Poslednji grad: Izdaja – Nebojša Petković

Ledenog 24. januara, u beogradskom klubu ’’Popara’’, pedstavljen je treći, završni deo trilogije Nebojše Petkovića ’’Poslednji grad: Izdaja’’, u izdanju kuće ’’Portalibris’’.

Pred brojnom publikom, u vedrom i toplom okruženju, o knjizi su govorili urednica Dubravka Dragović-Šehović, Marko Vasić, Boško Ćirković Škabo iz ’’Beogradskog sindikata’’ i Aleksandar Petrović, frontmen grupe Ortodox Celts.

Nebojša Petković, ljubiteljima fantastike poznat kao autor kratkih i nešto dužih priča, romanom ’’Izdaja’’ okončao je svoje najobimnije i za sada najznačajnije delo, serijal o Poslednjem gradu.

Njegovi romani ’’Potraga’’, ’’Rat’’ i ’’Izdaja’’ formom podsećaju na nastavke popularnih serijala epske fantastike, iako bi se sadržinski pre mogli označiti kao postapokalipsa. Naime, radnja je smeštena u ’’novi srednji vek’’, onaj koji dolazi kao posledica moderne bezobzirnosti, a kom još više no srednjem veku iza nas pristaje naziv ’’mračno doba’’.

Sam autor ne insistira na bilo kakvim žanrovskim odrednicama, nego svoje romane smatra prosto fantastikom, dok njegvi prvi čitaoci, koje smo imali prilike da čujemo na promociji, u njima vide kvalitetnu literaturu i jedinstvenu ponudu na našem književnom ’’tržištu’’.

Alaksandar Petrović, najšire poznat kao muzičar Aca Seltik, a bogami i kao poznavalac  mitologije i pisac fantastičnih priča (Art-Animin almanah ’’Književna fantastika’’ iz 2015. godine) ispratio je i svesrdno pomagao nastajanje ove trilogije od prvog do poslednjeg slova. Bio je strpljiv čitalac, savetodavac, čak i recezent, tako da je možda najpozvaniji da primeti kako je Nebojša Petković od ’’Potrage’’ uznapredovao, te da se u ’’Izdaji’’ može naći njegova najpromišljenija i najzrelija knjiga.

Marko Vasić, predani čitalac i poznavalac fantastike, pohvalio je idejnu osnovu i karakterizaciju likova, koja ove romane izdvaja iz mnoštva avanturističkih priča upakovanih u živopisno srednjovekovno okruženje.

Boško Ćirković Škabo nam je ispričao da je autora upoznao tako što mu je zatražena dozvola da se u romanu upotrebi njegov stih. Ova okolnost mu je probudila interesovanje za sam roman, pa i za domaću fantastiku koju, iako je od detinjstva voleo SF, ranije nije pratio.

Prikazan je trejler urađen za trilogiju, govorilo se o motivima i o inspiraciji za njen nastanak. Pomenuti su idoli i ideali autorove (pa i moje) generacije, pušteni delovi filmova koji su uticali na njegovo odrastanje, lični i spisateljski razvoj. Malo se raspravljalo o padu civilizacija: da li je krah i zaborav moguć onako kako je to autor prikazao ili je reč o romanesknoj brzini. Bilo je reči o kulturnim korenima, koji ostaju duboko u razorenoj zemlji, pre svega o hrišćanskom pogledu na svet, dominantnom u sve tri knjige, ali o upotrebi i zloupotrebi slovenske mitologije u savremenoj literaturi.

Dubravka Dragović-Šehović istakla je atmosferičnost i lepotu pripovedanja, veštinu autora da nas nenametljivo provede kroz razrušene, u korov zarasle gradove, nastanjene mutantima i strvinarima, kao i sposobnost da nas uvede u unutrašnji svet svojih junaka.

U svakom slučaju, za žitelje Srbije priča o traganju, borbama i najtežem iskušenju vezanom za Poslednji grad svakako će biti nešto više od bajke o prošlosti ili sna o budućnosti, pošto se ovaj serijal, u najboljoj tradicije fantastičarskih dela, bavi mnogim aktuelnim i veoma živim problemima iz sadašnjosti.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *