Game of Thrones – S07E06 Iza zida

„Igra prestola“ je jedan od najskupljih, ako ne i najskuplji televizijski projekat svih vremena. Serija je postala televizijski fenomen koji je promenio pravila čija gledanost se gotovo može meriti u stotinama miliona. Bogatstvo HBO stavljeno je u službu prelepih scenografija, ekstravagantnih kostima, apsurdno velikih plata koje primaju glumci. Ali, čini se, da je glavni zaključak koji možemo izvesti ove godine, onaj dobar stari Balaševićev stih: „Džaba vam novci, moji sinovci“.

Prema pravilu, pretposlednja epizoda svake sezone „Igre prestola“ je donosila vrhunac u dramskom razvoju priče, pa ni ova nije izuzetak. Međutim za razliku od prethodnih koje su nas dovodile do trenutaka potpune katarze, ova epizoda je lišena svega toga. Zakopana ispod obilja tehničkih elemenata i upitne radnje, „S one strane Zida“ toliko štrči da je gotovo nezamislivo da je režirao jedan od veterana „Igre prestola“, Alan Tejlor. A onda se naravno setimo i da je Tejlor bio zadužen za najgori film u Marvelovom kinematografskom univerzumu – „Tor: Mračni Svet“ pa onda stvari postanu daleko jasnije.

Većim delom, ova epizoda prati „Družinu“, „Veličanstvenih sedam“, kako ih god zvali, u njihovom pohodu na Sever. Grupica autsajdera je na putu s one strane Zida kako bi nekako uspeli da uhvate jednog vojnika Armije Mrtvih čime bi ubedili Ludu incestuoznu kraljicu u stvarnu pretnju na Severu. Odnosi unutar grupice pružaju priliku za par interesantnih razgovora, među kojima svakako primat dobijaju Džendrijevo kukumakanje o Melisandrinim tehnikama zavođenja i Tormundova lepa sećanja na djevu Oporja. Razgovor Džona Snežnog i Džore Mormonta protiče uz još jedno podsećanje da je Džon izuzetno čestito ljudsko biće kada se ponudi da Džori vrati valirijski mač porodice Mormont, „Dugu kandžu“. Džora, zabludeli sin, otpadak svoje Kuće, to još časnije odbija, znajući svog oca. U tim scenama, možda najimpresivnija jeste scenografija. Island je svakako prelepa zemlja, ali lepota koja se nazire iza junaka priče oduzima dah. Posluživši se starim trikom Pitera Džeksona koji je dimenziju epskog u trilogiji „Gospodar prstenova“ postigao i fenomenalnim snimcima prirodnih lepota Novog Zelanda, Tejlor isto to pokušava da uradi sa golim stenama, snežnim prostranstvima i divljinom Islanda.

Međutim, put na koji su junaci krenuli nije turistički obilazak već misija puna opasnosti. Prva od njih je susret sa nemrtvim polarnim medvedom. Prema rečima producenata, oni su godinama hteli da nas časte nemrtvim polarnim medvedom, i sada im je konačno bilo smisleno da to i urade. Bilo kako bilo, medved dobrano ranjava Torosa, kome Berik svojim mačem kauterizuje rane. Zaključak je jasan, mrtvi su veoma blizu. Nije mnogo prošlo kada mali odred utvara prolazi kroz kanjon na čelu sa jednim Tuđinom. Grupica napada odred, Džon ubija Tuđina što uništava i utvare koje su ga pratile, sem srećne li okolnosti, jedne. Družina nekako savladava nemrtvog, vezavši ga i pokrivši ga džakom kako ne bi mogao da upozori ostale. Ali, na nesreću, iliti pak logičan sled događaja, glavnica vojske nije daleko. Shvativši da nemaju kuda, Džon naređuje najbržem od njih, Džendriju, da otrči do Istočne Morobdije i pošalje gavrana Deneris, koja bi trebalo da ih spasi svojim zmajevima. Džendri trči koliko ga noge nose kako bi spasao svoje sadrugove koji bivaju saterani u ćošak na jednoj steni posred zaleđenog jezera. Armija Mrtvih sa sve Tuđinima i Noćnim Kraljem ih je lepo okupirala, a samo činjenica da utvare i Tuđini ne mogu da plivaju spašava družinu.

A u drugim krajevima Vesterosa, čini se komunikacija nije baš na zavidnom nivou. Tirion koji je od pada Visokog Sada bio u nemilosti Lude kraljice za zmajevima, pokušava da razgovara sa Deneris i upozori je na opasnosti koje im prete tokom sastanka koji su sazvali u Kraljevoj Luci. Gotovo je tužno posmatrati Tiriona koji pokušava da urazumi Deneris i spreči impulsivne odluke po kojima je ona poznata. A kada Tirion pokrene neminovno pitanje nasleđa, čini se da je to kap koja preliva čašu i Deneris postaje gluva na njegove molbe i savete. U Zimovrelu se čini ista situacija. Nakon što je u prošloj epizodi otkrila pismo koje je Sansa napisala Robu u prvoj sezoni, Arja je odlučila da protumači pismo kao znak Sansine izdaje i ide to toga da krivi Sansu za Nedovu smrt. Od jednog od najpronicljivijih likova u „Pesmi leda i vatre“, Arja je postala ljuštura onoga što je nekad bila. Nije možda ni problem što nalazi pismo problematičnim, koliko njena želja da ostane u pravu u svojim tvrdim stavovima. Sansine odbrane ne nalaze na prijem, a kada joj Arja zapreti, Sansa odgovara. Podseća je da je ona bila odlučujući faktor u „Bitki kopiladi“

i da su u Zimovrelu zbog nje. Sestre se razdvajaju, a Sansa brine šta će Arja uraditi.

Upravo ova dva razgovora su podsetnik koliko su se stvari promenile poslednjih godina u „Igri prestola“. Tirionov razgovor sa Deneris se čini više kao mlaćenje prazne slame čija je funkcija da nam kaže kako je Deneris zaljubljena u Džona, a i on u nju, i da nas podseti na Tirionove neuspehe. Likovi izgovaraju reči, ali one nemaju nikakvu funkciju već se nekako odbijaju od onoga ko bi trebalo da ih sluša i tako ostanu da vise u vazduhu bez ikakve poente. Isto je i sa Arjom. Da li scenaristi pokušavaju da nas ubede da je ona zaslepljena slikom o sestri koja je bila u detinjstvu neljubazna prema njoj, ostaje nam da vidimo. Ali ono što nam se poslednje dve epizode prikazuje nije lik koji smo toliko voleli. Arja je izuzetno sposobna i pronicljiva. Arja koju mi znamo, pitala bi Sansu šta se sve zbilo ili barem malo protutnjala Zimovrelom da sama otkrije priču o svojoj sestri. Bila bi svesna šta bi udar na Sansu, značio i da ukoliko bi gospodari Severa napustili trenutno jedinu osobu kojoj veruju, Sansu, male su šanse da bi se vratili kada bi ih Džon sazvao.

Da ovoliko stvari nije u redu sa Arjom, to jednostavno ne može biti. Ili je neko stvarno uzeo odmora od kreativnog pisanja, ili su ove scene namerno postavljene. I Sansa i Arja su svesne neprijatelja koji vreba iz prikrajka. Sansa je ove sezone bila čak izuzetno hladna prema Belišu, ali nakon Arjinih optužbi, on postaje jedini koji joj može pomoći. Njegov savet i podsećanje da je Brijena tu da je zaštiti, pa i od Arje definitivno ima smisla, imajući u vidu sve šta se desilo. Međutim, kada Sansa potpuno uradi suprotno od Beliševog saveta i pošalje Brijenu na Veliko Veće sazvano od strane tri monarha Vesterosa, stvari se zaista komplikuju. Pitanje ostaje da li Sansa želi Brijenu van Zimovrela jer bi ova sprečila Sansu da deluje protiv Arje ili pak Sansa želi da spreči Brijenu da svojim mešanjem uništi pažljive pokrete koje ona i Arja vuku protiv Maloprstića. U Arjinoj „Igri lica“, Sansa je ta koja, i pored sveg svog straha, otkriti šta se krije iza ljušture u koju se Arja naizgled pretvorila.

Crna krila nose crne vesti. Kejtlin Stark nas je tome naučila, ali da se loše vesti ovako brzo šire, to niko nije mogao da pretpostavi. Nakon što je Džendri u stilu kakvog olimpijskog maratonca stigao do Istočne Morobdije, poslat je gavran Deneris tražeći njenu pomoć. Taj gavran je očigledno leteo nekom brzinom koju ne priznaju zakoni fizike, jer za veoma kratki period u kome su Tuđini okupirali heroje na jezeru, Džendri je uspeo da dođe do Zida, a onda je Davos poslao gavrana koji je stigao do Zmajkamena u pravo vreme da obavesti Deneris. Iako je Tirion protiv Denerisinih naglih odluka, Deneris ga ne šljivi dva procenta, i vodi sva svoja tri zmaja na Sever.

Za to vreme, družina i Tuđini se odmeravaju. Družina čeka Deneris koja im je jedina nada, a Tuđini čekaju da se temperatura dovoljno spusti da bi se jezero potpuno zaledilo i time omogućilo armiji mrtvih da svojim redovima pridruži nekolicinu dobrih ratnika. Pseto, sa jednakom pameću koju je imao Pipin u Rudnicima Morije, kamenom gađa jednu od utvara, samo da bi se kamen zadržao na površini. Što znači jedno. Deneris možda nije stigla, ali utvarama je put otvoren. Utvare kreću u juriš na stenu u sredini jezera a Džon i družina pokušavaju da se nekako odbrane. Berik pali svoj mač a Tormund i Pseto pokazuju da im niko nije ravan u ubijanju. Međutim, polako ali sigurno, snaga im posustaje a usporeni snimci nam najavljuju gotovo neizbežnu smrt. Džon spreman da zamahne mačem po poslednji put, odjednom oseti nešto te čučnjem beži od Drogonove zmajske vatre. Deneris je stigla, a onda kreće najefikasnija bitka protiv Armije Mrtvih. Denerisina tri zmaja se pokazuju na delu, ne samo da mogu da uništavaju vagone hrane, već i vojnike vojske Noćnog Kralja. Trijumfalna muzika nam govori da je družina spasena, a onda se, jedan po jedan, Pseto sa utvarom, Tormund, Berik i Džora penju na Drogona. Džon ostaje da se bori sa nadolazećim utvarama, kada Noćni kralj baca ledeno koplje ka Viserionu time ubivši jednog od Denerisina tri zmaja.

Muk, horor i užas. Tri reči koje bi na najbolji način opisale Viserionov pad. Jedno od tri legendarna stvorenja, jedno od Denerisine troje dece, jedno od najmoćnijih oružja protiv Noćnog Kralja je ubijeno. Sam snimak u kome vidimo lica ljudi na zmaju kako posmatraju ono što smatraju gotovo nemogućim kako se obistinjuje govori dosta. Drogonov urlik para srce, a Denerisin izraz lica… Denerisin izraz lica nam ne ostavlja neki utisak jer je toliko lišeno bilo kakvih emocija, bilo kakvog izraza. Denerisino lice je podesnije kada izgubite partiju pokera tokom koje ste uložili 100 dinara, nego  kada se suočavate sa nečim toliko bolnim. Džona obuzima bes i nekako zaboravlja da bi trebalo da beži. Ustremio se na Noćnog Kralja, kojem jedan zmaj očigledno nije dovoljan. Kreće da kopljem dokusuri i Drogona ali ovoga puta promašuje te Deneris odvodi družinu na sigurno, ostavljajući Džona samog. U napadu utvara, Džon propada kroz led u ledenu vodu jezera, čini se za sva vremena.

Sećate li se scene u Titaniku kada Rouz pokušava da se ubije, a Džek joj objašnjava šta će joj se desiti? Ta scena je veoma edukativna, jer govori o tome kako ledena voda utiče na telo, ali izgleda na na svačije telo. Džon se diže iz vode, hvata Dugu Kandžu i nekako se iskobelja iz jezera. Međutim, tek što je preživeo hipotermiju, mora se suočiti sa utvarama. Oslabljen, gleda kako mu se približavaju, i ponovo, kao nekih 20 minuta pre, sve se usporava kako bi naslutili da je kraj blizu. Jer, ako ga tad nisu ubili, sada će? Ma kakvi. Upravo u tom trenutku, Bendžen Stark se pojavljuje, spašava Džona tako što ga stavlja na svog konja i uputi ga Zidu. A jadni Bendžen ostaje da se pobrine da Armija Mrtvih ne prati Džona na njegovom putu ka Zidu, gde ga Deneris čežnjivo očekuje.

Deneris i Džon su nepobitno heroji ove sage, vatra i led ove Igre, da se tako izrazimo. Ali i pored toga, oni su dvoje napaljenih tinejdžera. Gotovo je komično posmatrati kako Deneris brine o Džonu, ili kako se njen pogled zadržava na njegovim trbušnjacima prošaranim mnogim ubodnim ranama. Kada je on nazove Deni, onim istim imenom kojim joj je Viseris tepao u retkim trenucima, čini se da ovo dvoje nisu samo dva monarha Vesterosa, već dvoje zaljubljene dece. I upravo u toplom krevetu pored Deneris, Džon se konačno zaklinje na vernost Deneris. Nije klekao, ali jeste rekao šta je potrebno.

I dok se vatra i led vezuju jedno za drugo, s one strane Zida, Noćni Kralj ne gubi vreme i u impresivnom logističkom poduhvatu u kome je nekako uspeo da nabavi ogromne lance, vadi mrtvo Viserionovo telo iz jezera. Dotiče njegovu kožu, a Viserion se ponovo budi. Ovoga puta ne kao stvorenje vatre, već kao sluga Noćnog kralja.

Pretposlednje epizode u sedam sezona „Igre prestola“ su uvek bile neke od najboljih. Tokom njih smo se oprostili od omiljenih nam likova, ronili suze i vrištali od sreće. To je možda i bila poenta ove epizode, ali utisak je zaista loš. Čak i trenuci haosa i straha su izgubili na svojoj britkosti a serijal je postao toliko predvidljiv da nam više nisu ni potrebne hakerske aktivnosti protiv HBO. I to je upravo ono zašto ovaj globalni pop fenomen od izvrsne serije postao prolazna zanimacija. Jer kada ogolite ovu sezonu na njenu suštinu, na ono što bi zaista trebalo da bude bitno – njenu priču, shvatite koliko je to isprazno. A onda se Balaševićev zaključak zaista sam nameće: „Džaba vam novci, moji sinovci“.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz