Antropomorfizacija ljudske surovosti

 

ŽANR: fantastika/drama
ORIGINALNI NAZIV: Maus
IZDAVAČ ZA REGION: Komiko
AUTOR: Art Špigelman
ZEMLJA: SAD
GODINA IZDAVANJA: 1980–1991.
OCENA:

 

 

Kada pišem uvek nastojim da to bude o bitnim delima, o delima koja menjaju žanr. Maus je definitivno takav strip. Prvobitno objavljen u dva toma i kao takav izišao je i kod nas 2002. godine u izdanju Samizdat B92 u mekom povezu. Ovo kolekcionarsko objedinjeno i tvrdokoričeno izdanje koje imam u rukama nam je poklonila izdavačka kuća Komiko. Jer šta drugo može da bude nego poklon, jedan ovakav tom stripa koji je promenio svet stripa i sam stav prema devetoj umetnosti. Kao i sva velika dela i ovo čuva sećanje na nešto, sećanje na zlo zvano… Aušvic, sabirni ili koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata, na teritoriji Poljske u kom su Nemci rešavali ’Jevrejsko pitanje’. Ali ni drugi nisu pošteđeni odgovora na to pitanje pod tuševima sa ciklonom B. Crni dim iz krematorijuma bi označio da ste saznali odgovor. U stvari, pod imenom Aušvic se vode tri logora Aušvic-Birkenau-Monovic. Pomoć u kontroli logora su Nemci imali u od strane kapoa jevrejskog i poljskog porekla. Dva i po miliona ljudi je dovezeno vozovima i umrlo u ovom logoru smrti po svedočenju Rudolfa Hesa, komandanta logora, na suđenju u Nirnbergu. Ali ovo mesto zla nije bilo jedino gde su masovno vršena zverstva, samo najveće, tu su još Helmno, Sobibor, Belzec, Treblinka ili nama bliži Jasenovac u kom su za razliku od industrijskog ubijanja u nemačkim logorima korišćene psihopatske metode mučenja i ubijanja noževima i maljevima ponajviše. Broj stradalih varira od sto hiljada do preko milion, samo zavisi koga pitate. Aušvic je pod zaštitom UNESKA od 1979. kada je postao delom Svetske baštine pod nazivom „Aušvic-Birkenau – nemački koncentracioni logor smrti“. Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta se obeležava na dan oslobođenja logora. Iznad ulaza u sve logore je stajalo „rad oslobađa“. Moramo se nadati da smo se mi oslobodili ove vrste zla zauvek.

Art Špigelman – pod pseudonimima Džo Katrejt ili Skiter Grent stvorio je seriju post-hipi stripova, a sa Bilom Grifitom osniva strip magazin Arcade. Špigelman je bio i urednik strip revije RAW koja je dala šansu novoj generaciji andergraund autora. No, njegov najveći doprinos je upravo Maus, kojim je promenio strip, dobijanjem Pulicerove nagrade, zauvek devetu umetnost sklonio sa margina i stvorio grafički roman – strip blizak vrhunskoj književnosti, ravan njoj.

Život autorovog oca Vladeka, poljskog Jevrejina koji je tokom Drugog svetskog rata bio logoraš zloglasnog Aušvica, čini ovu priču. Istovremeno je pripovest o njemu samom strip-crtaču koji, beležeći očevo preživljavanje istorije, prikazuje svoja nadanje da će postati poznati stripaš, teškoće i odnos sa roditeljom čije su navike posledica velikih patnji i trauma.

Postupak autora da narode predstavi kroz životinje je u skladu sa arijevskom doktorinom o čistoj rasi: Jevreji su miševi, Poljaci svinje, Amerikanci psi, Francuzi žabe, Nemci su predatori besne mačke i na vrhu su lanca ishrane. I, upravo zbog te antropomofirzacije ljudske surovosti ovo delo možemo svrstati i u fantastiku. Što nikako ne bi smelo da vam umanji činjenicu da su ovo sve radili ljudi ljudima. Sa obzirom na to autor je načinio nepravdu životinjskom carstvu, u kome se ubija isključivo zarad hrane i čistog opstanka. Pripovest je i svedočanstvo, ne samo upozorenje da više nikad ne dozvolimo rađanje zla ovolikih razmera, jer ipak je iluzorno očekivati da ćemo iskoreniti i manja zla, pošto su ljudi na kraju uvek ljudi i zlo je deo njih.

Dovoljno sam filozofirao, vreme je za zaključak, ovo je strip koji mora posedovati svaki zaljubljenik u devetu umetnost. Komiko nam je omogućio da prevaziđemo basnoslovne cifre koje se vrte kad se spomene prethodno izdanje ovog dela u Srbiji. Hvala im za to, jer ovakav strip mora biti dostupan široko izvan nekolicine kolekcionara, ako ništa zbog upozorenja koje sadrži. Toliko za sada uskoro vam pišem ponovo.