Govornik za mrtve – Orson Skot Kard

„Govornik za mrtve“ predstavlja drugu knjigu u serijalu o Enderu (u originalnoj trilogiji, koja je kasnije proširena na kvintet, gde zauzima treće mesto, posle „Ender u izgnanstvu“) i smatra se delom Govorinikove trilogije (veoma, veoma zamršen serijal, znam, ali sve ima smisla i sve je na svom mestu kada se lepo rasporedi) koju čine „Govornik za mrtve“, „Ksenocid“ i „Deca Uma“, dok svi zajedno čine Ender kvintet kao što sam napomenuo. Dok se „Enderova igra“ više fokusira na Enderovo „školovanje“ i Valentinino i Piterovo putovanje ka uglednim političarima, Govornik se može smatrati pretežno filozofskom knjigom koja za cilj ima iskupljenje i novu nadu. Poput prve knjige, i ova je nagrađena Nebula i Hugo nagradama i smatra se jednom od lektira naučne fantastike.

Radnja „Govornika za mrtve“ dešava se približno tri hiljade godina posle rata sa Formiksima, ali zbog relativističkih uslova putovanja Ender ima 35 godina. Originalno, poslednje poglavlje „Enderove igre“ bilo je jedino objašnjenje šta se dešavalo za tih par godina dok ne započne radnja Govornika, dok sada postoji veliki broj knjiga i priča koje prate dešavanja između njih, bilo paralelne bilo direktne prirode (paralelne trilogije, prikveli, dopunske priče, dodatna izdanja). Kard nije želeo da iskoristi svemirska putovanja poput onih iz Ratova zvezda gde dolazi do savijanja prostor-vremenskog okvira – hiperskok, što rezultira putovanjima brzinom svetlosti i primenom Ajnštajnove teorije relativnosti.

Ender, sada pod pravim imenom Endrju (Andrew) putuje svemirom u ulozi govornika za mrtve, pokreta nastalog na prvoj koloniji, (Upozorenje, dalji tekst sadrži SPOJLERE!!! u vezi sa prvom knjigom) gde je originalni Govornik pisao o uništenju insekata, vrstama oblika života koje možemo očekivati da sretnemo i razlozima zašto je Ksenocid užasan zločin kao i o Hegemonu Piteru Viginu, pod nazivima „Kraljica Matica“ i „Hegemon“. Govornici su postali neka vrsta religije, iako oni sebe smatraju van relegijskih normi i imaju dozvolu uslaska na bilo koju koloniju sa koje je upućen poziv. Radnja se primarno dešava na Luzitaniji, u brazilskoj katoličkoj koloniji koja je naselila ovu planetu (ime potiče od drevnog imena za Portugal). Ubrzo po formiranju kolonije otkrivaju novi inteligentni oblik života, domoroce ove planete koji izgledaju kao zemaljski prasići, te ih nazivaju pekenjinosi (svinčići). Kongres Zvezdanih puteva koji nadgleda i upravlja kolonijama izdaje strogu naredbu da se pekenjinosima ne sme nauditi i odlučuje da počne sa istraživanjem, te formira ksenološku stanicu na Luzitaniji. Ono što tada nisu znali je da je planeta dom veoma opasnog virusa, Deskolade koja je poput kuge pretila da istrebi koloniju. Dvoje ksenobiologa, Gusto i Sida pronašli su „lek“ koji omogućuje stanovnicima da žive sa Deskoladom ali umiru od posledica virusa. Bivaju proglašeni svetcima ove kolonije ali to malo znači njihovoj ćerki, Novinji. Ksenolog Pipo usvaja Novinju posle nekoliko veoma mučnih godina i svet se vraća u „normalu“ za malu zajednicu koja ima zadatak da uči od pekenjinosa ali da ni na koj način ne učestvuje u njihovom razvoju. Novinja i Pipov sin, Libo koji prati očeve stope i postaje ksenolog postaju veoma bliski i život na Luzitaniji lepo teče za porodicu Figeira sve dok posle jednog Novinjinog otkrića Pipo ne pronikne u tajnu svinčića (koju nije podelio ni sa kim).što rezultira njegovom smrću. Slomljena, Novinja u bolu zove Govornika da otkrije i govori smrt Pipa, čoveka koji joj je postao drugi otac. Ali kako je ona mogla znati da će se njenom pozivu odazvati prvi Govornik, Ender Vigin?

Ender, sada Endrju, putuje svemirom sa svojom voljenom sestrom Valentinom koja je nastavila da piše istorijske knjige i političke debate i govori razne smrti velikana prvih kolonija. Iako je od rata koji je uništio insekte prošlo 3000 godina, za njega je to bilo pre dvadesetak godina. Rane su još tu kao i želja da što pre pronađe planetu za Kraljicu maticu, te nastavlja da luta svemirom. Zatičemo ga na ledenom svetu Trondhajma, gde je Valentina pronašla ljubav svog života i čeka devojčicu. Ender dobija poziv da govori Pipovu smrt i napušta svoju sestru ponovo posle godina zajedničkog života. U ovom delu je naglašena ta neverovatna povezanost brata i sestre, neopisiva ljubav koja nikada nije prešla granice ali duboke povezanosti kojoj daljina ništa ne može.

Ender odlazi na Lizitaniju i upoznaje sve njene „moćnike“ koji mu pružaju žestok otpor ali se ipak snalazi sa Novinjom i njenom decom. Vidite, zvog putovanja brzinom svetlosti Ender je putovao 22 godine sa Trondhajma do Luzitanije. Novinja se udala za Makaa umesto za Liba da sakrije užasnu tajnu zbog koje je Pipo nastradao. Živi veoma teškim životom, muž je konstantno tuče i tako sve dok ne premine, te Ender, još uvek u putu dobija još jedan poziv, da govori i njegovu smrt.

Ali Ender krije jednu veliku tajnu. Vrlo brzo po uspostavljanju prve kolonije na svetu insekata kontaktirala ga je Džejn, veštačka inteligencija nastala u trenutku otkrivanja ansibla. Niko nije svestan njenog postojanja ali ona je tu i odlučila je da pomogne Enderu, sa ciljem da jednog dana napiše knjigu o njoj. Ender u Luzitaniji vidi priliku za iskupljenje ljudske rase te hita ka toj koloniji i ulazi u živote ksenologa i svinjčića gde će razotkriti sve tajne i verovatno spasiti dve civilizacije.

Kao što sam već napomenuo, „Govornik za mrtve“ je više filozofska knjiga sporije ali nimalo manje interesantne radnje. Kard koristi svinjčiće da nam ukaže na greške koje pravimo kao društvo, ciljeve kojima je potrebno stremiti kao i razmišljanju kome treba stremiti. Možda će ovo nekome zvučati dosadno ali verujete mi, ovo je odlična knjiga i poput prvog dela obavezna je lektira svakog SF fana.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz