Noćna krila – Robert Silverberg

nocna-krila1Roum je grad podignut na sedam brežuljaka. Priča se da je bio svetska prestonica u jednom od ranijih ciklusa. Nisam za to znao, zato što se moj esnaf bavi Osmatranjem a ne Pamćenjem…

Već sa ovim, uvodnim rečenicama, Silverberg ‘baca udicu’ pričajući nam o nečemu što nam je blisko, poznato a opet nudi nešto novo, neobično, što je u stanju da nas zaintrigira. Priču potom nastavlja na način da briše jasnu granicu između fantazija i naučne fantastike.

Tri nezavisne novele, pisane u skladu sa zahtevima tadašnjih urednika i potrebama palp časopisa (jer ipak je u pitanju 1969), zajedno čine roman „Noćna krila“. Iako svaka od njih ima sopstveni, jasno definisani kraj, neophodan da bi se završila samostalna celina (za časopis), ne zatvaraju priču i time omogućavaju da se ostvari celina romana. Ova neuobičajena struktura nije narušila dinamiku priče, ponudila je adekvatnu zaokruženost i jasno, vešto pripovedanje, kroz jedno lagano i čitljivo delo ’stare škole’ – posebno ako se osvrnemo na to kako je naslovna novela nastala – u kratkom roku i u veoma teškom periodu, kada je Silverberg sve izgubio u požaru.

Sudbina sveta koji nam Silverberg nudi deluje nam poznato, kao i sam zaplet koji je već viđen. Zemlja je razorena klimatskim promenama (koje su izazvali naučnici) i dobar deo civilizacije kakvu poznajemo nestao je pod okeanom, tehnologija je doživela kolaps, kako to obično biva, a ljudi su podeljeni u ‘esnafe’ koji im obezbeđuju i ekonomski poredak i osećaj svrhe.

U priču se uključujemo u jednom simboličnom trenutku, kada put navodi našeg pripovedača i njegove saputnike u Roum, u trenutku kada počinje da se menja njihov, ali i sveopšti sistem vrednosti. Osmatrač, čiji je zadatak da posmatra svemir na opasnost invazije, oseća kako njegov esnaf postaje izlišan jer opasnosti od invazije vekovima nema. Ovaj osećaj nedostatka svrhe, dodatno je podstaknut činjenicom da je, osim što je svestan besmislenosti sopstvene profesije, u stvari starac, koji putuje u društvu veoma mlade devojke, prema kojoj sebi u tom trenutku ne dozvoljava da oseća ništa više od obične, platonske ljubavi. Silverberg nudi psihološki veoma bogato pripovedanje, protkano lirskim opisima pa imamo utisak da smo u sasvim ubedljivom fantazi svetu, sve dok nas neki detalj ne vrati u sf vode (kao što su složene sprave za osmatranje ili, ubedljivije, činjenica da je divno, vilenoliko stvorenje sa lakim, leptirastim krilima koja mogu da lete samo noću, u stvari, plod genetskog inžinjeringa).

Veličina i usmerenost njegovog pripovedanja ka suštinskim pitanjima kao što su lične dileme, kajanje, potreba za iskupljenjem, izdaje ali i potraga za smislom, ogleda se i u činjenici da, u trenutku kada se invazija zaista dogodi, naš protagonista se distancira od bitke, shvatajući najednom da je njegova svrha i zvanično postala – izlišna. Silverberg ovde preskače bavljenje samom bitkom – priča prosto nije usmerena u tom pravcu pa se ni nedostatak ’surove’ akcije se ovde i ne oseti. Mi se poistovećujemo sa našim pripovedačem i dozvoljavamo sebi da ovu bitku na neki način, kao i on, prespavamo.

U trenutku kada Roum pada, i kada po ko zna koji put pobednička vojska trijumfalno prolazi njegovim ulicama, naš protagonista, možda na neki način i oslobođen, kreće na hodočašće u drugi drevni grad Peris, u nadi ka novom početku, u novom esnafu Pamtitelja.

Drugi deo je iskorišćen kao prelaz koji nudi uvid u istoriju Zemlje, njen uspon do neslućenih visina, njenu oholost i, posledično, njen pad. Istovremeno, i naš protagonista doživljava lični pad kroz izdaju koju bezuspešno pokušava sebi da opravda moralnom pravdom. Nudeći nam junaka sa kojim nam je lako poistovetiti se, koji je svestan dubine svog pada, Silverberg stvara adekvatnu podlogu za razvoj treće novele, za hodočašće u Jorslemu, ka podmlađivanju i iskupljenju greha, kako individualnih, tako i greha celog ljudskog roda, ka novom početku.

Sam kraj je krajnje odgovarajuće zaokružen, povezan sa uvodnim delom, i pre svega pun nade i, da, romantike koja se provlači celim delom, na način koji možda možemo smatrati klišeom, ali koji umnogome nedostaje savremenim delima naučne fantastike.

Možda „Noćna krila“ nisu najbolje Silverbergovo delo, ali su svakako vredna čitanja. Kratak, pitak i, pre svega, divno ispripovedan roman sa izuzetno dobro razrađenim sopstvenim svetom, koji je šteta propustiti.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: