Sci Fi Mixtape ili kraći Jutjub tečaj naučne fantastike

Pre nepunih nedelju dana pojavio se na Jutjubu  video pod nazivom “Sci Fi Mixtape” – Eclectic Method-a, 26-minutni muzički miks, sačinjen od isečaka iz gomile naučnofantastičnih filmova. Među filmovima ima SF klasika, ali ima i potpunog treša. (Pri tom ne mislim na „Peti element“, prim. aut.) Nisam preterani ljubitelj elektronske muzike, ali se ovaj miks savršeno uklopio sa tematikom i što ga duže slušate, to zaraznije zvuči. To je što se muzike tiče.

Ono o čemu sam hteo da pišem, a na šta me je ovaj video nagnao, su sami filmovi. Ovaj uradak je u stvari svojevrsna istorija naučno fantastičnog filma kondenzovana u 26 minuta. U tekstu koji sledi naslovi filmova dati su na srpskom jeziku, jer su pojedina prevodilačka rešenja krajnje maštovita.

Video započinje miksovanim citatima kapetana Žan-Lik Pikara iz serije „Zvezdane staze: Nova generacija“ (Star Trek: The New Generation). Ja sam dete osamdesetih i devedesetih, te sam emotivno  vezan za ovu seriju. Televizijski SF nikada neće proizvesti ništa humanističkije, humanije, tolerantnije ili filozofski promišljenije od Zvezdanih staza.  Izvini, Džejms Tajberius Kirk, Pikar je za mene oličenje pravog kapetana i više volim njegovu facepalm ćelu, nego tvoju šmekersku frenkicu. Što ne znači da Spok nije najbolji prvi oficir/oficir za nauku u čitavom univerzumu.

Nadiru scene iz Terminatorâ (množina), i podsećaju me na činjenicu da je trebalo stati kod T2, za koji smatram da je jedini nastavak koji je u potpunosti prevazišao prvi deo. Nisam protivnik trilogija, samim tim što mislim da je „Povratak u budućnost“ (Back to the Future) apsolutno OK, te da se može posmatrati kao sasvim solidna celina. Lik Doce Brauna je i bukvalno genijalan, Majkl Dž. Foks simpatična tvorevina osamdesetih, a Zemekis veoma respektabilan reditelj.  Provejavaju kadrovi iz “Suvišnog izveštaja” (Minority Report)-a, onog zločina prema liku i delu Filipa K. Dika, zatim i iz “Kapetana Neba i sveta sutrašnjice” (Captain Sky and the World of Tomorrow), koji poseduje zanimljivu estetiku, ali je inače đubre. Isto važi i za “Eon Fluks” (Aeon Flux), koji na momente zablista sa nekim potpuno originalnim rešenjima, ali je većinu vremena ravan k’o Banat. Iskontrastirani su filmovi katastrofe “Armagedon” (Armageddon), „Dan posle sutra“ (The Day After Tomorrow) i čini mi se rimejk “Dan kada je zemlja stala” (The Day the Earth Stood Still), koji obiluju patetikom, pa umesto njih preporučujem “Duboki udar” (Deep Impact). Kad smo već kod alternativa, bolje pogledati bilo koju verziju “Godzile”, nego besmisleni “Kloverfield”(Cloverfield), kao što je meni bilo neizmerno prijatnije da gledam Tim Bartonovu psihodeliju “Mars napada” (Mars Attacks), nego američko patriotsko proseravanje u “Danu nezavisnosti” (Independence Day), pogotovo zato što mislim da će se isto ponoviti i u nastavku.

Negde, otprilike u 11 minutu videa, počinju kadrovi iz vizuelno, tehnički i idejno najsavršenijeg SF filma koji je ikada snimljen: „Odiseja u svemiru: 2001“ (2001: A Space Odyssey). Da je taj film snimljen, i da narednih trideset godina nije snimljen nijedan drugi naučnofantastični film, ovaj filmski žanr bi i dalje imao čime da se diči. Premda sam se kao dete, posle prvog gledanja ovog filma u nekom od novogodišnjih maratona, histerično plašio majmuna, monolita i Ligetijeve muzike, smatram da je proizvod umetničkog braka Kjubrik – Klark remek delo svetske kinematografije.  Čini se da je Nolan  u „Međuzvezdanom“ (Interstellar)  na momente ili krao ili odavao počast ovom filmu. Mnogi su činili i jedno i drugo. Rame uz rame uz „Odiseju“, sasvim ravnopravno stoje „Istrebljivač“ (Blade Runner) i „Osmi putnik“ (Alien).

Uprkos lakoj alergijskoj reakciji koju imam na Marvel filmove, prema stripovima ne osećam podjednaku odbojnost, ali sebe definitivno smatram DC čovekom. Međutim, film „Čuvari galaksije“ (Guardians of the Galaxy) je za mene bio potpuno otkrovenje, jer je otkačen, veoma duhovit, ima dopadljive junake i sjajan saundtrek, ali se, na žalost, nije moglo pobeći od prokletstva zvanog zeleno platno. Zeleno platno, ili „Chroma key“, kako se to stručno zove, moglo bi da bude smrt SF-a i filmova uopšte.

Čuijev krik nas uvodi u segment videa posvećenog najvećoj spejs-operi svih vremena, „Ratovima zvezda“ (Star Wars). O njima su drugi nadugačko i naširoko pisali, te ću ja kazati samo dve stvari: 1) uvek sam navijao za Mračnu stranu i 2) šta god drugi rekli o Epizodi 7, moj je utisak da je Džej-Džej uspešno zadržao duh originalne trilogije. I da, hvala mu za Dejzi Ridli.

Sledi blok montiranih kadrova iz Marvelovih filmića, o kojima ne bih ništa, u strahu da ću reći nešto ružno.

Posle Marvela, još travestije. Originalni „Isterivači duhova“ (Ghostbusters), koji me podsećaju na bolnu činjenicu da je snimljen, yet another, u nizu bespotrebnih rimejkova/ributova.

Nakon „Who you gonna call?“ isečci iz animirane serije „Rik i Morti “ (Rick and Morty), koju nisam imao prilike da pogledam, ali sam definitivno  zaintrigiran.

Onda X-meni. Ili su Xmenovi. Ili Iksljudi? Svetle tačke ove franšize su, naravno, Žderavac, originalne Džin Grej i Mistik, i obe verzije Magneta. Toliko o njima.

U segmentu posvećenom robotima pojavljuju se ikonički roboti R2D2 i C3PO, Wall-E, Džoni 5 i Robi Robot iz klasika iz 1956. „Zabranjena planeta“ (The Forbidden Planet), u kome je Lesli Nilsen, valjda jedini put u životu igrao ozbiljnu ulogu, a za koji se priča da mu je kao literarni predložak poslužila Šekspirova „Bura“.

HONORABLE MENTIONS: Iako ovaj mixtape obiluje scenama iz novije filmske produkcije, mogli su se uočiti i kadrovi iz klasičnih SF filmova vrednih pomena: „Metropolis“ Frica Langa, (opet) Kjubrikov „Dr Strejndžlav“ (Dr Strangelove), „Rat svetova“ (War of the Worlds) iz 1953., i znatno bolji, originalni „Dan kada je zemlja stala“ (The Day the Earth Stood Still).

Premda je 26 minuta tehno muzike za mene i više nego dovoljno, ovaj se video, za razliku od ovog mog teksta, nijednog trenutka ne čini zamornim ili predugačkim. Neki će autorima spota zameriti to što nisu upotrebili kadrove iz nekih drugih ostvarenja, odnosno što su previše prostora ustupili filmovima koji to ne zaslužuju. Pa ipak, ja im to ne zameram. Kao što to naučna fantastika često dokazuje, uvek ima prostora i materijala za nastavke.  Ovaj je poduhvat učinio upravo ono što mu je i bila namera: da prikaže naučnu fantastiku u svom sjaju i veličanstvenosti, jer to ovaj žanr i zaslužuje. Izgleda da SF doživljava svojevrsnu renesansu, tražeći svoje mesto među novim generacijama gledalaca.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *