Morgan Lost, br. 12 Klovn ubica

Za ovo kratko vreme koliko pratim Morgana za vas, postao je jedan od mojih omiljenih SBE junaka, i neki ljudi su pomislili da dovoljno dobro pišem o njemu (nećemo dublje ulaziti u to, poverujmo im na reč) te mi omogućili da pišem i predgovore. Pitate se sigurno da li sam imao tremu? Odgovor je ne, nisam, ali osećaj odgovornosti jeste nešto što je kod mene prevladavalo. Naime, čitaocu treba reći i ako je epizoda loša, a učiniti to na zanimljiv način je već stvar veštine. Takvi tekstovi zahtevaju od vas mnogo predznanja, baš kao i ovi. Recimo ovaj broj je sa veoma inspirativnim naslovom, pa sam mogao spomenuti Penivajza (još vam ne da da spavate, zar ne?), Džona Vejna Gejsija (kog je lektorka izdanja u sređivanju teksta nazvala imaginarnim, ali oprostićemo joj, greške se dešavaju i ovakvim napomenama se ispravljaju) i o malo poznatom filmu Klovnovi ubice iz dalekog svemira. Što bi trebalo da mi oteža pisanje uvoda, jer sam kao već sve spomenuo u vezi sa temom. Ne, ipak nisam sve (Šta? Pomislio sam, bićete iznenađeni, a vi samo slegnuste ramenima). Pa dobro, da onda pređem na stvar. Pošto nam pajaci ili klovnovi prvenstveno izazivaju asocijaciju na cirkus, zašto ne bismo saznali malo više o njemu.

Verovatno cirkus mnogi od vas povezuju sa ogromnim šatorima, ali u krivu ste. Cirkus je postojao još pre naše ere i znači arena. Grci i Rimljani su u cirkusu imali prave spektakle poput trke bornih dvokolica (kao u filmu Spartak), borbe gladijatora, besplatne hrane i mnogih drugih atrakcija, pa otud i ona kovanica ’hleba i igara’ rimskog pesnika Juvenala. Moderni cirkus kakav mi znamo sa šatorom i stolicama se pojavljuje krajem osamnaestog veka u Londonu i takav je do dan danas sa manjim izmenama repertoara. Valja spomenuti još nekoliko stvari bitnih za cirkuse koji su se desili početkom dvadesetog veka, a jedna od njih je svakako i ruska nacionalizacija cirkusa kojom stvaraju brend i iz njihovih cirkuskih školi izlaze vrhunski majstori sa posebnim akcentom na akrobate (veština doneta iz Kine). Druga bitna stvar se dešava u Americi gde prave vozove za potrebe cirkusa sa vagonima za životinje i tako im omogućujući da obilaze celi kontinent. Uostalom, cirkusi su prvi počeli sa grandioznim reklamama, kao što je Najveća svetska predstava. Danas cirkusi izumiru, jer su mnoge tačke postale politički nekorektne, kao krotitelji životinja (veština potiče iz starog Egipta, gde su dresirali lavove) ili bradate žene (danas pobeđuju na takmičenjima, ne zato što su najbolje u tom što rade, nego je nekorektno da ne pobedi), predmjevam da bi svet izgledao bolje kad bi ljudi više mislili na tristašezdeset ratova koji se vode širom planete u svakom trenutku i povređuju više od nečijih osećaja. No i ja svašta pričam, pošto je evidentno istina postala govor mržnje, a svet je pun ’cirkusanata’ i bolje da pređem na strip pre nego budem optužen za nešto nekorektno i postanem nepodoban.

Klovn ubica – Na samom početku vidimo našeg junaka u jednom od svojih stanja ili barem tako izgleda. Potom ćemo pomisliti da gleda film i to neki treš slešer u kom klovnovi i navijačice proganjaju jedni druge. A možda je sve to i umislio, jer se budi na vrlo čudnom mestu i nema pojma kako je tu dospeo. Scena u policiji sa Reginom nam razjašnjava da tamo nije dospeo svojom voljom. No priča mu je puna rupa, baš kao i sećanje u koje više ne sme imati vere. Pogotovo kada počnu da se dešavaju zločini istovetni onim iz filma kog se tako živo seća na momente, a koji ne postoji u stvarnosti. Čak je i Pandora zbunjena onim što saznaju hipnotišući našeg heroja, i pomišlja i najgore, no Morgan je umiruje. Istraga ga vodi u obračun sa bivšim vojnicima i sećanjima koja naviru čineći ga sve nesigurnijim. Kako halucinacije postaju sve gore, Morgan sve više sumnja u sebe, čak traži pomoć od Igren. Dok se snovi i utvare prepliću sa stvarnim, naš heroj se nada da nije prešao tu nevidljivu liniju. Na kraju, slučajan susret rešava slučaj. A vi saznajete da svaki uspeh ima svoju cenu, samo je pitanje koliko ste voljni da platite.

Scenario je takav da sam siguran da je Kjaveroti ovom pričom najviše udovoljavao samom sebi. Naime, filmska tema mu je dala prostor da da omaž većini svojih omiljenih režisera, između ostalih tu su neizbežni Hičkok, Tarantino i nama jako  značajni Fric Lang. No, nije se tu zaustavio, ovaj put je pokazao i koliko voli noar filmove omažem Veroniki Lejk zvezdi istih. Baš kao što pokazuje koliko voli slešer, naime neke od scena su skoro pa istovetne onima iz hitova tog horor pravca. Ali kao urednik moram da pitam, ima li SBE lektora, dođavola? Pošto sam bio u prilici da vidim originalnu tablu znam da nije do prevodioca, već propust u originalu, naime isti film ima dva naslova i menja ih više puta u toku epizode, kako zgodno, ali uvek će se pojaviti neko da primeti. Val Romeo je jako slična Ambroziniju po svojim radovima, zato toliko volim kad vidim njeno ime na naslovnici, jer znam da dobijam crtež koji meni najviše leži. Primetiću i to da Boneli u svojim redovima ima sve više autorki, koje su sjajne, a Val je jedna od zvezda. U ovoj epizodi smo hodali po nevidljivoj liniji dobra i zla, ne znamo još da li smo ostali sa pogrešne strane.

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar
wpDiscuz