Vesnici oluje – Mladen Đorđević

„Svetioničar – Vesnici oluje“ je prvi deo serijala Utočište, a ujedno i debitantski roman niškog pisca Mladena Đorđevića.  Pisan je stilom koji je mešavina modernog i neo-noara, sa dosta slengova i referenci, ali veoma lepo „skockan“. Žanrovski pripada trileru sa elementima fantastike i horora, što uokvireno neo-noarom daje jedan interesantan roman. Kada je u pitanju neo-noar, možemo reći da je ovo zaista „punokrvni“ roman tog pravca, sa svim elementima koje očekujemo od ovog stila dok horor primese upotpunjuju već mračne momente, što roman čin još interesantnijim. Uredništvo potpisuje niški pisac Miloš Petković („Perunov Hroničar“, „Sedam mačeva“…), koji je bliski Mladenov prijatelj već više od 15 godina a roman je objavila izdavačka kuća „Otvorena knjiga“. Iako roman u pojedinim segmentima „pati od dečijih bolesti“, kvalitetno je napisan, priča je smislena,  lepo „zaokružena“ i predstavlja savršen uvod u serijal.  Zaista nemate osećaj kao da je ovo debitantsko delo, pre svega jer je Mladen „uzeo“ dovoljno vremena da sve skocka, a Miloš sve to uredio tako da deluje kao vrsno delo već iskusnog pisca.

Sinopsis:

U noar stilu, priča prati privatnog detektiva Bena Fostera i detektivku gradske policije Elenu Rodrigez. Na početku knjige, ovo dvoje nemaju dodirnih tačaka ali kako se priča rasplamsava njihove priče se sve više prepliću. Ben je klasičan primer privatnih detektiva iz starih filmova/romana predstavnika žanra, sposoban, uporan lik koji često radi polove koji su jedva detektivski ali koji se dobro plaćaju i sanja o boljim danima. Bivši je vojnik sa razvijenim instinktom koji će uraditi sve za svoje prijatelje, odan i pošten muškarac starog kova. Svet mu uzdrmaju gala svečanosti posle kojih ništa neće biti isto.

Elena je žena koja voli svoj posao i totalno mu je predana, zbog čega trpi njen privatni život. Spremna je da prekrši pravila i radi „na svoju ruku“ radi uspešnog izvršenja zadatka što joj je donelo lošu reputaciju među kolegama van njenog tima. Međutim, iza te jake spoljašnosti Elena je nežna i na trenutke depresivna žena kojoj polako ponestaje snage da se bori sa korumpiranim muškarcima koji samo žele da je sputaju. Jedna je od poslednjih ličnosti u policiji koja nije korumpirana ili „pogrešno ambiciozna“. Poput Bena, zadesiće je pravi uragan kada dobije zadatak da pronađe mladi par koji je misteriozno nestao.

Posle ubistva koje je uzdrmalo javnost, Ben i Elena bivaju uvučeni u klupko mračnih tajni koje će ih dovesti do granica sposobnosti ali i povesti na put prošlosti od koje žele da pobegnu. Posle užasne smrti ubice i nejasnog upozorenja, na horizontu se sprema oluja dok se mračni oblaci nadvijaju nad gradom. Na Eleni i Benu je da otkriju tajne svetioničarevog sina, kao i imućne porodice Blekvudovih, dok paralelno istražuju mafijaške organizacije koje vladaju gradom iz senke.

Moram da pohvalim Mladena za stvaranje grada Vranolujnog, koji je zapravo poprilično promenjen Niš, ali tako da je zadržao sve bitne i svima nama (nišlijama) drage kulturne markere grada. Fenomenalno je uklopio postojeći ton grada sa fiktivnim pomoću mračnih senki noara koje prožimaju sve „zidove“ tog grada. Često sam imao osećaj kao da šetam ulicama mog voljenog grada ili sedim u kafeterijama koje Mladen, Miloš i ja volimo da posetimo. Ta vrsta realizma kojim opisuje okolinu ili nešto jednostavno poput kuvanja kafe vas zaista prenose u taj svet, za šta itekako treba pohvaliti Mladena. Dalje, iako debitant, uzeo je na sebe težak zadatak pisanja u prvom licu, pa kao da to nije bilo dovoljno, prvom licu jednine ženskog lika, što je uradio na maestralan način. Odlično je prikazao emocionalno i psihološko stanje Elene i ostalih likova, njihove strahove, želje, afirmacije, za šta je već dobio pohvale ženskog dela publike. Ne krije da su mu prijateljice pomagale pri pisanju, što jasno govori da Mladen nema za cilj promociju sebe, već želi da ispriča priču, za razliku od pojedinih pisaca na domaćoj sceni (neka se sami prepoznaju). Dalje, iskoristivši fantastiku kao podlogu, distopijskim svetom pružio je određenu kritiku današnjeg društva, jasno istakavši šta smatra za glavne probleme. Dosta vremena posvetio je policiji, ukazavši na načine na koje vlasti i „vlasti iz senke“ urušavaju autoritet policije i onemogućuju je da svoj posao radi savesno i efikasno. Prikazao je, makar i na kratko, kakve zamke vladaju u svetu glamura, šta se krije iza zlatnih bljeskova fotoaparata i purpurnih zavesa. Poput vrsnog kovača nitima nas vezuje i upliće u jedno odlično delo koje nema za cilj samo zabavu, već nam pruža preko potrebne lekcije a da pri tome ni jednog trenutka ne izgleda arogantno i ne „pametuje“.

Još jedna interesantna stvar je primetna ljubav pisca prema gradu iz kog potiče. Trudio se da objasni svaku pojedinost vezanu za „novi“ grad, a tako da ih uklopi sa svojim omiljenim lokacijama. Dalje, imao je hrabrosti da stvori jedan megalopolis sa izlaskom na more i da pri tome uspe da prikaže duh primorskog grada. I za to zaslužuje pohvale. I za kraj, kako ne ceniti roman kome su svetionici srž? Ta skoro zaboravljena zanimanja i zdanja koja su bila inspiracija generacijama, vešto stvorena i ukomponovana u celinu, tri različita čuvara „davljenika“.

Sve u svemu, ovo delo treba posmatrati kao prvi roman serijala, budući da je Mladen u toku pisanja „zagubio“ brojač te napisao čitavih 1500 strana, što je dovelo do deljenja priče. Dakle, ovo je uvod, i treba ga tako i čitati. Ne kažem da je loš, naprotiv, ali nemojte očekivati da vam sve bude jasno po završetku knjige. Ali ni to nije problem, kao što sam već napomenuo, Mladen nam je već spremio nastavke pa ćete uskoro moći da uživate u njima.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz