Vila Šatorica – Boris Mišić

vila-satorica-boris-misic1Ne može se reći da je Boris Mišić potpuno nepoznat pisac, barem ne za one koji prate dešavanja na domaćoj fantastičnoj sceni. Pre svega poznat po radu na novogodišnjim horor zbirkama Nešto diše u mojoj torti, kako u elektronskoj formi tako i u papirnom izdanju, te u Znaku Sagite i u mnogim drugim zbirkama i zbornicima. Ono šta ćemo mi predstaviti je prva autorova samostalna zbirka priča, čije izdavanje je omogućila izdavačka kuća Presing. Ovo će biti sasvim fina užina, pred pravi obed – roman koji nam Boris sprema, pa hajde da prezalogajimo.

Anđelina pesma – Gubitak voljenih je za neke teži, jer na nekoj razini osećaju drugu ravan. Sva ta tuga se da odagnati samo pesmom iz srca, baš kako je Anđela pevala.

Bilo jednom ispod Uilice planine – Samo jedna priča o mestu zamrznutom u vremenu i prostoru. Gde još postoje sva ona čudesa iz priča i bajki što su nam nekad bake pričale.

Crvena, plava, žuta – Govori o tome koliko je savršenstvo u umetnosti retko i opasno. I koliko nas, umetničke duše, može stajati da dosegnemo to nedostižno i jureno.

Daca i Huan – Imamo i mi svoju tinejdž vešticu. Koja se nosi sa mnogo toga, pored uobičajenog: roditelji, šta obući sutra, te da li omiljena telenovela vodi ka srećnom kraju. Zavirimo malo u te ozbiljnije stvari.

Daca u gradu tame – Ah, te muke tinejdžerskih ljubavi i požuda, muče čak i veštice. Samo, u Dacinom slučaju to može biti kud i kamo komplikovanije i opasnije shvatiti ko je zapravo onaj pravi.

Dete Dinare – Planina Dinara je oduvek bila mesto gde se prolivala krv u ratovima, tako ni zadnji rat nije izuzetak. Samo, postoje i drugi razlozi zašto su tamo slali samo najsrčanije, jer koliko planina štiti toliko ona i njeni stanovnici i uzimaju danak. A naš heroj je od Dinare dobio i poklon, proverite koji i kakav.

Dnevnik s Klekovače – Biti istraživač je uvek opasno, bilo da si potpuno neshvaćen ili da se petljaš sa silama koje ni sam ne razumeš. Pa, naši junaci su okušali sreću sa ovim drugim. Pročitajte kako im je sila prirode uzvratila.

Dugine zmije – Evolucija ima taj običaj da stvara najčudesnija stvorenja zarad svog nekog ćefa. Isto tako, stvara i njihove potpune suprotnosti, ne znamo zašto, možda samo zarad razbijanja monotonije. Ovde ćete moći da vidite, kako se razbija tišina.

Đavolji mozaik – Govori o čistom savršenstvu jednog mozaika, jedne umetnine vrednije od hiljada drugih. Međutim, da li će po uništenju ta lepota biti stvorena po uzoru, i da li se isplati poslovati da đavolom?

E moj druže, policajče vojni… – Ovde ćete videti kako odora ne menja ljude. Samo im otvara mogućnosti, koje oni koriste na dobar ili rđav način, kako je to bilo od pamtiveka.

Exit – Festival zabave i muzike, koliko vi znate. A ono što ne znate o Egzitu, saznaćete upravo iz ovih redova i čisto sumnjam da će vas ikada više obradovati odlazak na tu kakofoniju glasova.

Godine prolaze – Ovo je priča o prijateljstvu, o onoj vrsti koja pobeđuje razdaljine, razlike i razdvojenost. Neće je shvatiti oni koji nemaju takvog prijatelja da ni takva konačnost kao smrt, vaše misli na njega neće obojiti tugom, već će staviti taj fizički refleks osmeha na lice.

Jedne Julske večeri u Grahovu (Vila Šatorica) – Sećanja umeju da budu teško breme, isto koliko i čudesno olakšanje, zavisi čemu se prepustite. Daca će ovom prilikom odagnati i udahnuti sećanje. Možda i vama udahne ili makar probudi neko.

Kaktus – Kako je jedan tako bodljikav cvet pretvorio jednu surovu narav i okrutnu dušu u nekoga koga se vredi sećati. Možda pomislite čime li je on to zaslužio. Pa, ova priča je, čini mi se, baš o drugim šansama.

Leptir – Znate, i mrtvi se mogu uželeti živih. Poželeti da su opet sa njima. Ovde ćete videti kako izgleda kad dođe do toga i kakve to veze ima sa jednim malim noćnim leptirom.

Moje godine za tvoje – Ep kakav mogu iznedriti samo naše priče i legende. Junak se borio i voleo. Sve uzalud, jer budućnost nema svetlu, al’ prima gospin dar za život dalji.

Mrtvi snovi – Tvrd je orah voćka čudnovata, zube slomi al ga ne polomi. Tako se da opisati svaki stranjski pokušaj da zavlada ovom našom malom zemljicom. Ovde ćemo videti da ni mrtvi ne ostaju da leže, kad otadžbina zove… Ili to beše samo žeđ za krvlju i neopisiva glad?

Ne prodajem nasmiješenog psa – Kako susret sa jednim psom može da otkloni stalno društvo duhova prošlih tragedija. Kako to deluje prosvetljujuće i hrabri da se junak okrene novom životu što ga živeti treba.

Noćna straža – Neka mesta su ukleta, valja ih se kloniti, jer ukletost je kao kijavica, prelazna i netelesna. Ova priča govori o tome šta biva ako pokušaš da se zabaviš na jednom takvom, ukletom mestu.

Peti svet – Žene više pate, ali žene su, takođe, te koje su stostruko okrutnije. Ovde ćemo videti čega su sve spremne da se odreknu zarad slatke, opijajuće osvete. A možda je sve deo neke veće celine, nama neuhvatljive.

Prvi tramvaj – Letnja dečija igra sa psom, lako može da se pretvori u tragediju pustimo li mašti da nas izmešta iz slike u sliku. Srećom pas ima drugačija osetila no mi i u stanju je to da spreči.

Strah – Mir je uvek prividan u ratovima. Neprijatelji vole da prekinu mir prazničnih dana. Haos, grmljavina topova ti pokazuje da je rat jedna prljava rabota u kojoj nećeš dobiti dane mira i spokoja, samo dane straha.

Vilin svet – Virtuelna stvarnost poseduje jednu manu – odaje je ono virtuelna. To će savršenstvo zasmetati i Jovani, jer šta je svet bez te borbe da se od nesavršenstva stvori barem trenutak savršene lepote, ukusa, boja, jednom rečju – životnosti za koju se vredi boriti.

Vipera ursinii macrops – Ukoliko ne volite zmije, možda ne bi trebalo da čitate ovu priču, koja govori o zmijama, ali pre svega o jednoj vrsti, kraljici zmija Dinarskog gorja i mnogo, mnogo šire.

Veći deo priča sam čitao i pre ovoga, tako da sam znao šta mogu da očekujem od ove zbirke. No, vratimo se malo unazad. Videh da se knjiga reklamira kao nešto što su ratne priče protkane natprirodnim, ali ja bih to malo drugačije formulisao: natprirodne priče u ratnom miljeu. Iako ne potpadaju sve u te jednu odrednicu ratne tematike, pogledajte, recimo, primer linkovane priče na našem portalu.

Ono šta je pohvalno za autora je da ima vrlo ujednačen i ravnomeran kvalitet pripovedanja, bez mnogo oscilacija i padova. Nekako imam utisak da zazire od, da tako kažem, konačnosti nasilja i smrti, da ima potrebu za svetlom gde ga možda ne treba biti, ali to je možda samo moj utisak. Zbirka poseduje nekoliko jako dobrih priča i tačno se kroz zbirku može i videti da autor napreduje, dobija ono nešto sa svakom narednom pričom. Potencijala i mesta za napredak ima, ne vidim razlog da sve to i ne ostvari.

Da, ide vreme praznika i ovo je sasvim prigodan poklon čak i za one koji ne vole fantastiku – dok mi ostali imamo obavezu da  nabavimo ovu zbirku i podržimo domaću fantastiku, dok čekamo na taj Borisov roman. Kad bih pogađao, rekao bih da će roman biti o jednoj Daci.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz