Utisci sa događaja – Tolkindan 2017

Sila je jaka u Srednjoj zemlji

Ako  ste mislili da smo hteli da pauziramo malo  da bi odspavali 8h, vodili zdrav život, držali  pećine i zamkove urednim, a zmajeve nahranjenim, prevarili ste se (mada su se zmajevi pobunili kad im nismo ukazali dovoljno pažnje pa je to razlog zašto remodelujemo prebivališta).  No, i pored uzaludnosti postojanja, gde se sve svodi na to da te iza poslednje okuke života čeka Bil sa kosom i Binkijem, komplikovana preispitivanja smo ostavili za kasnije (onaj divan termin u 2h ujutru, kad se mozak valja od smeha, naturajući ti  “best of” kolekciju  grešaka i ,,šta bi bilo kad bi bilo” momenata od kad si kao jedinka dosegao svesnost pa do današnjeg momentuma) i, u saradnji sa udruženjem Valinor, organizovali još jedan Tolkindan Ida, da AVKF je bio jedan od organizatora), ovog puta 28.maja u Centru za obrazovanje i kulturu Božidarac u Beogradu.

Šta je Tolkindan i čemu to služi, kakav je začin i na kakva ‘leba se to maže? Pa, dragi moj padavan-vilovnjače, Tolkindan je istinski i jedinstveni mashup  dve skoro najveće  epske franšize ikad – ,,Gospodara prstenova” i ,,Ratova zvezda”. (*tišina puna poštovanja u pozadini* ) Uuuuuu, pričajte mi još! Nema problema.  Začet prosle godine, Tolkindan je i dalje nežna živuljka, bebac što bi neki rekli (gu gu gu i ostalo beblje ponašanje), ali daleko od toga da je krhka biljčica. Smatra  se jednim od najvećih konvencija u regionu, pa nije ni čudo što je posećenost bila ogromna (bravo za sve nas!)

I to sa dobrim razlogom – edukativne tribine (Ivan Mratinković i le moi u jednoj, gde smo prčali šta to spaja dve sage) u drugoj je naša urednica Mira Satarić zajedno sa Bobanom Kneževićem, Nemanjom Jovanovim i Duškom Blagojevićem bila zabrinuta za našu književnu scenu, a pre svega toga nam je Bogdan Čurguz držao slovo o audio knjigama ,,Ratova zvezda”, velika ponuda nakita i figurica ( nikad dovoljno), Mandolirijanke vs Dart Ursula, kosplej takmičenje (oduševili smo se u globalu kad je na scenu dotrupkao pekinezer maskiran u hobita), kvizovi (ona Sokratova o neznanju ovde dolazi u primenu), scavenger hunt (Piroćanski gen se probudio iz taka), crna mađija transformacije (kreativne šminkerke  iz Niša). Ako vam ni ovo nije bilo dovoljno, postojao je i konkurs za domaće pisce i likovne umetnike koji su se dokazali kombinacijom talenta i umeća. Posetioci su takođe (a ovo je do sada bilo malo?!) bili u mogućnosti da prošire svoje biblioteke – uz ulaznicu od 250 dinara ste dobijali knjižice na dar od Čudne knjižare (meni je moju zmaj oteo, zajedno sa crnim suncobranom i skriptom za ispit, pa vi vidite šta biva kad ih ne dresirate kako treba!).

Kao i uvek, pozitivno smo se iznenadili, sijali smo okicama manga protagonist, zujali okolo i bivali grljeni kad ne bismo uspeli da izbegnemo provalu nepotrebnih emocija. Nakon pakovanja pinkli i zveranja radi utvrđivanja da li je neki predmet retke, mistične moći nehajno (ili namerno) ostavljen radi sveopšte destrukcije svih devet svetova drveta Igdrasila, sabrali smo utiske i shvatili da se bavimo opako dobrim poslom. Apropo posla, pogledajte ove fotke našeg ovlašćenog fotografa, L. Ajdačića.

 

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz