Grad greha

Sin_City_Hard_GoodbyeNakon što je njegova emocijama nabijena borba s predloženim internim sistemom rejtinga DC Comicsa (rame uz rame sa Alanom Murom, Marvom Volfmanom i Havardom Čajkinom) doživela poraz, Miller (kog svi znamo po noveli 300) je napustio finansijsku bezbednost velikog izdavača i pribežište pronašao u okrilju nezavisnog Dark Horse Comics-a.

Ovo se pokazalo kao dobro rešenje, kako za autora, tako i za izdavača. Serijal Grad Greha, koji je sa izlaženjem započeo ranih 90-ih, ispostaviće se kao jedna od najprodavanijih franšiza Dark Horsea. Umetnički, on je demonstrirao sazrevanje Frenka Milera kao crtača i pripovedača, i do danas označava kreativni vrhunac njegove karijere.

Grad Greha je brutalan, mračan strip, za koji je odmah jasno zašto nije
mogao da nastane u okvirima mejnstrim orijentisanog DC-a. Već prva priča o ovom gradu bila je prepuna psovki, ekstremnog nasilja, seksa, uznemirujućih, devijantnih ličnosti. Ali bila je i do prskanja nabijena energijom koju američki strip u ono vreme nije ni poznavao. Oslanjajući se delom na nasleđe kriminalističkog stripa (Aleks Rejmond, Čester Gold, Džek Kol), a delom na američki noir film, Miler je uticaje i uzore sintetizovao u visoko stilizovan pripovedaćki jezik.

Crtežom koji koristi filmske tehnike kadriranja i agresivnu izražajnost ekspresionističkog slikarstva (ni pre ni posle Milera crno-beli strip nije izgledao ovako preteće) i pričama koje iznova i iznova istražuju sociopatsku energiju ljudi koji odbijaju da istrule u bezdanu moralne i socijalne korupcije imaginarnog američkog grada, Grad Greha je tokom 90-ih dao nekoliko modernih klasika američkog stripa.

Žuto kopile je četvrta „dugometražna“ priča iz serijala (prethodne tri: Poslednje zbogom, Ubistva vredna i Veliko rokanje je Beli put već objavio), prva koja u ovaj strip uvodi još jednu boju pored crne i bele (efektno korišćena žuta) i, nažalost, takođe prva koja pokazuje u šta je Miler počeo da se pretvara kad više niko nije ni pokušavao da ga kontroliše.

Ako ste gledali film, onda vam je zaplet već poznat i tiče se policajca na svom poslednjem zadatku, dan pred odlazak u penziju, koji uprkos, reklo bi se čitavom gradu (i iskvarenom američkom društvu) koji je protiv njega, spasava od silovanja i sigurne smrti 11-godišnju devojčicu koju je oteo dekadentni, amoralni sin lokalnog političara.

Kako „nijedno dobro delo ne prolazi bez kazne“, naš heroj biva transformisan u žrtvenog jarca, i kao svaki dobar hrisćanin trpi predimenzioniranu, nepravednu kaznu za svoje herojstvo. Rasplet ove priče je tragičan, ali pravičan, nabijen kukavičkim seksualnim nasiljem i muževnim junaštvom.

Problem Žutog kopileta nije samo u tome što Miler u njemu reciklira motive koje je već (bolje) obradio još u prvoj priči iz serijala  ovo će ga pratiti kroz čitav rad na serijalu. Problem je što je njegova kreativna kontrola naprosto popustila i što je tretman motiva naglašeno pubertetski.sin_city_by_malevolentnate

Testosteronski heroji koje učaureno, plašljivo (i plačljivo) građansko društvo ne shvata, negativci kojima je perverznost nepripadanja arijevskom idealu muškosti ispisana na čelu i koji frustraciju zbog nje leče nasiljem nad ženama, do karikature seksualizovani ženski likovi što čeznu za zaštitničkom senkom falusa čak i kad na sav glas pričaju o svojoj emancipaciji – sve ovo je bilo u zametku u doba Milerovog rada na Betmenu i Daredevilu.

U to vreme Miller je umeo da sa ovakvim motivima izađe na kraj, subvertira ih ili parodira. U Gradu Greha počev od ove epizode pa nadalje, oni će biti sve naglašeniji, prelivajući se i u njegove druge radove: grafička novela 300, i novi Betmen (All Star Batman & Robin the Boy Wonder).

Iako još od 2000. godine Miler nije izbacio novu priču iz serijala , fantastičan uspeh filmske adaptacije koju je potpisao zajedno s Robertom Rodrigezom značio je i najavu novih scenarija, koji će, reklo bi se, ovog puta ići direktno na filmsko platno (što je  potvrdio i  A Dame to Kill For).

Za bilo koga ko ozbiljnije prati američki strip, ovo je apsolutno obavezna kupovina, čemu izuzetno dobre tehničke karakteristike i primetno živ, mada za mrvu neujednačen prevod domaćeg izdanja doprinose na najbolji način.

Sve preporuke za ovo i pored nekih mana remek delo.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *