Game of Thrones – S07E04 Ratni plen

Prethodnih nedelja, autor članaka o „Igri prestola“ je uglavnom iste započinjao dubokoumnim mislima i osvrtima na činjenice koje su se, u datom trenutku, činile relevantnim. Danas taj autor stoji pred vama kao naš omiljeni Lanister pred svojom kraljicom. Te se prirodno uvod za ovu epizodu sam nameće: Dosta sa pametovanjem.

Ostavljajući kiše da rone nad praznim dvorima Visokog Sada, povorka lanisterskih i tarlijevskih vojnika prati plen koji sporo napreduje ka Kraljevoj luci. Bogatstvo Tirelovih biće dovoljno da Sersei plati dug Gvozdenoj Banci, čak joj i omogući novi kredit, a beskrajna povorka vagona punih hrane iz Hvata bi trebalo da omogući celoj Kraljevoj luci da dočeka naredno proleće. I dok Džejmi na putu za Kraljevu luku razmišlja o poslednjim rečima Kraljice Trnja, Sersei je već počela da slavi u Kraljevoj luci. Tiho Nestoris je i više nego impresioniran efikasnošću s kojom su se Lanisteri obračunali sa svojim neprijateljima, obećavajući Sersei zlato za nove poduhvate kada otplati dug.

Bankara bravoške Gvozdene banke, Tiha Nestorisa, igra Mark Gatis, najpoznatiji po ulozi Majkrofta Holmsa u BBC seriji „Šerlok“. Sa onom istom ljigavom uglađenošću na kakvu smo se navikli od Majkrofta, Tiho Nestoris pregovara sa Sersei. Ovo svakako nije prvi put da glumci „Igre prestola“ oblikuju svoje likove prema onima koje su već igrali. Tako je Margeri Tirel u drugoj sezoni više zvučala kao En Bolen koju je Natali Dormer igrala u „Tjudorovima“. Lina Hidi je, gotovo nastavila da glumi Gorgo iz „300“ kada je dobila ulogu Sersei. Šon Bin je uradio ono što se od njega i očekivalo, umro pre završnice. Ovakav pristup nije niti neuobičajen niti, ako ćemo najiskrenije, pogrešan. Asociranjem na nešto već poznato, producenti veoma mudro približavaju određene likove publici čineći ih daleko upečatljivijim nego što bi bili na prvi pogled.

Na Zmajkamenu, Deneris konačno potvrđuje verodostojnost Džonovih reči, nakon što je Džon odvede u jednu od pećina bogatih zmajstaklom i pokaže joj pećinske crteže koje su iza sebe ostavila Deca Šume. Planine zmajstakla obiluju simbolima koji u seriji figuriraju gotovo od samog početka. Pored toga, crteži služe kao istorijski podsećaj na savez Dece Šume i Prvih Ljudi koji su se ujedinili protiv zajedničkog neprijatelja – Belih Hodača. Shvativši da je Džonovo svedočenje istinito, Deneris mu obećaje pomoć. U zamenu za pokornost.

U Martinovom serijalu, savijanje kolena je gotovo lajtmotiv koji figurira u poglavljima Starkovih. Divljani nazivaju južnjake „klečavcima“, poslednji Kralj na Severu je upamćen ne kao onaj koji je spasio Sever od targarjenskih zmajeva, već kao onaj koji je kleknuo. Nakon venčanja sa Sansom, Tiriona dosta dugo progoni činjenica da nije kleknula pred njim, pri tom veoma jasno aludirajući na njene korene. U seriji, razgovor između Mensa Rejdera i Džona Snežnog je gotovo isti koji imaju Džon i Deneris, samo se ovoga puta Džon našao na drugoj strani, na strani koja treba da klekne i da se pokori. Džon svakako nije ponosno čeljade, ali, isto kao i sa Robom, stvari nisu više tako jednostavne. Međutim, nema sumnje da će Džon, isto kao i Ned, „uraditi pravu stvar“.

U Zimovrelu, Kuća Starka se u potpunosti ujedinjuje kada i poslednje odbeglo vučje štene, Arja, stigne u zamak. Susret dve sestre u zimovrelskoj kripti, ispred Nedove statue je prošao bez uobičajenih ukrasa od kojih je glavni muzika Ramina Džavadija, ali ni to nije oduzelo trenutku očekivanu katartičnost. Trenutak je dovoljno čudan da nas podseti na onu Nedovu „različite kao sunce i mesec“, ali i dovoljno emotivan da nam stavi do znanja da ispod obilja dečijih svađa, različitih karaktera i životnih priča, krije se povezanost koja se ne može ni osporiti ni odbaciti.

U bogošumi, sestre nalaze Brena, a Arja se sreće sa malo manje katatoničnim Brenom koji joj otkriva opseg svojih moći. Ispituje je o promeni pravca i njenoj listi, a onda joj daruje nož od valirijskog čelika, onaj isti kojim je, u prvoj sezoni, plaćenik pokušao da ubije Brena samo da bi ga spasli Kejtlin i Leto. Nož, koji je Kejtlin ponela sa sobom u Kraljevu luku gde joj je taj isti Maloprstić rekao da je nož Tirionov, time otpočevši rat između Starkovih i Lanistera, gotovo kao Čehovljev pištolj izranja na scenu a na koji način će figurirati u odnosima između Starkovih i Maloprstića, ostaje da se vidi.

Maloprstić i dalje plete sopstvenu mrežu oko Starkovih, sve u pokušaju da dobije ono što želi. Njegov susret sa Brenom, protekao je uz podsećanje na Kejtlin i ljubav koju je osećao, a Bren ga je bukvalno prodrmao citirajući njegovu poznatu floskulu o haosu kao stepenicama. Svakako da ujedinjeni Starkovi nisu deo Bejlišovih planova posebno kada se suoči sa činjenicom da Bren može da vidi i stvari koje ne bi trebalo, a da je Arja izrasla u pravog ubicu, demonstrirajući svoje umeće u sparingu sa Brijenom.

Sam duel je neka zimovrelska verzija čuvenog duela između Planine i Oberina Martela. Brijenina snaga i veština su neosporni, ali način na koji se Arja kreće je isto tako impresivan. I dok su Brijena i Podrik impresionirani Arjom, Sansa i Maloprstić, svako za sebe, razmišlja o posledicama Arjinih sposobnosti. Čini se da Sansa polako uviđa da su njeni brat i sestra prošli kroz takođe korenite promene koje su i nju oblikovale u ono što jeste danas. Način na koji Sansa posmatra Arju dok sparinguje sa Brijenom, govori o očitoj nelagodi, ali i blagoj zaintrigiranosti. Ono što joj se činilo kao šala na početku, Arjina lista ljudi koje će ubiti, polako se uobličava kao stvarnost. A to je, isto kao i Brenove božanske moći, deo stvarnosti sa kojom će Sansa morati da se suoči.

Kada loše vesti stignu do Denerisinog kampa na Zmajkamenu, Deneris ostaje bez mnogo opcija. Jedan po jedan, njeni saveznici su pali i time je izgubila podršku tri od Sedam Kraljevstava. Tirion i Džon pokušavaju da je urazume, da ishitreni postupci mogu imati katastrofalne posledice. Ali činjenica koja Deneris muči jeste da je ona sada na čelu gubitničke strane. Prekinuvši Tirionovo mozganje i Džonove reči o njenoj uzvišenosti, Deneris jasno stavlja do znanja. Dosta je sa pametnim planovima.

Denerisin bes je užasan, njena osveta brza. Na putu za Kraljevu Luku, lanisterska vojska prati poharani plen iz Visokog Sada, kada mirno napredovanje i razgovor između Džejmija, Brona i Dikona Tarlija prekida urlik koji led krv u žilama. Kako samim učesnicima, tako i gledaocima. Zemlja se konstantno trese, urlik postaje sve glasniji i glasniji, a dok Džejmi pokušava da organizuje svoje vojnike, horda Dotraka u svoj svojoj divljačkoj veličanstvenosti se ukazuje pred njima. Drhtanje vojnika pred nadolazećom hordom zamenjuje pravi užas kada se kroz oblake probija Deneris na Drogonu predvodeći svoje Dotrake u sigurnu pobedu.

Da parafraziram jednog drugog Zmaja, po imenu Rand al’Tora, kada gubiš u igri i pravila su protiv tebe, nije dovoljno samo varati. Nekad je potrebno i okrenuti sto naglavačke. Upravo to Deneris radi u napadu na Lanistere. Sav oprez, svi planovi koje su ona i njeni saveznici imali obili su im se o glavu, a Denerisin napad je prava prekretnica u ratu za Gvozdeni presto. Dotraci se pokazuju kao neuporedivi ratnici na otvorenom polju, potpuno razbivši lanisterski štit. Drogon onda pretvara bojno polje u „polje vatre“.

Bitka kopiladi je bila borba u ropcima, haotično preživljavanje našeg heroja protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja. Polje vatre, kako i samo ime kaže je druga vrsta haosa. Ako je Bitka kod Zimovrela bila haotična, ova bitka je paklena. Uništenje koje donosi Drogon je maestralno prikazano, što kroz ugljenisane skelete, eksplodirajuća kola, jecaje lanisterskih vojnika, pa i kroz pepeo u koji ih pretvara. Džejmijeva vojska je potpuno pogubljena, a on i Bron pokušavaju da se reše najvažnijeg neprijatelja – Drogona.

Game Of Thrones GIF - Find & Share on GIPHY

Bron je bio strelac koji je spalio Stanisovu vojsku na Crnobujici, a sada mu je zapala čast i da postane zmajoubica. Koliko je Sersein skorpion uspešan, imali smo prilike da se uveimo u ovoj epizodi. Nakon što su streličari bili neuspešni, Džejmi šalje Brona da sruši Drogona. Nakon jednog neuspešnog pokušaja, drugo koplje, ispaljeno iz dobro dizajnirane baliste, se zariva u Drogonovo rame. Iako se na prvi pogled čini da je urodilo plodom, Drogon se stabilizuje a Deneris ga ponovo vodi u napad na skorpion koji on pretvara u prah. Spustivši Drogona na zemlju, Deneris pokušava da izvadi koplje iz njegovog ramena, a Džejmi to vidi kao priliku da ubije Deneris i završi rat. Pokupivši koplje, suludo jaše ka Deneris, koja se okreće u poslednjem trenutku, a sa njom i Drogon koji preprečuje put Džejmiju. Bez mnogo razmišljanja, Drogon otvara usta, vatra izlazi, a u poslednjoj sekundi, Bron spašava Džejmija od sigurne smrti oborivši ga u reku.

Bilo da smo kao Dotraci bili zadivljeni Poljem vatre, ili kao Tirion koji nemo posmatra kako se svet okreće, a dve jedine osobe koje on zaista voli se okreću jedna protiv druge, neosporno je da Polje vatre postalo deo istorije „Igre prestola“. Bitke na malim ekranima su retko impozantne, a „Igra prestola“ je godinama pomerala granice – Bitka kod Crnobujice, Bitka na Zidu, Tvrdidom, Bitka kopiladi, samo su primeri dostignuća kinematografije na malim ekranima. Nije Polje vatre ni najbolje režirano, niti najbolje usklađeno, čak se i kontinuitet gubi u određenim scenama, ali se ne može poreći da su dva elementa koja su dominirala bitkom – Dotrački juriš i Drogonovo uništenje bili izrazito efektni. A nekad je i to dovoljno. Setite se, dosta sa pametovanjem.

Kao što su nas osnivači Hogvortsa naučili, ne diraj zmaja dok spava. Lanisteri su konačno shvatili sa kime imaju posla. Oprostili smo se od Kraljice Trnja, ali očigledno ne i od njenih reči. Može se diskutovati o tome da Deneris nije ovca, ali sad smo svi sigurni da ona jeste zmaj.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz