao što sam naziv kaže, knjiga prati Endrjua Endera Vigina (Adrew Ender Wiggin) i njegov uspon od dečaka koga malteratira stariji brat do jednog od retkih učenika Vojne škole. Međutim, knjiga zapravo prati živote sve troje dece Vigin, najstarijeg Pitera, Valentine, Enderove starije sestre i najmlađeg, trećeg, Endera. Radnja se dešava u nepreciziranoj budućnosti na Zemlji, kada su ljudi počeli da istražuju svemir i otisnuli se na daleka putovanja, što ih je dovelo u kontakt sa „bubama“, insektolikim oblikom života koje su nazvali Formiksi (od latinske reči „formica“ – mrav). Odigrava se bitka za Eros, asteroid u blizini Zemlje, gde zemljani odnose pobedu i pronalaze napredniju tehnologiju koju prisvajaju. Formiksi se vraćaju na zemlju u Drugoj invaziji gde dolazi do velikih gubitaka na obe strane (oko 40 miliona stanovnika Zemlje) dok konačno jedan hrabri zapovednik ne uspeva da porazi flotu buba na i dalje neobjašnjen način (uletanjem u matični brod, da, poput Dana nezavisnosti, eto odakle su režiseri ukrali ideju). Cela Zemlja se ujedinjuje u isčekivanju trećeg napada, formira se Međunardona flota sa sedištem na Erosu kojom upravlja Hegemon, flota se poverava Maršalu a vojska Strategu, prave se brodovi za daleka putovanja sa neverovatnim destruktivnim moćima i šalju ka matičnoj planeti neprijatelja. Formira se specijalna škola za nadarenu decu koja ima za cilj da obuči novu generaciju zapovednika koji će biti spas ove Zemlje. Deca se prate od malena, specijalnim napravama koje nazivaju monitorima, pomoću kojih vide i čuju sve što i dete. Kada Ender ostane bez svog monitora za njega to označava kraj sveta, slobodu ali i poniženje. Porodica Vigin je jako nadarena ali smatrana „čudnom“. Zakonom protiv prepopulacije zabranjeno je imati više od dva deteta, dok su Viginovi dobili specijalnu dozvolu za „trećeg“, Endera, baš zbog nadarenosti njihove dece. Najstariji Piter, iako brilijantan, skon je prekomernom nasilju, Valenita je previše „mekana“ te su vlasti dozvolile Viginovima da „prekrše“ zakon i dobiju treće dete u nadi da će biti onaj koga toliko dugo traže.

Endera analiziraju i odvode u Borbenu školu, gde će ga obučavati pukovnik Graf i major Anderson (u knjizi Anderson je muškarac dok su u filmu iz 2013. godine majora predstavili kao Gwen Anderson, afro-američku ženu, iz meni neobjašnjivih razloga, osim zarad političke korektnosti). Njih dvoje će odigrati najbitniju ulogu u njegovom obrazovanju i napretku iako se Enderu činilo sasvim suprotno. U školi, deca su podvrgnuta raznim lekcijama iz fizike, matematike, biologije i ostalih predmeta potrebnih za razumevanje neprijatelja i njihovo unuštenje. Graf konstantno vrši pritisak na Endera stavljajući ga u veoma nezgodne situacije što rezultira raznim ispadima i nesrećama. Međutim, Ender polako opravdava svoj potencijal, vežba više i napornije od ostalih dok polako stiče prijatelje raznim promišljenim i genijalnim potezima. I tu se vidi prava genijalnost Orsona Karda, savršeno prikazan izmučeni ali jako motivisani dečak, fantastično prikazan splet njegovih emocija i potreba. Čitalac se saživi sa mladim Enderom i „oseća” bol, tugu ali i radost koje okružuju Borbenu školu. Kako napreduje, Ender se susreće sa sve većim otporom starijih kolega koji ga odbacuju, vređaju, zabranjuju mu vežbu ali on pronalazi način kako da sve to prevaziđe. Paralelno sa fizičkim vežbama i učenjem, Borbena škola je propremila specijalizovanu Misaonu igru koja im služi da uvide mentalno stanje svojih regruta. Ender, koga Graf sve više izoluje u pritiska beži u taj svet raznovrsnosti i interesantnih zadataka pomoću koga ga „špijuniraju” bez njegovog znanja. Igra je veoma važan segment ove knjige jer vas vodi na razna mesta i predstavlja odlično štivo za razmišljanje. Deo vežbe kadeta predstavlja i borba na nultoj gravitaciji pištoljima koji parališu udove koje pogode. U početku Ender se nije snalazio ali uz dovoljno vežbe savladao je pokrete i prešao na formacije i korišćenje elemenata sobe u svoju korist. Pokrenuo je noćne vežbe gde vežba sa svjim prijateljima i sprema se za dan kada će učestovati u borbi.

I dok se Ender bori sa svojim problemima i naporno vežba, Valentina pati za svojim bratom. Bliskost koju im je Kard dao začuđujuća je i za današnje pojmove, ali je to ipak objasnio konstantnom pretnjom starijeg brata koji je znao oboje da ih malteretira. Sada je ostala sama protiv Pitera, jer roditelji ne igraju neku bitnu ulogu u ovoj priči. Svake godine, sama slavi rođendan svog voljenog brata i moli se za nejgov povratak. Piter, međutim, ima druge planove te koristi Valentinu za pokretanje globalne promene u načinu razmišljanja pisanjem eseja na nacionalnoj mreži. On postaje Lok a Valentina Demosten, dva mlada političara koji žele da promene političke stavove društva a koji su često na suprotinim stranama. Genijalnost Piterovog plana ogleda se u tome što se njihovi lično stavovi veoma razlikuju od stavova njihovih političkih identiteta. Iako ovaj deo knjige deluje nebitan, biće od velikog značaja kasnije a i u nastavku i za kasnija dela.

Smartam da sam vas dovoljno uveo u knjigu, na vama je da otkrijete šta se dalje dešava. Generalno ovo je po mom mišljenju jedna od najboljih militantno-fantastičnih knjiga ikad objavljena na ovim prostorima i zaista zaslužuje da je pročitate. Sadrži odgovarajuće doze filozofije, politike i zabave, prokazuje koliko vojni život i obuka budućih zapovednika može biti naporna i teška ali šalje i veoma bitne poruke mira i nade i ukazuje drušvu kako može prevazići probleme (nemojte zaboraviti da je tada još uvek visila pretnja rata). Takođe, knjiga nosi i jasnu poruku pokajanja i nade u buduće iskupljenje. Kard je ovom knjigom želeo da ukaže svetu na određene probleme i jasno u tome uspeo.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz