Igra prestola – S06E01

Kada je 2010. Godine počelo snimanje sada već mega-popularne serije „Igra prestola“ po romanima Džordža R.R. Martina, malo je bilo onih koji su pretpostavljali da će šest godina kasnije serija biti ta koja će prva stići do kraja. Sve ono što se smatralo poslednjim izborom sada je postalo stvarnost, a čitaocima serijala nije ostalo ništa drugo nego da se pomire da će se priča koju su toliko zavoleli dobiti kraj na medijumu za koji i nije bila prvobitno namenjena, od strane ljudi u čiju kompetentnost da napišu dobar scenario, sve više i više ljudi sumnja.

Međutim treba spomenuti i činjenicu da su se određeni krugovi ljubitelja Martinove proze odlučilo ne samo na bojkot, već i na pogrešno usmeravanje svojih frustracija. U želji da se Martin potpuno oslobodi krivice, mnogi su počeli da se, ali bukvalno, ljute na producente serije, kojima je, eto Bože moj, palo na pamet da ispoštuju svoje gledaoce i završe projekat koji su započeli. Bilo kako bilo, krivili mi Martina, producente serije, Sedmoro ili koga već ne, ostaje nepobitna činjenica da je serija pretekla serijal i da nam sada ostaje da se pozabavimo time šta imamo.

U mesecima koji su prethodili premijeri šeste sezone, najveće se pitanje postavljalo oko sudbine jednog od glavnih junaka – Džona Snežnog. Je li mrtav, nije li mrtav postalo je pitanje na koje su ljubitelji tražili odgovor, a onda čak i kada su ga dobili u vidu određenih curenja sa snimanja, ostali da se pitaju, time otvarajući prostor producentima, Haringtonu i HBO da nastave sa dobro-uvežbanom mantrom koja je sa svakim novim danom postajala sve dosadnija i čak više sve uvredljivija. Ali nema veze, za potrebe fol misterioznosti, pretvaraćemo se da nismo videli ono što smo videli, nismo čuli ono što smo čuli, samo da bi glumili iznenađenost kada nas producenti dočekaju sa odgovorom.

Atmosfera koja je pratila premijeru prve epizodu ove sezone može se samo uporediti sa onom koja je prethodila kada je Vorner-Bros konačno počeo sa pret-premijernim prikazivanjem „Betmena protiv Supermena“ kada su novinari i kritičari bili primorani na ćutnju do same premijere filma. Na isti način, nije bilo ni mrvice vesti sa premijere prve epizode ove sezone, mada kao što se pokazalo sa „Betmenom protiv Supermena“, kad-tad, sve dođe na svoje.

Prva epizoda ove godine se direktno nastavlja na prošlogodišnju i samo su minuti prošli od događaja iz prošle sezone. Tačnije, minuti na Zidu, sati u okolini Zimovrela, dani u Esosu, nedelje na relaciji Dorna-Kraljeva Luka. Ovaj disbalans u vremenskom toku radnje poslužio je da se upoznamo sa posledicama svega onoga što se izdešavalo u prošloj sezoni, ali isto tako polušavajući i da obrne novi list i počne nove zaplete.

Prvi na repertoaru su bili Džon i Davos i posledica „Tornovih ida“. Nakon što je Džon ostavljen da leži mrtav, Duhovo zavijanje, koje toliko podseća na nemir Sivog vetra tokom Crvene svadbe, uznemiruje Davosa koji izlazi u dvoriše Crnog zamka kako bi našao nepomičnog Džona. Nakon što ga on i nekoliko Džonovih prijatelja premeste u jednu prostoriju, Melisandra im se pridružuje, potpuno užasnuta onim što vidi, ponavljajući kako ga je videla da se bori ispred zidina Zimovrela. Torn za to vreme okuplja Noćnu stražu kako bi ih obavestio o Džonovoj smrti i činjenici da ga je ubio jer bi Džon bio kraj Noćne straže. Džonovi prijatelji su spremni na osvetu, ali Davos ih hladne glave podseća da se ne mogu boriti sa Tornom i celom stražom, šaljući Eda po one koji duguju život Džonu – divljane.

U Zimovrelu, Remzi oplakuje Mirandinu smrt sve do trenutka kada odluči da je ne sahrani i spali, već baci njeno telo psima. U razgovoru sa Ruzom gde dobija pohvale za sve ono što je uradio protiv Stanisa, Remzi se samo na trenutak oseća pobedonosno, jer ga Ruz podseća da je Stanis ništa u odnosu na Lanistere i njihovu vojsku i da bi se odbranili potreban im je Sever. A ključ Severa je, sada već odbegla mlada, Sansa Stark.

A kad smo već kod Sanse Stark, ona i Teon su očigledno preživeli pad sa zidina Zimovrela, i mahinalno beže od Remzijevih ljudi. Na njihovu nesreću, potera ih sustiže, ali tek toliko da bi ih Brijena spasila. Brijena ponovo polaže svoj mač pred Sansom koja ga prihvata, čime možda počinje ono što je Sofi Tarner najavljivala ove godine – okupljanje ljudi oko Sanse.

U Kraljevoj Luci, Serseina kratka sreća vešću da je brod iz Dorne uplovio u zaliv pretvara se u očaj kada vidi Džejmija i kovčeg sa zlatnim pokrovom iza njega. U očajanju, Sersei priznaje Džejmiju da je Mirselina smrt davno prorečena, da bi je Džejmi utešio govoreći joj da će se svima osvetiti.Na drugom kraju grada, Margeri biva mučena od strane Septe Unele koja traži priznanje Margerinih grehova, samo da bi Visoki Vrabac ponovo stavio do znanja Margeri da bez priznanja ne može se nadati slobodi.

Što južnije to tužnije, nije očigledno samo srpska mantra, već i pitanje naracije u „Igri prestola“. Sa prvim kadrovima Dorne, gotovo da nema osobe koja nije duboko uzdahnula nad onim što je bila potpuna propast prošle godine. U baštama Sunčevog koplja, Doran Martel i Elarija se šetaju zajedno razgovarajući o Oberinu. Trenutak prekida meštar koji donosi vesti o Mirselinom ubistvu samo da bi Elarija i Tijena reagovale brzo ubivši Hotaha i Dorana. I dok su se Nimerija i Obara pobrinule za Tristanovu smrt, Elarija govori Doranu na samrti da slabići neće vladati Dornom.

Na drugom kraju Uskog mora, u Esosu, na tri različite strane, vidimo šta se dešava nakon događaja iz prošle sezone. Slepa Arja prosi na ulicama, samo da bi njen trening ponovo počeo u stilu Meta Murdoka. Tirion i Varis se bave posledicama Denerisinog odlaska, a nevidljivi neprijatelj koji ih iz prikrajka posmatra vuče svoje poteze spalivši Denerisinu flotu. Kada Tirion zaključi da neće skoro putovati do Vesterosa, ne može se oteti utisku da kad su čekali toliko, mogu još malo. Džora i Dario stižu do mesta gde su Drogon i Deneris obitavali samo da bi zaključili da je horda prošla tuda i da je Deneris sa njima. I na kraju, Denerisino putešestvije sa kalasarom završava se ispred Kala Mora koji na Denerisinu uobičajenu recitaciju od 43 titule, odgovara da je ona njegov rob i kraljica ničega. Međutim, kada mu Deneris saopštava da je ona udovica Kala Droga, on odlučuje da je vrati tamo gde po dotračkoj tradiciji i pripada – u Dosh Khalleen, hramu kalovih udovica.

Na kraju epizode, pravi se pun krug i vraćamo se tamo odakle smo i krenuli – na Zid. Alister Torn nudi Davosu konja i hranu i oprost svim Džonovim pristalicama. Davos koji još uvek čeka Eda da dođe sa Divljanima, i potpuno neuveren u Tornove reči, kupuje im još malo vremena. Za to vreme, u svojoj sobi, Melisandra otkriva svoje pravo lice (i telo) skidajući svoju magičnu ogrlicu. Ukazuje se starica koja je, prema rečima producenata, „stara više vekova“.

Kao i svaka prva epizoda u sezoni, i ova se više bavi postavljanjem figura na tabli, nego samim zapletom. Svi glavni likovi su predstavljeni, iako je ovaj izbor pomalo problematičan jer se, barem u Esosu, ništa zapravo i nije desilo, te se postavlja pitanje da li je možda bilo pametnije fokusirati prvu epizodu na Zid, Sever i Kraljevu Luku, a možda i Dornu ukoliko baš treba, a ostaviti Esos za sledeću epizodu. Ovako, epizoda više liči na niz slabo povezanih scena. Problemi od kojih producenti pate godinama su se prelili i u ovu sezonu, pa je tako manjak ideja što se Dorne tiče rezultirao Doranovim ubistvom, koje predstavlja najveće moguće traćenje talenta maestralnog Aleksandra Sidiga. Sa Sansom se ne zna baš gde su producenti i postoji određena šizofrenija – Sansa ide od uplašene trinaestogodišnjakinje kakva je u određenim delovima knjige do zrele mlade žene koja se bori za nešto. Nekako ne postoji kontinuitet u pisanju, i kao sa Džejmijem, idemo korak napred, pa dva nazad. Na kraju, u davno osmišljenom bingu, i ova epizoda je čekirala sva polja – nagost, šokantno ubistvo, incest, Remzijeva zloba, Denerisina recitacija titula. Ukratko, „Igra prestola“ se vratila na male ekrane.

Džon Snežni je mrtav i trebalo bi da ostane mrtav. Koliko će to vremenski trajati, ne zna se, ali znamo da ga je Melisandra videla ispred Zimovrela, a njene vizije ne treba ignorisati. Ova epizoda se ne može pohvaliti nekim izuzetno dovitljivim dijalozima, ali na kraju krajeva, producenti više nemaju Martinovu prozu da se oslone na nešto. Ne može se tačno utvrditi kako će se sve ovo završiti, ali sada za sada, ostaje nam da producentima damo šansu. Jer ako ništa drugo, zaslužili su je. Pa kud puklo da puklo.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz