ŽANR: naučna fantastika/triler/avantura
ZEMLJA: Srbija
ORIGINALNI NAZIV: Belina
GODINA IZDAVANJA: 2017.
OCENA: 4
Sinopsis:
„Roman „Belina“ je prva knjiga trilogije “Priča o odrastanju čovečanstva”.
Miranda Ričardson je marinski biolog. Razočarana je u život zbog čega odlučuje da se vrati moru i radu na terenu. Dobija priliku da se ukrca na preuređeni ledolomac Ruske Federacije, Akademik Spasov, koji u međunarodnoj naučnoj misiji plovi od Japana do Belog mora u Rusiji.
Brod se zaustavlja u Petropavlovsku Kamčatskom, gde kapetan Aleksei Titov pod okriljem mraka ukrcava misteriozan teret. Teret prevoze do ostrva Vrangel kada događaji poprimaju belinu okolnog leda. Posada se polako deli, a Miranda započinje put duboke samospoznaje. Lutajući po ledenim morima, Akademik Spasov pruža pomoć brodu Sjora, koji noseći neuobičajene putnike i tovar trpi prodor vode. Brodom zapoveda ekscentrik i milioner Žan Sebastijan Luji, lovac na nepoznato. On pred posadu Akademika Spasova iznosi slobodne teorije da planeta Zemlja krije više nego što se zna i otkriva svoju nameru da to dokaže.“
* * *
Boje su svuda oko nas i imaju neverovatnu moć da utiču na našu podsvest, pa samim tim i na naše postupke. Simbolika bele boje je na našim prostorima vezana za nevinost, čednost, ceremoniju venčanja, dok na dalekom Istoku ista ova boja asocira na smrt i sahranu, ali je pre svega bela boja, sama belina direktna asocijacija na sneg, čistotu i nevinost. Baš poput snega koji deluje kao blistavi prekrivač uspavane prirode, bela boja daje jednu notu čistoće i nežnosti svemu što dotakne. Međutim, ako se nalazate u Belom moru nadomak Rusije, gde vas okružuje ledena voda i nepregledna belina leda, bleštavost bele boje buduće u vama hladnoću, krhkost, osećaj izolovanosti.
Upravo kroz blještavu belinu polarnih predela provešće nas Nemanja Jovanov sa svojom junakinjom Mirandom Ričardson u prvom tomu svoje trilogije u nastanku, „Priča o odrastanju čovečanstva“ – „Belina“.
Za ovaj roman sam čula sasvim slučajno i kako me naslovnica (koja je zaista urađena perfektno) privukla, rešila sam da iako nisam ljubitelj SF-a izađem iz zone komfora i zaplovim zajedno sa Mirandom i ostalim članovima posade broda Akademik Spasov. Međutim, i ako nisam imala velika očekivanja knjiga me je razočarala.
Prvo, stil pisanja mi nije legao. Šturo, neizbrušeno, nedorečeno. Nekako, ogroman potencijal i zanimljive misli koje nisu uspešno prenete na papir. Uredništvo je tu trebalo da pruži ruke i pomogne autoru, da svoje ideje i misli na što bolji način prenesu do čitaoca. Ima tu dobrog materijala, zanimljivih ideja koje su na žalost ostale nedorečene.
Sama priča je mnogo obećavala, ali opet slaba realizacija. Radnja je veoma spora, likovi bledi i motoni. Izuzetak je možda kapetan Aleksei Titov, koji je, bar meni, najsvetlija tačka ovog romana i njegov najveći potencijal koji nije iskorišćen do kraja. Glavna junakinja, Miranda Ričardson je opisana tako da vam se u isto vreme dopadne, da saosećate sa njom, ali i da vas veoma iritira svojim postupcima i razmišljanjima.
Izbegavajući preterane opise i tumačenja različitih događaja u romanu što je često u savremenoj domaćoj književnosti, autor „Beline“ ide u drugu krajnost i takoreći pretrčava preko karakterizacije i građenja likova što u mnogome smanjuje kvalitet dela. Neki likovi su imali veliki potencijal koji je definitivno nedovoljno iskorišćen. Mislim pre svega na doktorku Nadeždu Nikolajevnu i bogatog ekscentrika Sabastijana Luija. Previše je događaja koji kao da su veštački umetnuti i odskaču od glavnog toka romana, pri tom su neobjašnjeni i ne vidi se njihova suština i značaj.
Ne bih previše detaljno ulazila u samu radnju, kako ne bih pokvarila utisak budućim čitaocima, jer nemamo svi isti ukus, zar ne?
Sve u svemu „Belina“ je priča koja asocira na dela Artura Klarka ili Žila Verna, lepa ideja i zamisao, ali ne i najbolja realizacija. Kako je ovo prvi deo trilogije postoji šansa za popravku u naredna dva dela.
About Author
