Naučno-fantastična erotika

Već je poznato da fikcija/fantastika ima bezbroj podžanrova, ali se erotska fantazija ne ubraja među njih. Razlog tome je što erotska fantastika/seksualna fantastika i dalje predstavlja tabu temu, koja nije opšte prihvaćena u svetu. Ipak, i pored averzija prema takvoj vrsti stvaralaštva, postoji određeni broj pisaca koji se isključivo bave pisanjem seksualne fantastike, iako ih je malo i iako su slabo zastupljeni na književnom tržištu. Naravno, postoje izuzeci čije se knjige redovno čitaju i čija se dela smatraju kvalitetnim štivom, koje ne bi trebalo da se zaobiđe. U te izuzetke ubrajamo autore: Džoanu Rus, Tomasa M. Diša, Džona Varlija, Džejmsa Triptija Mlađeg i Semjula R. Dilejnija.

Pošto naučna fantastika ima za cilj da šokira orisnika, tako se i seksualna fantastika bavi istim. Evolucija erotske fantastike u ono što je danas, počela je tokom ranog dvadesetog veka – početkom dvadesetih godina, da bi u istom veku kulminirala pedesetih godina obradom poznatih dela za decu, čime su stvorene alternativne verzije: Pepeljuge, Crvenkape, Snežane i sedam patuljaka, Alise u Zemlji čuda i Čarobnjaka iz Oza. U ovim „prljavim“ delima se jasno videla mutacija, što je izazvalo burne reakcija i podeljena mišljenja u vezi sa novostečenom „ne tako nevinom“ reputacijom dečjih heroina. Period kada su ova dela nastala, označava prvi talas erotske fantastike i „zlatno doba“, da bi se početkom sedamdesetih pojavio drugi talas koji je doneo značajnu promenu u stilu i slobodi stvaranja/izražavanja. Najuočljivija razlika između ta dva talasa se ogleda baš u toj slobodi kojom su pisci počeli da barataju i uvode nasilje u seksualne činove, čineći svoja dela daleko perverznijim i ekstremnijim, nego što su to radili njihovi prethodnici. Najzastupljeniji seksualni činovi u pisanim delima su: silovanje, hentai (kojtus brojnih pipaka sa ljudskim otvorima), heteroseksualni činovi, homoseksualni činovi, orgije, animalije (odnos sa životinjama), pedofilija, groteskna erotika (odnosi sa čudovištima i nakazama (često uz naglašene polne regije: penis, grudi ili telo)) i transvrsni snošaji (odnos između vanzemaljskog organizma i ljudskog).

Erotska fantastika se od svih vidova stvaralaštva najviše zadržala na animaciji i mangi, dok je u filmskoj industriji ostala u „B kategoriji“ niskobudžetnih filmova. Vrlo je važno da se erotska fantastika ograniči od teške pornografije i tematski inspirisanih porno filmova. Glavna razlika između ova dva pravca se ogleda time što porno industrija koristi elemente iz poznatih Sci-Fi filmova i umetnosti kospleja, dok seksualna fantastika to radi obratno, koristeći elemente erotike iz umetničkih razloga. Erotsku fantastiku možemo lako prepoznati po obrascu gde se i kada pojavljuju erotične scene, kao i po količini takvih scena kojih obično ima između 3 i 10. Što se tiče filmova u kojima je stupljena erotska fantastika izdvajaju se animirana dela: Hevi Metal (1981), Karika koja nedostaje iliti B. C. Rock (1980), Snežana: Nastavak (2007), Zli Crtaći (1992).

Od igranih filmova možemo izdvojiti razne evropske, američke i japanske filmove: Zver (1975), Spermula (1976), Orgija mrtvih (1965), Orgazmo (1997), Trans (1998), Anđeoske kurve (2000), Droid-spremačica (2008), Pepeljuga (1977), Sajborg 2 iliti Staklena senka (1993), Heil Mari (1985), Zmijski Bog (1970) itd.

Filmovi tvrde fantastike sa elementima erotičnog su dobro zapaženi, jer se u njima postavljaju interesantna pitanja. Dobar primer je film Heil Meri (1985) u kom se obrađuje tema religijskog bezgrešnog začeća, ili Droid-spremačica (2008) u kom se postavlja pitanje: Da li je moguća funkcionalna veza sa robotom? Pored tabu tema, direktnog sukoba sa religijskim normama, preispitivanju moralnog i izazivanju principijelnih stavova, mnogi filmovi predstavljaju umetnička dela, nagrađivana na evropskim i svetskim festivalima.

Uticaj ovog (ne)popularnog žanra se ogleda u tome što, po mišljenjima kritičara, pospešuje ljubavne veze, jača libido i uvodi egzotiku u seksualni život potrošača. Sekundarna svrha erotske fantastike je da pruži raznovrsne scenarije i njima uzburka svakodnevnu monotoniju, razgali, jednoličan način življenja i prodrma temelje seksualnosti, omogućavajući joj da evoluira kroz maštu. Kada smo se već dotakli mašte, želim da napomenem njen pokretački pogon u naučno-fantastičnim delima, jer se zahvaljujući njoj razvija sposobnost potrošača da sam mašta o emotivnoj vezi sa junakinjama/junacima. Ohrabruje se i njihovo upuštanje u scenarije gde on/ona učestvuju u strastvenoj vezi sa fiktivnim likovima. Pisci/režiseri računaju na tu iskrivljeno seksualno fantaziranje, kako bi potrošača uveli dublje u priču, razvili saosećanje ka glavnom liku i zainteresovali ih za još takvih proizvoda.

U filmovima i romanima se erotski akcenat često stavlja na ženske likove koji svojom ženstvenošću, senzualnošću i mistikom golicaju maštu, mada nije strano da se takav lik obično upari sa jednako erotičnim muškim partnerom, obično vodećim likom ili negativcem. Neki od kultnih ženskih filmskih karaktera su: Ksena (Ksena – Ratnička Princeza (1995)), Barbarela (Barbarela (1968)), Maks Gevera (Crni Anđeo (2000)), Bafi (Bafi: Ubica vampira (1997)), Kira (Beovulf (1999)), Lilu (Peti Element (1997)) i Princeza Leja (Zvezdani ratovi: Povratak Džedaja (1983)).

Od novijih likova izdvajamo: Major (Duh u čauri (2017)), Dr. Menhetn (Posmatrači: 2009), Selena (Podzemlje (2003 – 2016)), Mistik i Vulverin (Iks-men: Prva klasa (2011)), Edvard (Sumrak saga (2008 – 2012)), celokupna postava u Igri Prestola (2011 – 2017), deo ženske postave u Salemu (2014 – 2017), glavni muški likovi u Natprirodno (2005 – 2017), deo ženske postave u Vampirskim dnevnicima (2009) i celokupna postava u Spartakusu (2010 – 2013).

Erotične scene se mogu naći i u prevodima na našem tržištu kao što su: „Hronike Ambera“ Rodžera Zeleznija, „Elrik od Melnibona“ Majkla Murkoka, „Kušijelova Strela“ Žakline Keri, dok se domaći autori retko upuštaju u pisanje sličnih dela, iako ih ima. Od naših autora se ističe Biljana Škorić iliti Drina Štajnberg sa svojom trilogijom „Purpur Arkone“ 2014 – 2016, koja je spojila erotiku i svet slovenske mitologije. Purpur Devan, junakinja u trilogiji, kreće se kroz misteriozno okruženje emotivno nesređena i neodlučna u odnosu sa Alekom Lirajem koji predstavlja slovenskog boga Jarila rata i ćerke Bejle. Spisateljica se služila erotikom kako bi nam realizovala Purpur kao ljudsko biće, pokazala nam njene mane i osećanja. Teško je klasifikovati trilogiju po žanru, jer su podjednako zastupljeni drama, romantika, misterija i triler, uz elemente erotičnog, tako da je najbolje da prosudite sami nakon čitanja.

Moram da pohvalim i Društvo ljubitelja naučne fantastike „Lazar Komarčić“ na izdavanju zbirke kratkih erotskih priča, „Ugriz strasti“ 2007, koja je osvežila domaću scenu. Zbirka je dobila dosta pažnje i pozitivnih kritika, što ukazuje na kvalitet priča. Ugriz strasti, pored toga što predstavlja erotsku fantastiku čitaocima, takođe i demonstrira sposobnost naših autora da se uspešno uhvate u koštac sa (ne)popularnim podžanrom. Sadržaj zbirke su popunile „peškirdžije“: Goran Skrobonja, Petar Petrović, Ivan Zorić, Dragan R. Filipović, Aleksandar Marković, Darko Tuševljaković, Oto Oltvanji, Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović, Vladimir Lazović, Ivan Nešić, Ilija Bakić, Dejan Stojiljković, Lidija Beatović, Ratko R. Radulović, Zoran Stefanović i Miodrag Milovanović.

Umetnost ili ne, erotska fantastika zaslužuje da se pojavljuje u delima raznih formata (knjige, stripovi, filmovi i serije) i traži dodatnu pažnju. Ona je tu da nas zabavi i zavede, nagoni nas na razmišljanje i natera nas da volimo ili mrzimo glavne likove. Ukoliko se tek sada upuštate u ovaj podžanr, preporučujem da ponesete peškir, trebaće vam.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz