Dilviš, prokleti – Rodžer Zelezni

0.02.01.3aa42138f4e43fb4506de791eaba67243dd36f2448762b1619b7418ee9ed0ec1_fullKada je 1976. godine Sejmur Stejn uzeo izraz „Novi talas“ da bi svoje izvođače odvojio od pank bendova, i dao im više medijske pažnje (Ramons, Talking Heads i ostali), nije mislio da će izraz otiči dalje od muzičkih voda (izraz je prethodno korišten za avangardna dela francuskih režisera šezdesetih godina). No, ubrzo izraz postaje ustaljen među filmadžijama i književnicima, posebno žanrovski opredeljenim. Kao predvodnici američkog „Novog talasa“ u književnosti izdvajaju se Semujel Dilejni (jedini živi žanrovski velikan) i Rodžer Zelezni nešto poznatiji publici u Srbiji, jer su mu skoro sva dela prevedena na naš jezik.

Zelezni dugo piše za „Amazing stories“, jedan od najvećih američkih žanrovskih časopisa. Već sa 29 godina dobija svoju prvu Hugo nagradu, za novelu Zovem se Konrad (kasnije prerađena u roman) koju deli sa Dinom Frenka Herberta. Iste godine dobija i drugu najveću nagradu – Nebulu za novelu „Vrata njegovog grla, plamen njegovih usta“, koja je kod nas izašla u “Siriusu 112”, čime pokazuje da će biti vođa nadolazećih autora. To se vremenom pokazuje kao tačno s obzirom na to da pored gore pomenutih dobija još pet Hugo nagrada, dve Nebule i dva Lokusa. Nažalost nisu sva njegova nagrađena dela prevedena kod nas, ali ona najznačajnija, Gospodar svetlosti i Ostrvo mrtvih, jesu.

Kako je počeo sa naučnom fantastikom, tako se kroz celu svoju karijeru pridržavao forme i pravila koja vladaju u istoj. Uprkos toj činjenici, kod nas je on najpoznatiji po nečemu što je samo po formi i pravilima pisanja naučna fantastika, a zapravo suštinski je čist fantazi. Naravno, reč je o serijalu “Hronike Ambera”, pet knjiga o Korvinu i pet o Merlinu, za koji je sam izjavio da ga je pisao u dokolici i za razbibrigu između ozbiljnih knjiga. Pisac kog je gotovo nemoguće ograničiti okvirima bilo koje žanrovske odrednice pisao je sve, a pritom ostao pisac naučne fantastike. Ono što ga je izdvajalo od gomile drugih je atmosfera i njegovo umeće da od fantastike stvori lepu književnost, kao i njegovo poznavanje svetske mitologije i filozofije koje je provlačio kroz mnoga svoja dela. Ono što najviše ljubitelji cene kod njega jesu originalne ideje.

Tako i “Dilviš, prokleti” odiše tom specifičnom atmosferom i originalnom idejom. Napisan je u formi romana-priče i sastoji se od jedanaest priča koje čine roman o Dilvišu, ukletom ratniku, poluvilenjaku, odbeglom iz pakla sa svojim vernim pratiocem Crnim, bez koga ni Dilviš ne bi bio kompletna ličnost, antiheroj u sukobu sa onim što želi i onim što čini. Kroz celu knjigu ga pokreće i podstiče želja za osvetom, ali na tom putu često svojom voljom skreće i udaljava se od sprovođenja toliko željene osvete. Vrlo je teško ne zavoleti Dilviša i Crnog,  jer kroz svih jedanaest priča, objavljivanih u raznim časopisima tokom godina i sklopljenih u zbirku čiji je radni naziv bio „Devet crnih golubova“, dok pokušavaju da dođu do svog cilja upuštaju se u avanture sa vampirima, vešticama, čarobnjacima, bogovima u neobičnim gradovima.

Za kraj bih se osvrnuo na još par zanimljivosti: još jednom Zelezni pokazuje svoje umeće i sa lakoćom jednu, u suštini, mračnu priču čini neverovatno duhovitom i zabavnom za čitanje. Izdvojio bih jedan deo vredan pažnje.

dilvis

Na ovaj način se narugao sa podžanrom, herojem i samim sobom. Načinom svojstvenim svim piscima naučne fantastike te generacije.

Također sam opazio da je Dilviš neverovatno sličan Geraltu iz Rivije, tačnije previše da bi to bilo slučajno čak i u žanru kakav je ovaj, gde su sličnosti dozvoljene i česte. Ako uporedite Dilviša, prokletog, sa “Poslednjom željom”, što je prvi deo sage o Vešcu, zaključićete da je identična forma romana i heroj sa vrlo sličnim karakterom i osobinama. Zanimljivo je što su oba ova heroja veoma slicna Murkokovom Elrihu. Vrlo je verovatno da je i jednom i drugom piscu, Zelazniju i Spakovskom, Murkok posulžio kao uzor.

Izdanje Znaka Sagite je prilično kvalitetno u već prepoznatljivom formatu sa veoma dobrim izborom naslovnice, Tomaš Kučerovski je odlično dočarao našeg heroja, ali smatram da je kineska verzija lepša. Kada je o kvalitetu prevoda reč  Mladen Jakovljević je uradio odličan posao. Svoj deo puta sam prešao, vreme je da i vi krenete na put sa Dilvišom.

 

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz