Vir svetova – Mina D. Todorović

Jedno od najbolih dela domaće epske fantastike pred Vama na Autostoperskom vodiču kroz fantastiku

Podela:

Vir svetova na AVKF-uU poslednjih nekoliko nedelja sam imao priliku da čujem više puta da neko upotrebljava ime Džona Tolkina kako bi nečijem spisateljskom radu dodelio epitet veličanstvenosti. Pokušaću da to ne uradim i ja u ovom tekstu, iako mislim da je Vir svetova zapravo jedno od najbolje napisanih dela „tolkinovske“ fantastike.

Priča Vira svetova prati dvojicu najboljih prijatelja, naučnika u penziji, koji sticajem okolnosti nabasaju na svet u mnogo čemu istovetan onome koji poznaju, a u mnogo čemu i različit. Putovanje na koje će biti upućeni ih svakim korakom menja i upoznaje sa odlikama sopstvenih ličnosti koje su zaboravili, ili potisnuli negde ranije u svom životu. Njih na ovom putu prate i dva verna saputnika u vidu njihovih ljubimaca psa Dronjka i crne mačke Đubrice. Baš Đubrica je i stalno podsećanje na razlike između ovih svetova – u svetu iza Vira nema mačaka i naravno, obiluje magijom, što i nije toliko neočekivano.

Da se ovakva četiri junaka ne bi sama susrela sa nepoznatim svetom sastavljena je družina koju čine jedan mladi čarobnjak, dva čudnovata stvorenja koja sebe zovu nosatim pisovima, i jedne veštice koja se naknadno priključuje družini. Na putu će im pomagati vilenjaci, besmrtni ljudi, zlatni čarobnjački at, vuk, jedna čitava… U stvari, za to poslednje valja pročitati knjigu. Mnogo je zanimljivije nego što bih ja to ovde mogao dočarati.

Ključni razlog koji izdvaja ovo delo od mnoštva sličnih jeste upotreba jezika. Potreba je pisaca fantastike da stvaraju nove jezike – mahom uvereni da će tih nekoliko opskurnih okamenjenih fraza da podigne njihovu radnju na viši nivo. Umesto takvog pristupa, autorka se odlučila za jedan manje radikalan pristup. Umesto jezika, Mina Todorović se odlučuje za stvaranje idioma koji osnovu nalaze u već postojećim narečjima srpskog jezika. Ova stvorenja koja takav idiom koriste, izdvaja od mase drugih likova, ali ih istovremeno drži čvrsto u okruženju u kome postoje.

Još jedna odlika ovog sveta koja ga povezuje sa Ardom jeste nova vrsta bića koja se pojavljuje u njemu. Nosati pisovi, Anos i Nosel predstavnici su rase koju odlikuju veliki nosevi i neizmerna uljudnost. Slično i većini drugih stvorenja koja se pojavljuju u ovoj knjizi, nosati pisovi imaju mogućnost da budu besmrtni, ali za to treba da pojedu zrno lilibale, čudotvorne biljke kojoj svaka rasa nalazi drugačiju namenu. Anos i Nosel na početku naše priče imaju još godinu dana da dosegnu besmrtnost.

Najznačajnija odlika ove knjige jeste svedenost u pisanju. Za razliku od mnogih drugih pisaca koji pišu epsku fantastiku i koji se u dočaravanju svog sveta rasplinu verujući da će brojnim rečima uvećati osećaj stvarnosti svog dela, spisateljica ove knjige se odlučila za manje  opisa u korist toka priče. Izbor koji je načinjen pretvorio je priču u sliveni tok koji nikada ne beži od svog cilja, već nas jasno vodi kroz ključne elemente ovoga sveta, prikazujući nam dovoljno da postavimo osnove koje ćemo sami dopuniti na osnovu utiska koje nam pojedinačne scene ostavljaju.

Važno je primetiti još jednu stvar koja je u epskoj fantastici retkost, a to je da je ova knjiga ispričana priča i kao delo postoji samostalno. Iako je autorka na kraju romana ostavila mogućnost za nastavak, isti nije nužno neophodan. Naprotiv, moguće je da je čak u izvesnoj meri i nepotreban.

Većih nedostataka u romanu nema, ili makar nisu toliko istaknuti da bi omeli kvalitet knjige. Deo koji na izvestan način remeti kvalitet knjige jeste sporedni lik u vidu još jednog čarobnjaka. Ovo delo nema sveprisutnog pripovedača, te je uvođenje lika koji ima sveobuhvatni uticaj na ovaj svet jedini element koji bode oči. Ono što ga ublažava jeste retko prisutvo tog čarobnjaka u toku priče.

Vir svetova poseduje sve pozitivne odlike koje se mogu pronaći u ovom žanru. Istovremeno, spisateljica je uspela da izbegne uobičajene zamke pisanja epske fantastike, što je izuzetan uspeh samo po sebi. Činjenica da je cela priča stala jedan kratak roman je jedan od razloga zašto ovu knjigu treba da pročita svaki ljubitelj fantastike.

Više o ovoj knjizi, autorki i nastavku koji je usledio, a kojim će se Autostoperski vodič kroz fantastiku baviti uskoro možete saznati na zvaničnoj Fejsbuk stranici “Vira svetova”.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *