Autostopom do bioskopa

Dobrodošli u pregled dešavanja iz sveta filma. Sa tri pune nedelje za nama došli smo do prvih ovogodišnjih blokbastera. Interesantan Veliki kineski zid je već u bioskopima, dok nam se sledeće nedelje vraća tajni agent Zender Kejdž, poznatiji kao XXX, a Pritajeno zlo nam servira Konačno poglavlje.

Još po koji stari naslov je tu, ali do kraja meseca ćete zaboraviti 2016. godinu i okrenuti se onome što dolazi sa 2017. A tu od interesantnih stvari izdvajamo sledeće:

Posledice bitke za Aksanar

Ići tamo gde niko nije otišao ima svoje granice, bar kada su fan filmovi i Zvezdane staze u pitanju. To je poruka koja može da se shvati iz sudskog poravnanja koje je postignuto između Aleka Pitersa i njegove Aksanar produkcije s jedne, i Paramaunta i CBS studija s druge strane.

U pitanju je spor koji je izrastao iz kratkog filma koji je Piters napravio 2014, Uvod u Aksanar, a koji je krasio izuzetno visok kvalitet produkcije. O samom sporu je za Autostoperski vodič kroz fantastiku već u par navrata pisala koleginica Dobrila, a ovde ćemo presudu iskoristiti da se osvrnemo na posledice odluke koja je donešena na fan filmove generalno.

Dok detalji nagodbe nisu navedeni u zvaničnom saopštenju koje je izdato tim povodom, a preneseno od strane portala Dedlajn, ono što je nedvosmisleno rečeno jeste da su Alek Piters i njegova produkcija prihvatili da se drže odredaba pravilnika koji je Paramaunt objavio juna 2016. godine, i to je ono gde za fanove mogu da leže potencijalni problemi.

Naime, dok je većina odredaba pomenutog pravilnika logična, poput distanciranja od vlasništva nad intelektualnom svojinom kojom se fan film bavi, jasnom naznakom da je ceo projekat fan film i da nije podržan od strane studija u čijem vlasništvu je intelektualna svojina, kao i naznaka da se film ne pravi u komercijalne svrhe, neke druge odredbe deluju drakonske i ciljano osmišljene tako da ozbiljno ograniče mogućnost fanova da snime najbolji što mogu film.

Bitka za Aksanar je gotova. Kolateralna šteta su fanovi.

Za početak, filmovi moraju da budu zasebne celine, ne duže od 15 minuta, ili dve epizode ukupnog trajanja od 30 minuta. Filmovi takođe u potpunosti moraju da budu originalni i nikako reprodukcije i rekreacije scena iz bilo kojih Zvezdanih staza. Ove dve tačke ograničavaju kreativnost fanova što kod trajanja, što kod tema filmova koje bi snimali, što je posebno izraženo kod franšize koja postoji od 1966. godine i za sobom ima originalnu seriji (1966-1969), četiri izvedene serije i petu koja kreće ove godine, 13 filmova i jednu animiranu seriju.

Interesantno je da je tema Uvoda u Aksanar, i filma koji je trebalo da se nadoveže na njega, bila ključna bitka iz četvorogodišnjeg rata Federacije i Klingonaca, koja je jednom pomenuta u originalnoj seriji, ali nikada razrađena u kasnijim ekranizacijama. Sada, posle pola veka postojanja i toliko zvanično urađenih priča, Paramaunt za bilo koju od ideja koje bi proistekle iz njih može da kaže da krše pravilo originalnosti, tim pre što se spekuliše da bi priča Aksanara mogla da bude sastavni deo nove serije (Discovery).

Dodatna komplikacija je što bilo šta od rekvizita, ako su komercijalno dostupni, mora da bude zvanični proizvod Zvezdanih staza, a ne imitacije ili falsifikati. Ovim se sprečava da fanovi sami za potrebe svog filma naprave rekvizite koji su verodostojniji od onih koji su komercijalno dostupni. Paradoksalno, ovo ograničenje ne sprečava fanove da sami prave svoje kozplej kostime i sa njima se pojavljuju na konvencijama i drugim dešavanjima gde bi Zvezdane staze bile prisutne, ali ako bi hteli da ih iskoriste za fan film mžda bi kršili odredbe pravilnika.

Ipak, najveće ograničenje predstavlja insistiranje na potpuno amaterskoj produkciji bez ikakve kompenzacije za njihove usluge, a u te svrhe preko kikstartera nije dozvoljeno prikupljanje više od $50.000. Kako je panel na „Screen Junkies News“ objašnjavao pre par nedelja, kada je potvrđeno da će slučaj Aksanar projekta ići na sud, fan filmovi su se razvili do te mere da oni sada imaju realne prateće troškove koji uključuju i plaćanje ljudi koji rade na njima.

Poslednji ekser u kovčegu fan filmova iz sveta Zvezdanih staza je zabrana sudelovanja u njima bilo koga ko je ikada bio povezan sa bilo kojom od ostvarenih produkcija. Dok fanovi lično ne love poznate iz franšiza za koje snimaju svoje filmove, nije isključeno da oni sami žele da se pojave u tako nečemu ako imaju mogućnost. Konkretno, u Uvodu u Aksanar se pojavljuje Ričard Heč, koji je glumio Kapetana Apola u Svemirskoj krstarici Galaktika (1978-1979), a i sam producirao fan film (1999) inspirisan ovim ostvarenjem, da bi kasnije bila napravljena TV miniserija (2003) i serija (2004-2009).

Još interesantnije je da je pokojni Piter Samner, koga smo na ovim stranama pominjali u sklopu retrospektive zvučnih imena koja su nas napustila 2016. godine, glumio u fan filmu inspirisanom Zvezdanim ratovima (1977), i to igrajući istu ulogu kao i u originalnom filmu.

Ovo poslednje ograničenje sprečava ljude uključene u same filmove da budu gikovi, što često i jesu kada su uspešne franšize u pitanju. Pored toga, deo apela bilo kog kikstarter projekta jeste mogućnost da se napravi nešto posebno, bilo zahvaljujući veličini produkcije ili ljudima koji će da budu uključeni u to, a uz sva ograničenja se umrtvljuje apel samog projekta.

Sve ovo može da vam izgleda klimavo kao argumenti koji bi sprečili pravljenje ozbiljnog fan filma, ali tu morate uzeti u obzir prirodu anglosaksonskog prava, koje se za razliku od rimskog u znatnoj meri oslanja na praktičnu primenu istog i na instituciju presedana. Drugim rečima, poravnanjem je pomenuti pravilnik za fan filmove u potpunosti stavljen na snagu i može da bude korišćen u drugim sličnim sudskim sporovima.

Ovo može da posluži drugim studijima da urade nešto slično kako bi sebe zaštitili od konkurencije koju sve sofisticiranije fan produkcije mogu da im predstavljaju. S druge strane, sasvim je moguće da je Paramaunt stvorio još veći raskol između sebe i svoje zajednice koja je već bila besna zbog same pomisli da bi Paramaunt odveo jedan fan film na sud. Sam ribut filmske franšize nije naišao na sveopšte oduševljenje, a čuli su se i glasovi koju su govorili kako je prošlogodišnji Izvan granica trebalo da bude film sa kojim bi se otpočela nova era, umesto Zvezdanih staza iz 2009.

Ostaje da vidimo kako će sve ovo uticati na dalji razvoj franšize koja je neraskidivi deo moderne pop kulture u istoj meri koliko i Zvzedani ratovi, kao i kako će Trekiji i fanovi ostalih franšiza da nastave sa svojim amaterskim produkcijama. Izgleda da Zvezdane staze, koje su nas oduvek podsticale da hrabro pomeramo granice mogućeg, žele da počnemo da prihvatimo realnost ograničenog.

Rekao je da će se vratiti

Doktor Džejmz Kameron Frankenštajn i njegova kreacija Terminator T-800

Pogled unaokolo ispred prijemnice u policijskoj stanici i nedvosmisleni komentar „Vratiću se“ (I’ll be back) je jedna od retkih linija dijaloga koje je čuveni austrijski bodibilder i bivši guverner Kalifornije izgovorio davne 1984. u procesu ovekovečavanja robotskog ubice iz sada ne tako daleke budućnosti (2029).

Ali ova vest nije o Terminatoru Švarcentregeru, već o vizionaru koji nam je predstavio budućnost u kojoj je veštačka inteligencija preuzela kontrolu nad čovečanstvom, mahom ga satrla u nuklearnom holokaustu, a onda poslala programiranog ubicu nazad kroz vreme da likvidira majku budućeg vođe preživelih koji se sve uspešnije odupiru naporima gospodara novog svetskog poretka da uspostave hegemoniju mašina.

Tada malo poznati Dejvid Kameron je čovek koji je, zajedno sa Gejl En Hurd i Vilijam Višerom, napisao scenario za i režirao Terminatora, a onda prevazišao sebe sa jednim od retkih nastavaka u svetu kinematografije koji nadmašuje svog prethodnika, Terminator 2: Sudnji dan (1991). I dok su Holivud i Švarceneger nastavili da cede pare iz ove franšize, Kameron se, predavši prava još ranije, povukao da snima opskurne filmove poput Titanika (1997) i Avatara (2009). Prava za Terminatora su u međuvremenu razmenila ruke, propraćena sa tri filma koja su bila inferiorna u odnosu na ono što ja Kameron stvorio.

Poslednji od njih, Terminator: Genesis (2015), je trebalo da predstavlja prvi iz nove trilogije, ali je ozbiljno podbacio na blagajni – $440,6 miliona, od čega samo $89,8 na američkoj, a sa budžetom od $155 miliona – zbog čega je Paramaunt stopirao planove za dva predviđena nastavka.

I tu u priču ulazi Kameron, za koga 2019. godine ističe otuđenje autorskih prava na koje je on svojevremeno pristao uz naknadu od jednog dolara (slovima: jedan dolar) i garanciju da ne može da bude otpušten kao reditelj Terminatora. Sa novom trilogijom stopiranom, a Švarcenegerom na pola godine od ulaska u osmu deceniju života, Kameron može da uzme nazad svoju kreaciju i sa njom uradi isto što i sa Rambom 2 (1985), Osmim putnikom 2 (1986), Ambisom (1989), Istinitim lažima (1994) i pomenutim Titanikom i Avatarom – osmisli i oblikuje akcioni i vizuelni spektakl koji se mora videti na velikom platnu.

Još jedan povratnik je Tim Miler, koji je lansiran u stratosferu kao vizuelni genije sa prošlogodišnjim Dedpulom, a o čijim dostignućima smo već pisali na ovim stranama. Kako stvari stoje, Kameron i Miler su u ranoj fazi pregovora o mogućoj saradnji na novoj iteraciji Terminatora. Podsetimo, Miler je i vlasnik VFX studija koji stoji iza efekata u Dedpulu, kao i nekolicine zapaženih animacija iz sveta kompjuterskih igara.

Za sada nema dodatnih podataka vezano za budućnost Terminatora, ali ako ga oblikuju njegov idejni tvorac Kameron, i gospodar prošlogodišnje najbolje akcije Miler, onda je budućnost zaista svetla.

Trejleri između redova

Ovu godinu smo počeli sa par trejlera koji nas uveravaju kako će se filmovi za koje su pravljeni valjano odužiti izvornom materijalu. Prvi od njih je bio za nastavak Prometeja (2012), koji je izašao početkom godine kada nam je malo više pažnje otišlo na preminule, Odmetnika-1 i razne nagrade. Ali sada imamo još jedan film sa novim trejlerom koji hoće da se oduži izvornom materijalu, pa taman možemo da se osvrnemo i na novog Tuđina.

Kod nas se film do nedavno vodio kao Prometej 2, da bi mu sada ime bilo promenjeno na Vanzemaljac: Saveznik (doslovni prevod je Tuđin: Zavet/Alien: Covenant), a u odabiru imena vidimo da reditelj Ridli Skot, iako se zvanično radi o nastavku Prometeja, želi naš fokus da vrati na izvorno delo, Tuđina, tj. Osmog putnika iz 1979. godine. Ako poster objavljen pred kraj novembra nije bio dovoljna naznaka toga – možete ga staviti naspram postera za Tuđina i igrati se „pronađi razliku“ – onda nam trejler zasigurno govori da ćemo u maju videti priču koja je po atmosferi najpribližnija originalu.

Majkl Fasbender je tu kao Dejvid iz Prometeja, ali nam se vraća olupina misterioznog brod u kome su neka jaja, zatim čudovište koje proganja prestravljene članove posade kroz hodnike njihovog broda, repom ih nabada i cepa iz mraka, a Deniels (Ketrin Voterston) po držanju i fizičkoj pojavi neodoljivo podseća na neki rod od Ripli (Sigorni Viver) i nije isključeno da joj je u filmu biološka majka. Sve u svemu, onaj klaustrofobičan akcioni horor preživljavanja koji smo dobili te 1979. će nam se vratiti u maju.

Pomenuti drugi trejler je izašao pre neki dan, za Logana, film koji je već imao jedan trejler u kome nam je jasno stavljeno do znanja da ovo neće biti tipičan superherojski film. Tada smo videli da „starac“ Logan neće biti onakav kakav smo ga do sada gledali, već da je prava, ranjiva osoba koju su sustigle godine egzistencije sa mutantskim moćima. Ono što smo tada slutili je da će Logan biti film za zreliju publiku, a ne razvodnjen da bi se prilagodio najširoj publici – pubertetlijama od oko 13 godina, pa naviše.

Laura/X-23 demonstrira svu brutalnost gena koje je nasledila od Logana/Vulverina

Sada nam je drugi trejler nedvosmisleno rekao da će Logan/Vulverin u ovom filmu biti krvavo brutalan na način na koji to i očekujemo od ovog lika, ali nismo mogli da vidimo do sada, a potvrda za to nam je stigla od drugog mutanta koji figurira u filmu – malene Laure/X-23. Sa Hju Džekmenom koji se u ovom filmu oprašta od uloge koju je nosio 16 godina, i male Dafni Kin koja nam se nameće kao njegov filmski naslednik, Foks nam jasno stavlja do znanja da namerava da se dostojanstveno oprosti od najdugovečnijeg superjunaka na filmskom platnu.

Interesantno je da je trejler izašao sa reči „konačni“ (final) u svom nazivu, iako film ne stiže u bioskope do početka marta. Razlog za to je u prošlom broju pomenuto učešće filma na filmskom festivalu u Berlinu. Da, imali smo Vulverina iz 2009, koji se sukobio sa Dedpulom kome su usta zašivena i puca laserima iz očiju, ali na oproštaju ćemo imati ono što ovaj lik i zaslužuje i čak dobiti film dostojan jednog renomiranog takmičenja.

I sve to se vidi iz cirka 120 sekundi filma izdatih u promotivne svrhe.

Još malo oduživanja nostalgiji

Logan nije bio jedini trejler koji je osvanuo na internetu tokom prošle nedelje. Još jedan film koji hoće da se oduži svom izvornom materijalu jeste Moćni rendžeri, koji nam stiže krajem marta. Sad, izvorni materijal iza Rendžera po kvalitetu nije ni blizu onoga koji stoji iza lika Vulverina ili Tuđin franšize, ali za svo svoje postojanje kao brend Moćni rendžeri nikada nisu imali priliku, niti je bilo pokušaja, da nam se predstave kao bilo šta više od neozbiljne dečije zabave koja je nastala kao plod upliva japanske kulture u SAD i Super Sentai serije koju je plagirala.

Kao i sa Loganom, inicijalni trejler nam je nagovestio da film želi da ima neku jasnu priču, ton i razvoj likova, a drugi trejler nam je pokazao u kom pravcu želi da akcija ide. Ono što je jasno je da iza filma stoji daleko ozbiljnija produkcija od one koja je dominirala originalnom serijom. Ono što se i dalje ne zna je da li će film imati širi apel od publike koja je odrasla sa Moćnim rendžerima, pa je samim tim i više vezana za nju.

Dok je prvi Logan trejler svojom atmosferom mogao da zgrabi prosečnog gledaoca za kragnu i ubedi ga da je ovo film koji bi želeo da pogleda, čak i ako nije u svetu stripovskih superheroja, Moćni rendžeri deluju kao tinejdžerska zabava i ne mnogo više od toga. To ne govori o kvalitetu filma, ali je očigledno da je njegov apel daleko ograničeniji. Ono što je svakako pozitivno je da će ovi superjunaci sasvim moguće biti najbolje ekranizovani do sada, pa će iz tog ugla biti interesantno videti konačan proizvod.

Moćni rendžeri će u bioskopima biti krajem marta.

Po koja najava tu i tamo

Japanski poster za Napad titana

Kad smo se već dotakli Japanaca, Braća Vorner trenutno pregovaraju da otkupe prava na ekranizaciju popularne mange Napad titana, pre svega dvodelnog filma koji je izašao 2015. godine. Ideja je da se prava onda prepuste u ruke producentu Dejvidu Hejmenu, koji je bio iza prošlogodišnjih Fantastičnih zveri i gde ih naći, Hari Poter filmova, i Gravitacije iz 2013. godine.

Sama manga se bavi životom na zemlji kojom dominiraju titani, dok se ljudi kriju iza zidinama opasanih gradova, a pored serije koja postoji od 2013. godine i pomenutog dvodelnog filma, Napad titana se raširio i na anime i kompjuterske igre, i predstavlja jedan od trenutno popularnijih naslova u Japanu.

U međuvremenu, ogranak Sonija, Sony Pictures Animation, je potvrdio da će u njihovom predstojećem animiranom Spajdermenu (2018) glavni lik biti Majlz Morales. Ova vest je interesantna zato što je Morales tamnoputi Spajdermen, što je u suprotnosti sa filmskim Spajdermenom koga dobijamo ove godine. Sam Morales se pojavio u alternativnoj vremenskoj liniji Marvelovog sveta, gde je preuzeo ulogu Pitera Parkera nakon njegove smrti. Taj serijal je bio prekinut 2015, ali je zbog svoje popularnosti Morales uveden u glavni narativ Marvela.

Interesantno je da je Donald Glaver, budući Lando Kalrizijan, bio među onima koji su izrazili ambiciju da glume ovogodišnjeg Spajdermena, vođen idejom da bi on mogao da bude Majlz Morales, a ne Piter Parker. Sad već znamo da u filmu dobijamo Parkera kao Spajdermena, ali je u njemu i Glaver, a ostaje da se vidi koga će zapravo da glumi.

Za kraj, i iz DC-ja nam stižu novine, a to je da ćemo izgleda dobiti dva filma sa Šezamom. Kako Dedlajn prenosi, prilikom istraživanja ideja za film o dečaku koji može da se preobrazi u superjunaka izgovaranjem reči Šezam (Shazam!), zaključeno je da imaju dovoljno materjala da urade i priču dečakovog glavnog protivnika, Crnog Adama, koga u filmu igra Dvejn Džonson. Dopadljivi grmalj, koji voli da bude sve od vrsnog vozača u Paklenim ulicama, preko Čuvara plaže, pa do boga Mauia u Vajani, je otvoren za ovakvu ideju i što se njega tiče spreman da bude Crni Adam u dva vezana filma.

Ovo, naravno, omogućava DC-ju da nafiluje svoj superherojski repertoar do u sledeću deceniju, što je sve lepo i krasno. Samo, prvo da vidimo one filmove na kojima će budućnost DCEU da se prelomi. Sreća te nam (Lego) Betmen stiže već početkom februara da nas zagreje za njih.

I to je sve od ovonedeljnih vesti i dešavanja. Zvučni naslovi su počeli da nam pristižu kao na pokretnoj traci, tako da uživajte u vašim fantastičnim svetovima.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz