DnD sa niškim piscima fantastike

Ili kako se stvaraju imaginarni svetovi.

Posao profesionalnog  novinara u Srbiji nije nimalo lak. Trpite konstantan pritisak od strane urednika, vlasnika, vladajuće stranke ili finansijera, primorani ste da pišete o pričama koje vas ne interesuju, ponekad ste primorani i da pogazite svoja načela i principe zarad članka koji će doneti toliko željene klikove pa čak pribegavate i recikliranju vesti i objavama bez prethodne provere, a opet zarad malo mira od strane urednika, vlasnika, itd.

Sa druge strane, razvojem internet servisa i povećanjem broja korisnika javili su se nezavisni mediji koji nisu primorani da pišu „ono šta se čita, šta narod traži“, već pišu o onome šta ih interesuje, što žele da prenesu društvu, ukazuju na lokalne ili globalne probleme bez cenzure (bilo je takvih medija i ranije, ali je internet omogućio pristup većem broju ljudi). U našem regionu je dosta takvih medija, mada je određeni deo njih nezavisan samo na papiru, dok su drugi svoj medijski prostor iskoristili za propagiranje svoje političke ideologije. Ipak, postoji i određeni broj medija koji su se specijalizovali za određenu tematiku, bilo da je u pitanju kultura, sport, dešavanja u regionu ili hrono i zdrava ishrana, koji mogu ponuditi bogat sadržaj.

Jedan od takvih je i naš portal Autostoperski vodič kroz fantastiku, za koji pišem evo već više od godinu dana, posle gašenja SF-Serbia. Glavna odlika ovih portala je sloboda. Prava sloboda. Svako može da piše o čemu god želi. Tim urednika može određenu priču da uredi ali se pri tome trudi da zadrži njenu srž. Fantastika je kod nas generalno dosta nezastupljena u medijima. S vremena na vreme pomene se neko delo ukoliko privuče veliku pažnju, mada je tada već kasno, i to samo površno. Nezavisni mediji su ti koji celu priču „iznesu“ na svojim stranicama, pruže šansu novim ljudima, idejama, pravcima. I to je lepota ovog hobija. Da, hobija. Budući da nas niko ne finansira, da ni od koga ne zavisimo, mi nezavisni novinari svoju slobodu moramo nekako da osiguramo. Većina nas se bavi raznim poslovima, od učitelja/nastavnika, preko urednika u izdavačkim kućama pa do direktorskih pozicija u proizvodnim firmama. Ali kao što sam već napomenuo, to nam daje određenu slobodu, koju mi koristimo da vama, našim čitaocima prenesemo priče, ukažemo na nova dela, na nove ljude, pokrenemo mase da razmišljaju, mlade da čitaju i spojimo ljude istih interesovanja.

Ovim vidom novinarstva se bavim već sedam godina. Upoznao sam veliki broj ljudi kojima je fantastika način života, pisaca, animatora, scenarista… Još jedna prednost „posla“. Budući da sam iz Niša, najviše sam se združio sa piscima iz ovog regiona kojih, suprotno mišljenjima „severnjaka“, ima poprilično. Možda nisu poznati kao njihovi severni sugrađani, ali to ne znači da su manje kvalitetni. Elem, jedna od takvih mogućnosti jeste i druženje sa tim piscima, pa i igranje popularnog D&D-a. I to je poenta ove priče. Kada imate slobodu i nešto radite iz ljubavi, na kraju budete za to nagrađeni.

Što se D&D-a tiče, neću trošiti previše reči na samu igru, naširoko je poznata (mada možemo pisati i o njoj u serijalu „AVKF-ovci uče“). Dakle, tokom jednog druženja sa Mladenom Đorđevićem („Svetioničar“) i Milošem Petkovićem („Perunov Hroničar“, „Sedam mačeva“…) pozvali su me da im se pridružim za subotnju partiju. Iskreno, nisam znao šta da očekujem, ali sam već posle nekoliko minuta shvatio da je ovo izuzetno zabavno društvo. Iz razgovora sam saznao sam da je zapravo D&D većini bio inspiracija za pisanje, mada nisu koristili „quest-ove“, već smišljali sopstvene priče a druženje koristili kao inspiraciju. Naravno, najbitniji deo „igre“ je GM (Game Master), a možete samo zamisliti koliko je interesantno kada vam je GM Miloš Petković, čovek kome je posao pisanje priča fantastike. Međutim, nije samo GM bitan. Vidi se da ovaj „tim“ igra već duže zajedno, te da se odlično poznaju i dopunjuju. Priče koje kruže sobom se nadograđuju svakim satom i skoro da možete videti kako se knjiga piše negde u vazduhu. Možda nikada neće biti ispričana, ali za nas koji smo bili deo nje, ona je bila fenomenalno iskustvo. Istražili smo podzemni svet, borili se protiv raznih bića, rešavali zagonetke i pomagali jedni drugima. Lepota ove igre je što imate dovoljno vremena za priču, za smeh… Meni je ovo druženje proteklo u takvoj brzini da na sam imao osećaj kao da igramo tek sat vremena iako smo „zakasali“ dobrih šest sati. Kažu da vreme leti kada se zabavljate. Ali nije samo D&D ono što je meni bio interesantno. Pristup pisaca igri mi je bio fantastičan. Možete videti kako oni tok posmatraju i iz „svog“ ugla, kako pokušavaju da ispletu priču. Međutim, GM je kao što sam već napomenuo iskusni pisac, te se nije dao i pleo još veću mrežu oko njih. Iz ugla novinara to izgleda kao igra mačke i miša, ali niste sigurni ko je mačka a ko miš. Tokom pauza sam razgovarao sa igračima i diskutovao o pričama/romanima na kojima rade, o budućim projektima ali i o drugim delima.

I to je poenta ovog teksta. Kada radite ono što volite, kad-tad budete nagrađeni. Za mene je nagrada mogućnost da se družim sa piscima i ostalim ljudima iz sveta fantastike. Šta je za vas, to morate otkriti sami, ali sve dok radite posao ili se bavite hobijem koji volite imate šansu da se i vama to desi. To i jeste neka poenta života, zar ne? Do tada, pratite nezavisne medije, borite se protiv sistema i onih koji žele da vam ograniče misao i uživajte u fantastici. Što se druženja sa piscima tiče, posetite sajmove knjiga, oni su uvek tu, a pisci iz Portalibrisa, Otvorene Knjige, Strahora, Nove Poetike će vas rado dočekati.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz