Game of Thrones – S07E03 Kraljičina pravda

Odgovarajući na pitanja, jednom prilikom, Džordž R.R. Martin je obelodanio da je naslov „Pesma leda i vatre“ inspirisan pesmom „Vatra i led“ Roberta Frosta. Dva suprostavljena koncepta, za Martina su bili samo prilika za dobru analizu onoga šta se desi kada se dve tako izražajno suprostavljene snage ujedine. A susret leda i vatre, toliko očekivan, daje barem nekakav odgovor na šta se Martinov metafizički koncept zaista odnosi.

Epizoda počinje Džonovim pristankom na Zmajkamen gde ga dočekuje Tirion u pratnji Misandei i Dotraka. Prve reči ove epizode su podsećanje na veoma bitnu lekciju o poznavanju sopstvenog mesta u svetu. Susret Kopileta od Zimovrela i Patuljka od Livačke Stene, prolazi u prijateljskom ćaskanju kada Džon po prvi put vidi zmaja. Suptilni kao i uvek, scenaristi su se odlučili da Džonovo „Ja nisam Stark“ prekinu pojavljivanjem zmaja koji baca Džona i Davosa na tlo. Takva namigivanja u scenariju „Igre prestola“ postala su uobičajena, pa iako ne baš suptilna, daju neku priliku za osmeh.

Daleko hladniji doček imala je delegacija sa Severa u prestonoj dvorani Zmajkamena gde ih je dočekala Deneris Targarjen u svoj svojoj veličanstvenosti predstavljeno Misandeinim ad infinitum recitovanjem Denerisinih titula. Koliko su dvoje mladih monarha različiti govori u prilog činjenica da je Deneris, nakon svakog svog uspeha, sebi dodala još po jednu titulu, a da su Džonovi uspesi njemu donosili ili pokoji ožiljak ili traumu koju će nositi celog života. Denerisina razmetljivost tako je oštro suprostavljena Džonovoj prirodnoj skromnosti i neuglađenosti. Iako po mnogo čemu slični, ovaj dvojac je tako suprostavljen da po prvi put, usiljenost u dijalogu, ima smisla. Sama scena je konstruisana da imate osećaj da se više odmeravaju nego razgovaraju. Deneris svakako nije impresionirana Džonom kao Džon njome, ali njihovo odstupanje od tradicionalnih normi i sveta u kome žive, čini ih mogućim saveznicima. Kada Džon konačno dođe do Noćnog Kralja i Tuđina, čini se kao da je Deneris i Tirionu najlakše reći da su sve to stvari koje pripadaju legendama, ali Džonov nepokolebljiv nastup, barem Tiriona, uznemiruje, tek toliko da Džonu omogući nešto duži boravak na Zmajkamenu.

I dok se na Zmajkamenu susreću jezovuk i zmaj, u Kraljevoj luci, sipa i lav slave svoju prvu pobedu. U paradi u Kraljevoj luci, Juron, kao nekakav rimski general, vodi svoje zarobljenice kroz uzavrelu masu sve do Gvozdenog prestola gde će ih pokloniti Sersei. Pravda koja očekuje Elariju i njenu kćer biće nemilosrdna, a Sersei uverava narod da su sigurni sa njom na prestolu i Juronom i Džejmijem na čelu mornarice i vojske.

U poslednjoj epizodi šeste sezone, Serseino krunisanje je bilo gotovo avetinjski. Nije tu bilo nikakvih pokliča, nikakve radosti, gotovo kao da je taj trenutak bio lišen sve moguće radosti. Zato je bilo gledati Kraljevu luku u takvom uzbuđenju gotovo bizarno. Pomama za Juronom, Serseina otvorena veza sa Džejmijem, čini se kao da je cela Kraljeva Luka upala u neki paralelni univerzum gde važe druga pravila. A to se očigledno i prenelo na same likove.

Lina Hidi je godinama bila najjača karika glumačke postavke „Igre prestola“. Način na koji je udahnula život Sersei je zaista fenomenalan. U zlatnom dobu američke televizijske scene, Hidijeva se veoma vešto profilisala a Sersei je postala jedan od likova koji je obeležio poslednju deceniju. Međutim, da li zbog promene koju suscenaristi pokušali da naprave sa Sersei ili jednostavno drugačijeg pristupa koji Hidijeva ima ove godine, ovogodišnja Sersei je karikatura lika koji je veoma uspešno igrala prethodnih 6 godina. To se najbolje može uočiti u načinu na koji se kreće. Serseini pokreti su uvek bili graciozni i nadmeni. Kostimi i frizura su se menjali ali Sersei je uvek bila ista. Svaki pokret je bio izražajan, kontrolisan, upravo kako i lik kao Sersei i zahteva. Ove godine pak, njeni pokreti su gotovo nekontrolisani. Ako se samo pogleda način na koji se ustala sa prestola da objavi narodu svoju pobedu ili kako se u tamnici obračunava sa Elarijom. Njen hod je toliko čudan, toliko nezgrapan, gotovo komičan. Da li su ovom promenom hteli da iskažu promenu kroz koju je Sersei prošla ili je ovo bio neki pokušaj demonstracije moći, ostaje nam da vidimo. Šta god bilo u pitanju, zaista bode oči.

Rat je uzeo maha širom Vesterosa, i dok na Jugu besne bitke, na Severu se Sansa Stark sprema za nadolazeće ratove kao i probleme koji ih prate tipa gladi i propisne opreme. Čini se da je Sansa dobro obučena i spremna za gospodarenje zamkom kao što je Zimovrel. Međutim, i dalje se postavlja pitanje ko je i šta pravi problem za Starkove. Maloprstić podseća Sansu na Sersei i daje joj savet pred kojim bi se i Sun Cu našao zamišljen. Negde između Šredingerove mačke i Marfijevog zakona, Maloprstić bukvalno tera Sansu na razmišljanje o svemu šta se može desiti u budućnosti. Ali ono što nijedno od njih dvoje nije predvidelo je dolazak pravog svevidećeg Starka – Brena.

Malo je ko ostao imun na prošlogodišnji susret Sanse i Džona. Bio je to trenutak koji smo čekali šest sezona, i bio je to zaista dirljiv trenutak. Međutim, susret Brena i Sanse je bio antiklimaktičan koliko može biti. Sansa nije mogla da sakrije svoje emocije, ali čini se da je Brenova hladna nezainteresovanost bila gotovo bolna za gledati. A kada u bogošumi, Sansa, željna informacija o svom mlađem bratu, počne da ispituje Brena, nailazi na hladan doček i veoma malo detalja, što Sansa ne prima baš najbolje. Bren onda odlučuje da je razuveri time što će je podsetiti na noć kada je bila silovana. Zadržavajući suze, Sansa napušta Brena i ostavlja ga sa svojim mislima i moćima u bogošumi.

Drugačija vrsta ponovnog susreta Starkovih je svakako bila i za očekivati. Imajući u vidu da u Zimovrel još i Arja treba da stigne, a da Džon nije u Zimovrelu, rizik ponavljanja svakako postoji. Ono što je malo veći problem jeste Brenova nova ličnost. Ovaj zaokret u odnosu na prošlu sezonu se može pripisati količini informacija koje je pokupio na putu do Zimovrela, uključujući i neke koje se tiču Džona. Brenova tranzicija iz Starka u Trookog gavrana očigledno je ostavila posledice, ali se isto može reći i za Džonovu smrt, Sansino silovanje ili popriličan broj mrtvih koji je Arja ostavila za sobom.

U ratu između Deneris i Sersei, borbe se vode na svim frontovima. Dok Deneris i Džon na Zmajkamenu postižu nekakav dogovor i Deneris mu dozvoljava da počne da kopa zmajstaklo, njeni saveznici i vojske bivaju poraženi gde god da su se zatekli. Tirionov pametan plan o osvajanju Livačke stene je uspeo, ali bila je to Pirova pobeda jer su Džejmi i Juron uhvatili Neokaljane u klopku. Juron im je preprečio povratak kući, a za to vreme, Džejmi, zajedno sa Rendilom Tarlijem i lanisterskom armijom, napada Visoki Sad kako bi zatro još jednu od velikih porodica Vesterosa. Tireli su bili sjajni igrači u velikoj igri, ali nažalost nisu pobedili… „A sad im kiše nad dvorom rone“

Uspon Kuće Tirela bio je dug i pažljivo planiran, propast daleko brža. Rasli su snažno, probijajući se, sklapajući saveze. Ali onda su, kako Olena Tirel jednom reče, zajahali lava. Sersei je uništila budućnost Kuće Tirela u maestralnoj pobedi nad svim svojim neprijateljima, a na Džejmiju je bilo da dotuče i tu poslednju ružu – Kraljicu Trnja.

Nakon pada Visokog Sada koji i nije prikazan, Džejmi se sreće sa Olenom u njenim odajama. Razgovor između Olene i Džejmija je možda najbolje delo scenarista serije od trenutka kada su počeli sami da ih smišljaju, ne oslanjajući se na Martinove reči. Kuća Tirela je uništena, ali Kraljica Trnja ni u jednom trenutku ne pokazuje znake slabosti. Pomirila se s time da će umreti i gotovo je, koliko i tužno, toliko i fascinantno gledati jednog od poslednjih velikih igrača Igre prestola kako umire. U poslednjim trenucima svoje smrti, Kraljica Trnja ostaje verna sebi i parira Džejmijevoj nadmoći svojim rečima. Čak ni kada Džejmi otkrije šta je Sersei planirala da uradi sa njom, Olena ne posustaje. Verujem da nam se svima krv zaledila na samu pomisao bičevanja žene koja je izgubila celu svoju porodicu, ali ne i Oleni. Kada je Džejmi pružio daleko bolju alternativu u vidu čaše vina pune otrova, Kraljica Trnja je zgrabila i otpila. A onda otkrila Džejmiju da je ona otrovala Džofrija i zamolila ga da prenese to Sersei.

Olenine poslednje reči su bile u skladu sa celim njenim životom. Kao niko dosada, Olena je umrla gotovo pod svojim uslovima, zadavši poslednji udarac svojim neprijateljima. Informacija je suštinski nebitna, Džofri je odavno mrtav, ali činjenica da je ona odgovorna za celi sled događaja koji su tako prodrmali Kuću Lanistera govori nam da Tireli jesu pobeđeni, ali i da Lanisteri neće mnogo bolje proći. Možemo samo da zamislimo kakva će biti Serseina reakcija kada sazna da je svojom glupošću i mržnjom prema Tirionu odvela svoju porodicu u propast.

„Oni su taoci točka. Ovaj je na vrhu, pa onaj, a točak se i dalje okreće i gnječi sve pred sobom.“ Kraj serije se bliži a izgleda da se i taoci točka velikih kuća Vesterosa, onog istog koji Deneris želi da uništi, proređuju. Već su tri kuće uništene – Barateoni, Marteli i Tireli. Dve su spale na po jednog čoveka – Tuliji i Erini. Grejdžoji su takođe veoma blizu kraja. Lanisteri su u ratu a poslednji muški Stark ne može da ima decu. Čini se da se Denerisine reči obistinjuju bez njenog prevelikog uticaja na same događaje. Ali to je i možda poenta. U svetu koji se menja, sa protagonistima koji rastu u nove igrače, da li je za očekivati da neće biti promena. Naši junaci menjaju svet na mnogo načina, a točak bogatih koji nemilosrdno gaze po siromašnima se polako slama. I to upravo iznutra, otkrivajući svu trulež i haos koji su vladali.

Čovekova sposobnost za zverstva ograničena je sopstvenom maštom. To je upravo ono što nas konstantno šokira u „Igri prestola“. Nekontrolisano zverstvo koje naša mašta, sama za sebe, nije sposobna da stvori. Otkrivanje dna do koga čovek može da potone je u srži „Igre prestola“. Ali takođe je i otkrivanje metaforičkih visina kojima vrlina uzdigne čoveka. I te suprotnosti, ta borba dobra i zla u čoveku, to je upravo prava priča „Pesme leda i vatre“

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz