Game of Thrones – S07E05 Istočna Morobdija

U prošloj epizodi, Majka Zmajeva je najavila da je dosta pametnih planova. U scenama koje su sledile, pametovanje je zamenilo efikasno delovanje, ali posle uzbuđenja koje je donelo Polje Vatre, red je i da se konačno stavi tačka na pametovanje. A kako bolje da to uradite do smišljanjem izuzetno komplikovanih, ali nadasve suludo idiotskih planova?

Nakon lanisterskih pobeda ostaju dvori nad kojima kiše rone, ali Deneris za sobom ostavlja prah i pepeo. Od lanisterske vojske, njihovih oružja i naravno, hiljada vagona punih tirelskog bogatstva ostao je samo pepeo. Drogon je uspeo da zbriše Lanistere, a ono malo što ih je ostalo se suočava sa Deneris i njenom veoma jasnim izborom: pokornost ili smrt. Malo hrabrijima je bilo potrebno malo više ubeđivanja kojeg se latio Drogon. Istini za volju, zmajeva rika je daleko ubedljivija od ljudskog glasa razuma. Međutim, čak ni to nije bilo dovoljno da Rendil Tarli i njegov sin Dikon saviju kolena. Uz Tirionovo negodovanje, Deneris je ostala verna svojim rečima a Drogon je tako zatro još jednu veliku Kuću Vesterosa. I tako, u stilu stihova Fredija Merkjurija, „another one bites the dust“.

I tako se oprostismo i od Tarlijevih. Tužnije od Dikonove smrti, momka koji je, prema svemu sudeći, bio zaista dobro čeljade, je svakako žal za propuštenom prilikom da se produbi aspekt priče koji se bavi protivljenjem gospodara Vesterosa targarjenskoj vladavini. Umesto čoveka odanog zemlji, nekog ko je iskusio targarjensku vlast i ko je zaista zabrinut za sopstvenu zemlju jer je Kuća kojoj služi skršena, Rendil Tarli je u seriji bio opisan samo kao zadrt čovek prevaziđenih shvatanja. Problematika ove sezone je svakako potkresivanje određenih delova Martinove sage, ali kada se to radi na uštrb dubine likova i njihovih motiva, onda to ostavlja daleko veću gorčinu u ustima nego što bi trebalo. Rendil Tarli je umro kao što je i živeo, kao pravi vojnik, nijednog trenutka ne savivši koleno pred svojim neprijateljom.

Denerisina pobeda kojom je zbrisala lanistersku vojsku je potpuno preokrenula tok rata, a to je nešto sa čime će Sersei i Džejmi, kojeg je Bron nekako uspeo da spasi od potonuća, morati da se suoče. Džejmi konačno shvata da se ne mogu nadati pobedi i pokušava da urazumi Sersei, čak joj i prenevši informaciju o Oleninom ubistvu Džofrija. Ali Sersei ostaje tvrda u stavovima. Jednostavno, svesna je da je poraz smrt borila se ili ne. A ako već treba da umre, onda nek to barem bude tokom borbe. Koliko god to ludo zvučalo, Luda incestuozna kraljica je ovde u pravu. Zna ona da Luda kraljica sa zmajevima neće pokazati milost, a u tom slučaju, rat je jedini način.

Na Zmajkamenu, Džon ima bliski susret sa Drogonom koji, osetivši Džonovu targarjensku krv, dopušta mu da ga pomazi. Poenta samog susreta je da se uverimo da je kopile Zimovrela ustvari targarjenski princ a Drogon nam služi kao nekakav DNK test. Ovo jeste uzbudljiv trenutak, možda i trenutak kada Luda kraljica sa zmajevima shvata da može verovati Kralju na Severu. Ali, trenutak nije pošteđen pojednostavljivanja zapleta. Zmajevi, u Martinovom svetu, nisu nekakva magična bića koja imaju višu svest. Zmajevi su zveri. Tokom Plesa zmajeva, zmajevi su ubijali Targarjene bez problema. Kraljicu Reniru Targarjen je pojeo zmaj Egona II. Kao i sa Rendilom, a i mnogim drugim scenama u ovoj epizodi, preskaču se koraci da bi se, pošto poto, došlo do cilja.

Džonovo i Denerisino zbližavanje prekida povratak Denerisinog omiljenog obožavatelja i savetnika, Džore Mormonta. Deneris je srećna što vidi svog savetnika živog i zdravog, a Džora joj obećava da će je služiti. I upravo tu, na Zmajkamenu, počinje „Sumrak saga“. Hoćete li biti „Team Jon“ ili „Team Jorah“, na vama je da odlučite. Ali još od Džejkoba i  Edarda, nismo videli takvu hemiju između dva muškarca.

I dok se Džora i Džon bave Denerisinim srcem, Varis i Tirion se brinu za mentalno stanje Majke zmajeva. Gotovo je opipljiv strah i razočaranje koje obojica osećaju. Tirion se odaje piću, a Varis strahuje da je Deneris na putu da nasledi svog oca, pokojnog Ludog Kralja. Lanister, kao nekakav Pontije Pilat, pere ruke od Denerisinih odluka, ali Varisovo podsećanje na dane vladavine Ludog Kralja dovodi do zaključka da Tirion mora da uradi više. On mora da natera Deneris da ga sasluša kako cela zemlja ne bi gorela.

U Zimovrelu, Bren, koristeći se svojim moćima, šalje vrane preko Zida koje nadgledaju Armiju Mrtvih kako ide ka Istočnoj Morodbiji, zamku koji su naselili Divljaci po Džonovim naredbama. Noćni Kralj biva svestan Brenovog prisustva i njegov oštri pogled zaustavlja Brenovo špijuniranje. U bogošumi Zimovrela, Bren naređuje Meštru Volkenu da pošalje gavrane širom Vesterosa.  Jedno od tih pisama stiže i do Zmajkamena, gde Džon saznaje da su Bren i Arja živi i da su u Zimovrelu. Denerisino veće se ponovo sastaje kako bi razmotrili novu pretnju. Džon želi da se vrati kući, a Deneris je svesna da se Severnjaci ne mogu izboriti sa najezdom Armije Mrtvih. Međutim, takođe ne može prepustiti Vesteros Sersei. A onda kreće kovanje planova koje je toliko idiotsko da je ujedno i urnebesno smešno. Naime, Tirion će preko Džejmija da nagovori Sersei na pregovore o primirju a Džon će da otputuje iza Zida kako bi doveo jednu od utvara Noćnog Kralja i na taj način ubedio Sersei da je pretnja po Vesteros zaista stvarna. Kralj na Severu odlučuje da se vrati na Sever, ali ne tamo gde je stvarno potreban.

I dok se na Jugu, Džon bavi Deneris, Gospa od Zimovrela mora smirivati strasti među gospodarima Severa i Dola. Džonovo višemesečno odsustvo, polako ali sigurno, zabrinjava gospodare i oni sigurnost traže u Sansi. Glover ide toliko da kaže da je možda trebalo da izaberu Sansu kao Kraljicu na Severu, a Rojs je podseća da su vitezovi Dola na Severu samo zbog nje. Arji, koja iz prikrajka prati ovaj sastanak, nije milo šta čuje, ali Sansa uspeva da diplomatski reši situaciju. Privatno, dve sestre se sukobljavaju oko Sansine vladavine Severom. Mala vučica, dobra u ubijanju ali tragično loša u politici, predlaže odrubljivanje glava. Sansa, svesna kako je Rob izgubio vojsku i kako su oni pobedili Remzija, odbacuje Arjin predlog. U tom trenutku, Arja optužuje Sansu da bi ona volela, ukoliko se nešto desi Džonu, da zavlada Severom. Sansa ostaje bez reči, a Arja je ostavlja sa svojim mislima.

Razmena između dve sestre je sukob koji smo očekivali. Ned ih je opisao kao „sunce i mesec“, a sve kroz šta su njih dve prošle, učinilo ih je veoma različitim individuama. Međutim, sam sukob je gotovo komičan. Arjine optužbe su smešne, jer naravno da bi Sansa volela da bude na čelu Severa ako se Džonu nešto desi? Ko bi drugi bio? Katatonični Bren? Sansa je svesna da želi moć i poštovanje, za osobu koja je toliko dugo bila lišena toga, to je i normalno ponašanje. Arja je sumnjičava, nepoverljiva i nekako nije svesna koliko je Sansa zaista dobra u svom poslu, i koliko je Džonovo odsustvo zaista problem. Ne postignuvši ništa sa svojom sestrom, Arja bira drugu metu  – Maloprstiča, kog počinje da uhodi kroz celi Zimovrel. Ova igra mačke i miša je veoma interesantna, i vodi Arju pravo u odaje lorda Beliša gde nalazi pismo koje je Sansa poslala Robu nakon što je Ned bio zarobljen. Ono isto pismo na koje su Sansu naterali Sersei, Maloprstić, Varis i Piseli, a koje su Meštar Luvin i Rob odmah odbacili kao Serseine pretnje. Na Arjinu žalost, Maloprstić je sve vreme svestan njenog špijuniranja te pismo koje je ona otkrila nije ništa drugo do pažljivo postavljen mamac za koji se ona upecala. I tako u ovoj igri mačke i miša, Arja postaje miš Beliševih igri koje za cilj imaju unošenje razdora među Starkove.

Nakon što je Davos prokrijumčario najtraženijeg patuljka na svetu pod nos Lude incestuozne kraljice, Tirion i Džejmi se sastaju u podrumu Crvene utvrde. Susret dva brata je veoma kratak, čak prekratak. Tirion uspeva da ubedi Džejmija na saradnju , koji se onda sastaje sa Sersei. Luda incestuozna kraljica je već znala za susret i saopštava Džejmiju da želi ipak da pregovara. Red je da se bore na druge načine, pogotovu sada kada je trudna. Na Džejmijevo, a i naše zaprepašćenje, stižu vesti o njenoj trudnoći. Ovaj trenutak je gotovo retrogradno napredovanje Serseine priče. Cela poenta nove, mračnije Sersei je bila gubitak dece. Sem ukoliko ne laže, a nema poente za tim, ova trudnoća bi mogla da održi Sersei još neko vreme u životu, i da izmami barem još malo saosećanja.

Za to vreme, Davos nalazi Džendrija koji je nekako doveslao do Kraljeve luke i koji je sebi našao posao kovača oružja za lanistersku vojsku. Momak je spreman da ide sa Davosom jer mu nije baš do pomaganja onima koji su mu ubili oca. Vadi sekiru koju je sam iskovao a koja bi trebalo da nas podseti na slavne dane Roberta Barateona. Džendrijeva ratna sekira je ama apsolutno sve, samo ne ratna sekira. Kao što je Tor rekao u „Osvetnicima: Doba Altrona“, čekić ne sme da bude težak jer ne možeš onda da kontrolišeš zamah, dizajn Džendrijeve sekire je sve samo ne upotrebljiv. Nešto što svi volimo u epskoj fantastici su oružja, ali je ovo zaista potpuni promašaj. Davos vraća Džendrija na Zmajkamen gde se ovaj predstavlja Džonu i stupa u njegovu službu. Podsećanje na prijateljstvo Neda Starka i Roberta Barateona kao paralelu prijateljstvu između njihove kopiladi je zaista dirljiv trenutak, a možda i nada da sa Barateonima ipak nije svršeno.

Spremni za put, Džon, Davos, Džendri i Džora, opraštaju se sa Deneris i putuju ka Zidu. Omiljeno narativno sredstvo scenarista serije, magični transporter je radio i ovog puta i već do kraja epizode, oni su se našli na Zidu. Tormund ih dočekuje, ali ne može da veruje u Džonov plan. Ali ipak, Džon nije jedini koji hoće da traži Armiju mrtvih s one strane Zida. Tormund ga dovodi do tamnica u kojoj su članovi Bratstva bez barjaka – Berik Dondarion, Toros od Mira i Pseto. Kada se svi okupe, kreće ping pong svih koji imaju problema sa ostalim članovima. Džon ima problema sa Psetom, Džendri sa celim Bratstvom, Tormund sa Džorom, Džora sa njime. Uglavnom, nisu baš idealna družina. Ali nije ni Družina Prstena bila idealna, pa su, kako tako, dobro prošli. I tako sedmorica  odabranih, prolazi kroz Zid u nadi da će naći utvaru, ali samo jednu, ne mnogo njih, kako bi ubedili Lude Kraljice da nisu baš ludi kao što se čini.

Ova epizoda je bila prepuna dešavanja, i svašta je stalo u nju, pa čak i Semovo napuštanje Citadele i Gilino otkriće o Regarovom poništenju braka, što je novi nivo apsurda, čak i za scenariste „Igre prestola“. Jeftini trikovi, diskutabilni likovi i idiotski planovi su bili jezik ove epizode. Scene su se smenjivale bez ikakvog smisla, bez kohezije koja je neophodna da bi se postigla zaokružena celina. O naraciji i tematici nema ni govora. Ipak su to stvari, da citiram producente serije, školskih analiza. Ali to je možda i razlog zašto je ova epizoda bila očajno loša.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz