Večiti rat – Džo Haldeman

Večiti rat, Džoa Haledamana je vojno naučno-fantastični roman o vojnicima koji se u međuzvezdanom ratu bore protiv Tauranaca. Roman prati Vilijama Mandelu i sastoji se iz četiri dela – Redov Mandela, Narednik Mandela, Poručnik Mandela i Major Mandela.

 

 

Redov Mandela 1997. – 2007.

Priča počinje 1997. godine, dok je Mandela sa još 49 muškaraca i 50 žena na obuci za svemirsko ratovanje u centralnom Misuriju. Istraživačke snage Ujedinjenih nacija su 1996. godine donele odluku o regrutovanju 100 najboljih, najpametnijih i najinteligentnijih mladića i devojaka kako bi oformili elitnu vojsku za čuvanje „portal planeta” na najbližim kolapsarima. 100 najboljih se sprema da se otisne u svemir kako bi se borili u ratu sa Taurancima. Rat je počeo kada su Tauranci uništili jedan zemaljski kolonizatorski brod. Na Plutonovom mesecu Haronu završavaju obuku, učeći kako se koriste borbena odela i gradi baza pri gravitaciji drugačijoj od Zemljine. Tokom obuke 14 regruta gine, ali to ne sprečava ostale da završe obuku i otisnu se na svoju prvu misiju. Preživeli odlaze do Zvezdane kapije odakle treba da se prebace na Alef gde se nalazi Tauranska baza koja treba da bude uništena. Da bi se lakše borili u bliskoj borbi, vojnici su podvrgnuti posthipnotičkoj sugestiji kako im ubijanje ne bi smetalo. Po sletanju na planetu i putu po nepristupačnom terenu, Mandela i njegovi drugovi prave masakr u bazi Tauranaca, ne ostavivši nijednog preživelog.

Narednik Mandela 2007. – 2024.

Nakon prve misije, Mandela i Merigej Poter, služe na brodu „Godišnjica”. Misija im je da presretnu i unište Tauransku krstaricu. Prilikom borbe, njihov brod biva oštećen, a veći deo posade gine, tako da bivaju onemogućeni da nastave borbu. S tim u vidu, vraćaju se nazad na Zemlju. Iako su njima prošli meseci, na Zemlji je 2023. godina i dosta toga se promenilo (vreme drugačije protiče kada se putuje brzinama blizu svetlosne). Velika je stopa nezaposlenosti, posao se teško nalazi, a i kada se nađe, radi se za vladu i podršku ratu. Vlada podstiče homoseksualnost, kao vid kontrole rađanja, pošto je Zemlja prenaseljena. Građani stariji od 70 godina bivaju procenjivani i određuju im se stepeni prioriteta za lečenje. Mandela i Merigej se nikako ne snalaze u takvoj sredini. Nakon napada na farmu Merigejinih roditelja i smrti Mandeline majke, njih dvoje odlučuju da se vrate u vojsku i svemir. Dodeljeni su Udarnoj grupi TET na Zvezdanoj kapiji kao komandanti udarnih grupa.

Poručnik Mandela  2024. – 2389.

Na jednoj od misija na neimenovanoj planeti, Mandela i Merigej bivaju teško povređeni i transportovani na planetu Raj. Raj je novootkrivena planeta koja služi kao bolnica i centar za rehabilitaciju. Mandeli je amputirana noga, a Merigej ruka. Na Raju, doktori im amputirane udove zamenjuju novim, neuništivim. Oporavak je dug i bolan. Dodatnih šest meseci rehabilitacije, služe im da po prvi put zaista uživaju u rajskoj idili planete po čemu je i dobila naziv. Po isteku „odmora” Mandela biva raspoređen na Zvezdanu kapiju kao komandir čete sa činom kapetana, a Merigej ostaje na Raju kao izvršni oficir sa činom kapetana.

Major Mandela 2458. – 3143.

Zbog zastarelosti znanja, Mandelu podvrgavaju dodatnoj obuci koja traje tri nedelje i obuhvata proširenje ne samo znanja, već i fizičke sposobnosti. Mandela je jedan od 11 preživelih veterana iz njegove originalne grupe sa početka, i zbog toga i zbog svoje heteroseksualnosti, predstavlja retkost među vojnim osobljem. Homoseksualizam je sada jedino pravo opredeljenje, deca se više ne rađaju, već se stvaraju iz veštačkih materica kako bi se kontrolisao broj stanovnika na Zemlji. Brodom Masarik II, Mandela i posada odlaze na portal planetu Šade 138 kako bi tamo sagradili bazu i sačekali smenu, što može da potraje od dve do tri godine. Deo posade se spušta na planetu, a deo ostaje na Masariku II kao odbrana od Tauranaca, čiji napad očekuju. Nakon izgradnje baze, Mandela uvodi vežbe gađanja kako bi održao moral vojske koja već počinje da se dosađuje. Tauranci iznenada napadaju, uništavaju Masarik II i prelaze u kopneni napad. Mandela i 19 mladih pripadnika zemaljskih trupa uspevaju da prežive zahvaljujući stacionarnom polju i „nova” bombama. Sa dva preostala borbena aviona, vraćaju se nazad do Zvezdane kapije.

Po povratku na Zemlju, tamo zatiču klonove zahvaljujući kojima je rat završen pre 221 godinu. Oni su slobodni da ostanu na Zemlji ili da odu na neku od planeta gde ljudi i dalje žive i „razmnožavaju se”. Na Zemlji su samo klonovi, heteroseksualnost je ponovo poželjna i normalna, ali nema rađanja, već samo kloniranja. U svom dosijeu, Mandela nalazi pismo od Merigej koja ga čeka u orbiti planete Srednji prst, u krstarici koju koristi kao vid „vremenske mašine” kako bi ostala mlada do njegovog povratka.

Dok Mandela i Merigej vode bitke u svemiru, stanje na Zemlji se menja. Haldeman se vešto igra sa protokom vremena i promenama koje zahvataju ljude i društvo. Najznačajnije su pominjanje droga i homoseksualizma. Sedamdesetih godina dvadesetog veka (1973. godine), od strane APA homoseksualnost je zvanično „izgubila” status psihičkog poremećaja i krenula da „izlazi iz podruma”. Ako se uzme u obzir da je Večiti rat ugledao svetlost dana 1974. godine, Haldemanovo stavljanje homoseksualnosti u prvi plan se može smatrati izuzetno hrabrim potezom. Isto je i sa drogama, jer javna je tajna da je stopa narkomanije u SAD porasla u toku i posle Vijetnamskog rata.

Roman Večiti rat dobitnik je nagrada Nebula 1975. godine, i Hugo i Lokus 1976. godine. No, nije sve tako sjajno kako se sada nama iz ove perspektive čini. Roman je prešao dugačak i trnovit put da bi uopšte stigao do čitalaca. Pošto je pisan u vreme rata u Vijetnamu, čiju kritiku i predstavlja, izdavači su ga smatrali naučno-fantastičnim romanom o Vijetnamu i odbijali da ga izdaju. Čak osamnaest izdavačkih kuća odbilo je njegovo objavljivanje. Haldeman je spas našao u Benu Bovi, uredniku časopisa „Analog” u kojem je roman u nastavcima izlazio, a koji ga je upoznao sa Tomasom Denom, vlasnikom izdavačke kuće „St. Martins Press” u čijem se izdanju Večiti rat prvi put pojavljuje u knjižarama.

Džo Haldeman je 2010. godine dobio nagradu „Damon Knight Memorial Grand Master”. Od 2012. godine, član je „Science Fiction Hall od Fame”. Iz Vijetnamskog rata se vratio sa najznačajnijom vojnom medaljom, Purpurnim srcem, nakon što je bio ranjen u borbi. Smatra se jednim od najznačajnijih pisaca vojne naučne fantastike. Od 1983. godine, radi kao profesor kreativnog pisanja na MIT-u i smatra se ključnom mentorskom figurom mnogih vrhunskih SF pisaca novije generacije. Pored Večitog rata, značajni radovi su mu Večiti mir, Hemingvejeva obmana, Kamuflaža…

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz