Valkira – Silvan Korduri i Dražen Kovačević

valkiraMitologija i legende su ostavili neizbrisiv trag na fantastiku, posebno onu epsku. Nordijski mit je oduvek bio najprivlačniji za autore, pa je i sam Tolkin našao temelje za svoju večnu trilogiju “Gospodar prstenova“, upravo u nordijskoj mitologiji i operi Ričarda Vagnera “Prsten Nibelunga“, koja se, takođe, oslanja na nordijski ep – o Brunhildi i Zigfridu. Od ovog potonjeg inače potiče i izvorna verzija bajke o Trnoružici.

No, da se vratim na sam početak, pre nego zagazim dublje u kompleksne veze mita i fantastike. Valkire ili ’one koje biraju pale’, su prelepe ratnice i niže boginje, zadužene da heroje bitaka nakon pogibije vode u Valahalu na gozbu i pripremu za Ragnarok. Valkire to čine tako što na svojim krilatim konjima obleću bojište, posmatrajući ko je vredan te časti. Usled toga odblesak sunca na njihovim blistavim oklopima stvara Auroru Borealis. Najčešće su u izvidnicu i regrutaciju slate tri ratnice: Gunn, Rota i Skuld, od kojih je ova poslednja je bila i Norna (nešto kao naše Suđaje), tako da je mogla videti ishode života potencijalnih regruta za Valahalu. Ragnarok beše beznadežan i unapred izgubljen rat, jer je prorečeno da donosi smrt svih Bogova i kraj sveta. No, šansa da svi odu herojski pre nego džinovski vuk Fenrir (Lokijev sin) ubije Odina i proguta svet i nastane večna tama, bila je stvar časti i koda po kome su živeli.

A sada, nakon reč, dve o autorima stripa „Valkira“, možemo videti i kako mit prerasta u legendu, a legenda u fantastiku.

Francuski scenarista Silvan Korduri je noviji autor poznate francuske škole stripa. Poznat po delima Oluja, Mandragora, Šerlok Holms, ima običaj da piše scenarije za naše crtaće. Zavoleo je da mu naručuju priče, jer je upravo to dobro prošlo sa Šerlokom Holmsom.

Crtač je Dražen Kovačević, najpoznatiji po serijalu Točak, po scenariju Gorana Skrobonje, te po Valkiri koju upravo držim u  rukama, s namerom da i napišem koju reč o njoj. Kako sam kaže, albumi nisu u boji jer pokušava da dočara duh crno belih filmova.

Već sa otvaranjem albuma postaje jasno da ovo nije strip sa kojim se svakodnevno srećemo, jer sam uvodni crtež mnogo toga kazuje, pogotovo nekom ko poznaje materiju i zna koliko zapravo traje izrada ovakvog crteža. Nakon svega nekoliko stranica možemo uočiti moderan pristup stripu, neopterećen suvišnim oblačićima i tekstom, koji pušta da crtež govori sam za sebe, tako da čitalac više uživa u njemu.

„Kao smrt hladno“ je prva pripovest, koja počinje tako što grupa vikinga u lovu, pomaže bogu i Valkiri, zbog greha izbačenim iz Asgarda. Da se pretpostaviti da se i scenarista oslonio na Vagnerovu operu, jer ime Valkire, Gunhilda, veoma je nalik imenu heroine iz čuvenog epa.

Nakon nekog vremena počinje da hara zastrašujuća zima, a u tom besu bogova hara i nešto neljudsko, te su vikinzi prisiljeni da traže od Valkire da im uzvrati uslugu i odvede ih do kapije Asgarda, da pitaju bogove čime je izazvan taj njihov bes, bez obzira što bi ga to moglo uvećati. U putu im Valkira pripoveda o divotama i značaju Igdrasila, ogromnog stabla koje spaja svih devet svetova i na čijim granama se nalaze Asgard, Alfhajm i Vanahajm. No, na ulazu ih čekaju nove nevolje u vidu neprirodne magle i odsustva Hajmdala, čuvara mosta koga odlikuje dobar sluh – čuje kako raste trava i ovčje runo, vidi jednako dobro i danju i noću i to na daljinu od sto milja. Potrebno mu je manje sna nego ptici, a poseduje još i rog koji će se čuti i u Asgardu i u Midgardu kada njime zatrubi da označi početak Ragnaroka. Prizor po izlasku iz magle su vukovi koji se goste Hajmdalom ili barem onim šta je od njega ostalo. Valkira se obračunava sa njima i oni nestaju u magli, dok ona objašnjava da je to Fenrir, te da je on više no što ljudi misle.

Sledi sjajan crtež Asgarda, prebivališta Asija, a zanimljivo, slika je puna stubova nalik na krstove, čime nas, pretpostavljam, autor podseća na to da je hrišćanstvo spoj svih  prethodnih vera. Hermod, Odinov sin i najbolji jahač među bogovima, poznat i po tome što je jedini živ izišao iz Helhajma, sveta onih koji su umrli nečasno, osećajući zlo u Asgardu navaljuje da uđu, iako zna da im je to smrtna presuda. Valkira se protivi njegovom naumu, ali u tom se opet pojavljuje Fenrir, tako da su prisiljeni da uzmaknu u opustošenu Odinovu palatu. No, nije samo palata u ruševinama, već je i Odin mrtav. Dok Hemrod tuguje za ocem, a ostale mori misao da je Rangarok već otpočeo, napada ih Jormungand ili Zmija sveta, još jedno čudovišno Lokijevo dete. Hermod se bori sa njim, a ostatak družine pokušava da se udalji kada se Fenrir vraća, ne bi li im otežao odstupnicu. U žestokom okršaju gine jedan viking, a na sreću ostalih, Hermod uspeva da se otrese zmijurine i stigne na vreme da ih spasi od Fenrira.

Istovremeno, na miljama udaljenom grudobranu vikinške utvrde, kralj je došao do stražara da ga odmeni na kratko, jer je ciča zima i niko dugo ne stražari, i kroz razgovor izražavaju nadu da će Arlik, kraljev sin, uspeti makar nešto da isposluje kod bogova. No, prizor koji vide im ledi krv u žilama! Iz vejavice izranja grupa divova. Tog trenutka, opet se vraćamo  družini koju Hemrod, uz pomoć tvari od koje je sačinjen i njegov oklop, šalje u neki od devet svetova. Iznenada se pojavljuje Freja, okružena svojim Valkirama besneći na Hemroda da će platiti očevu izdaju. Za Freju se, inače, kaže da je Boginja ljubavi i da je poprilično promiskuitetna, te da se služi istom magijom kao i Odin, pretvarajući se u sokolicu, i da njoj, kao gospodarici svih Valkira, sleduje polovina ratnika palih u borbi.

Tu se završava prva priča albuma i počinje druga pod nazivom…

„Deseti svet“: napustili smo Vanahajm, dom Vana i obreli se u prošlosti, u Jotunhajmu, svetu kamenih i ledenih divova. Tu prisustvujemo razgovoru diva, patuljka i tamnog vilenjaka, u kom izražavaju svoj prezir i mržnju prema Asima. Dok kopaju u potrazi za izgubljenim oružjem Bergerlmira, jedinog ledenog diva koji je preživeo potop Imirove krvi, oca nove generacije divova (pandan hrišćanskom Noi), razgovaraju o zloj sudbi Imirovoj kog su Odin i braća ubili i od njegovog tela načinili devet svetova. Kada su pronašli izgubljeno oružje, div potvrđuje dogovor da je Midgard njihova nagrada i da će tu izgraditi novi Utgard, ogromnu tvrđavu divova, od snežnih blokova i svetlucavih siga, a ne, kako piše u fusnoti stripa Svet nemani i demona, na leševima ljudi.

Tu se opet selimo u sadašnjost, gde divovi divljaju Midgardom i branioci utvrde deluju nemoćni, pa biraju jedino spasenje, napuštaju utvrdu i beže svojim drakarima (vikinškim brodovima), jer makar im je more saveznik. A onda smo opet u Vanahajmu, gde su Freja i Valkire izazvale sukob, a borba besni. Hemrod uspeva da savlada Freju, ali odlučuje da joj poštedi život. Istovremeno, Gunhilda pita šta je izazvalo toliki bes gospodarice Valkiri, te dobija objašnjenje da je Sesrumnir (ekvivalent Valahale) izmešten van Folkvanga, livade ili polja gde vlada boginja Freja i gde se nalazi dvorana palih Sesrumnir. Našoj družini postaje jasno da nisu na Vanahajmu, već u nekom potpuno nepoznatom svetu.

Potom se slikom selimo na Alfhajm, postojbinu svetlih vilenjaka. Fenrir traži od vilenjaka vojsku da osveti brata, kada se pojavljuje Hel, pola crna, pola bela, pola mrtva, pola živa, niska rastom, vladarka Helhajma,  sveta onih koji nisu umrli  (onih koji su umrli nečasno) i kazuje da će se sama pobrinuti za Hermoda i tako osvetiti brata.

Slikom se vraćamo Freji koja objašnjava, dok ih vodi u Sesrunmir, da više ne poseduje seid iliti magiju koju koriste ona i Odin, te da stoga nije videla šta dolazi. A Hemrod misli da je Odin sve predvideo i da ih je zato ’tvar’ čekala na kromlehu (pločama nalik Stounhendžu), da ih prebaci tu gde su. Freja nije uverena, ali ni ne sedi skrštenih ruku, već je odaslala Valkire da sakupe po svetu raštrkane ratnike Sesrumnira.  Družina se deli, jedni kreću u potragu za Nornama i objašnjenjem kako i zašto, dok drugi ostaju da pomognu Valkirama u prikupljanju ratnika.

U Midgardu, kralj Lotar uplovljava u luku drugog poglavara čija je utvrda netaknuta zahvaljujući gostima, Asima.

Arlik i Gunhilda prate Hemroda do korenja Igdrasila, gde pronalaze Norne poklane od strane nečasnih mrtvih, Helinih podanika. Hel, koja je ostavila svoju legiju mrtvih da ih dočeka, obraća  im se kroz njihova usta, tražeći predaju. Počinje okršaj u kojem Hermod divlja i lomi oko sebe mrtve, a Hel objašnjava svoju ulogu. No, kad joj dosadi zarobljava Valkiru i tako uslovljava Hermodovu predaju, dodajući da će videti Tora, koga drže vilenjaci u Alfhajmu i vodi ih tamo.

Dok kralj Lotar besni na Ase i Vane zašto i njima nisu pritekli u pomoć, prilazi mu ratnik sa objašnjenjem da ih je Munin obavestio da je prekasno. Ratnik se predstavlja kao Zigfrid, što je još jedan dokaz da se i autor oslanja na Vagnerovu operu i čuveni ep. Slike se smenjuju dalje:

Alfhajm: vilenjak likuje i objašnjava Hemrodu kako se sve desilo i šta je bilo njihovo oružje pobede. Saslušavši priču, samohvalu i pretnje, Hemrod počinje okršaj pokazujući da nije bespomoćan kako je izgledalo. U žestokoj borbi ubija Fenrira uz svesrdnu pomoć Gunhilde i Arlika, dok Hel beži sa pretnjom na usnama. Oslobađaju Tora, ali on iscrpljen umire, te ih vilenjačka garda napada.

U nepoznatom svetu kod Freje, Valkira i vikinga smiruje otkriće da je i Valahala izmeštena u taj svet.

Asgard: Hemrod ih je u momentu napada prebacio sa tvari koja mu to omogućava. Tu ih je doveo da oda poštu palim Asima pre bitke. U međuvremenu, Gunhilda objašnjava Arliku zašto nije sve  izgubljeno, odnosno da je Odin stvorio deseti svet uzimajući najbolje iz ostalih devet i tamo prebacio Valahalu i Sesrumnir, te da zato ima nade, a i stoga što je Tor zadnjim dahom ostavio Mjolnir Hemrodu, te je on sad u stanju svaku silu nadvladati. Odjednom, gromovi ruše Asgard.

Midgard: sprema se presudna bitka – vilenjaci i divovi protiv bogova i ljudi. Dok Zigfrid priča kako vilenjaci u posedu imaju Gungir i Draupnir, pojavljuju se i naši junaci i dobijamo objašnjenje šta je ’tvar’. Takođe, saznajemo da će Zigfrid nositi Mjolnir, što ga, kao vođu Einherjara, ratnika Valahale i Sesrumnira, čini vrlo moćnim. Uto se pojavlje i Freja sa Valkirama, dok Hermod traži da mu u bici prepuste vođu vilenjaka. Hemrod i uspeva da ubije vođe vilenjaka i otme im Gungir i Draupnir – Odinovo koplje. Pošto je bitka izgubljena, daje ih Zigfridu da ih spoji u oružje Rangaroka. Dok ostali odlaze u sigurni deseti svet, Zigfrid koristi oružje i tako nestaje svih devet svetova.

Sledi epilog u izgradnji novog Asgarda, u kojem učestvuju svi, tako da se čini kao da je to svetionik nade. Hel je preživela pomoću tvari, ali se krije. Zigfrid je možda živ jer je, kao i u epu, okupan krvlju zmaja i neranjiv. Hemrod i Gunhilda su saznali da im je oprošteno i mogu se opet dodirnuti. Na kraju, umirujući crtež prirode obećava novi početak.

Čini se da su nam izdavači System Comics i Lavirint doneli jedan izuzetan strip album, od vrhunske korice i naslovnica, pa preko izuzetnog crteža i priče koja dopušta dublja tumačenja kao moja, ali se može tumačiti i kao pitka avantura u svetu mita. Poseduje i pomalo neobičan dodatak od desetak skica i ilustracija. Nedostataka skoro da nema, sem one male greške u fusnoti i mog ličnog utiska da je format malo prevelik i otežava čitanje. Ovo je ipak remek delo i vredi ga imati u svojoj kolekciji.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: