Praznik zveri, Žeteoci – Zoran Petrović

“Duboko u tu tamu sam gledao,
dugo sam stajao,
pitajući se, bojeći se, sumnjajući, sanjajući snove
koje se nijedan smrtnik nije usudio sanjati prije.”
Edgar Alan Po

 

Zoran Petrović je rođen u Beogradu 1968. Godine. Oprobao se kao vokalni solista, aktivno se bavio muzikom, a devedesetih godina završava Višu Politehničku Akademiju. Ljubitelj je online gejminga, a master diplomu iz psihologije dobija 2012. Godine. Svoju prvu zbirku ljubavne poezije objavio je 2009. Godine, a drugu već naredne. 2016. Roman Bulevar greha dolazi pred čitaoce, i nakon kratkog perioda „Praznik zveri – Žeteoci“ osvaja čitalačku publiku. Imala sam prilike da upoznam Zorana na sajmu knjiga u Beogradu, kada je „Praznik zveri – Žeteoci“ još uvek bio rukopis, i čim sam videla korice, znala sam da je priča neverovatna, da će nam pružiti pravo malo remek delo i da će osvojiti čitaoce u regionu. Drago mi je što nisam pogrešila.

Autor Zoran Petrović često kaže da voli da odsanja, pre nego što napiše, pa je svoj „Praznik zveri“ pretakao u reči od maja do jula 2016. Godine. Nemojte ni slučajno da pomislite da je kratak period pisanja bio na uštrb kvaliteta. Naprotiv, Zoran nam je pokazao da dobro odsanjan san može da postane i te kako dobar roman. Kako je „Praznik zveri – Žeteoci“, tek prvi deo planiranog serijala, možemo sa zadovoljstvom da iščekujemo nastavke, koji neće biti potpuno povezani sa pričom iz prvog dela, ali će obilovati mračnim elementima, likovima i nekim situacijama koje su nas zaintrigirale dok smo čitali prvi deo.

Roman je ugledao svetlost dana početkom 2017. Godine i nema onih koji bi mogli da kažu da im pažnju nisu privukle fantastične korice, pa su se na taj način zainteresovali za knjigu. Za dizajn korica, koje su jednom rečju neverovatne, zadužen je Nebojša Zorić.

Ne možemo reći da je ova knjiga klasična fantastika, jer je prožeta elementima trilera, horora, kriminologije i folklorne fantastike, što nas sve više i više može zainteresovati i povući da je pročitamo u dahu. Na preko tri stotine strana Zoran nas vodi u neverovatnu avanturu, spretno kombinuje elemente horora i trilera, i u pravim momentima ih ukrasi folklornom fantastikom, mestima nama poznatim (Beograd, Zvezdara, Niš, Avala) i neverovatnim likovima.

Priča prati dva kuma, jedan inspektor MUP-a iz Beograda i drugi psihološki profajler, aktivno tragaju za ubicom, koji svoje žrtve ubija specijalnim otrovom T12. Interesantan je momenat gde Zoran uvodi u priču bića iz folklorne fantastike, jer na vratovima žrtava mogu se primetiti ugrizi koji podsećaju na ugriz vampira. I ako u jednom trenutku oni kog mediji nazivaju Vampirom sa Avale, uspeva da zatre trag, skoro deceniju kasnije Vampir sa Avale je ponovo aktivan. Tada Odeljenje za krvne delikte kreće u otkrivanje i pokušaj da razreši misteriozna ubistva, a pomoć dobijaju i od patologa zainteresovanog za natprirodne pojave. O onome što ste mislili da ne postoji, i nešto što niste ni sanjali, Zoran je odsanjao i preneo na stranice ove knjige. O onome što otkrivaju, moraćete da pročitate u knjizi, jer bi svaka moja reč otkrila deo priče, a ne želim da vam uskratim zadovoljstvo da je sami pročitate, i prođete kroz ovu neverovatnu avanturu.

Bića koja je Zoran uobličio, naizgled poznata, vuku korene iz folklorne fantastike, a opet su nekako originalna, nestvarna, kao da smo već čuli za njih, ali ih sada vidimo u novom ruhu. Namerno kažem vidimo, jer to je ono što volim kod ovog autora, nemamo utisak da čitamo knjigu već da gledamo film. Ne bih se bunila kada bi se neko odlučio da ekranizuje ovo delo, čak bih među prvima kupila kartu za projekciju.

Zoran je na interesantan način spojio prošlost i budućnost, pa i ako vampiri pripadaju folklornoj fantastici, njegovi su uobličeni u skladu sa modernim vremenom, što im samo daje poseban karakter, i sliku koliko je naš autor maštovit.

I ako na početku romana imate utisak da je jak psihološki triler, ne možemo da ne primetimo dozu nestvarne mašte koju je Zoran preneo na papir. Svaki lik u romanu je osmišljen pažljivo, svaka situacija pažljivo isplanirana, i ako vam se čini da ste nešto razrešili, Zoran je tu, da vam da još neki trag i pokaže da niste u pravu. Elementi horora kojima ova knjiga obiluje, teraju vas da se naježite, da na tren podignete pogled sa knjige, i pogledate oko sebe, ubeđeni da vas neki od tih momenata uvlači, a vi se sa strahom osvrćete, željni da pobegnete, a opet vas neobjašnjiva radoznalost drži prikovane za stranice ove knjige.

Mistika i realnost se prepliću na neverovatan način, terajući nas da se preispitamo šta je to natprirodno što nam ne da mira, a opet može biti logično i objašnjeno, ali svakako ledi krv u žilama.

Ono što je meni privuklo pažnju su kratki dijalozi, ali veoma odmereni i precizni. Nikako prekratki, a da su duži bilo bi suvišno. Dok ih čitate jasno možete videti te likove ispred sebe, i stvara se utisak kao da se film razvija pred našim očima.

Bajalice su veoma originalne, i na vešt način Zoran njima ukrašava roman, možemo ih pripisati tačnim situacijama, i lako se pamte. Tu je Zoran pokazao svoje umeće pisanja poezije, a kako se već ranije pojavio na srpskoj književnoj sceni što poezijom, što svojim prvim romanom Bulevar greha, od narednih knjiga i ovog autora samo možemo očekivati nešto bolje, strašnije i još originalnije.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz