Skriveno lice, prvi tom – Đankarlo Manfredi i grupa autora

ŽANR: triler/akcija/istorijski

ORIGINALNI NAZIV: Volto Nascosto

SCENARISTA: Đanfranko Manfredi

CRTAČI: Goran Parlov, Masimo Rotundo, Alesandro Nespolino, Ersin Burak, Leomaks

ZEMLJA: Italija

GODINA IZDAVANJA: 2007.
OCENA:

 

Ediciju „Riznica Boneli“, Čarobna knjiga je pokrenula sa svrhom da nam u njoj predstave zasebna dela, ali i manje poznate i manje obimne serijale iz Boneli kuhinje. Tako smo već dobili grafičke romane kao što su Golim rukama, Keler, Oči tame. Baš kao i serijale Komesar Ričardi, Jan Diks, Merkurio Loi, a svima njima je uz naziv edicije pridodata reč omnibus. Naime, zbog formata svojih izdanja, Čarobna knjiga smešta tri do pet epizoda u jedan tom. Tako da veoma brzo imamo čitav serijal, jer kao što sam već spomenuo, ovo su oni manje obimni, a pod tim mislim do trideset epizoda. Početak jednog takvog upravo imam u rukama, no, najpre malo o njegovoj temi…

Kolonizacija u prvobitnom značenju označava dolazak određenih organizama u područje na kome prethodno nisu obitavali. U smislu koji je ovde upotrebljen,  kolonizacijom se smatra isključivo doseljavanje ljudi na novo područje, organizovano i planirano. Kolonizacija postoji od samih početaka pisane istorije,  grčka kolonizacija i rimske kolonije. Kasnije su evropske države osnivale kolonije u Africi, Australiji i Amerikama. Pa je tako i Italija imala svoje kolonije u Africi (Eritreju, Somaliju, Libiju i Etiopiju). Radnja ovog stripa se dešava u vreme prvog italijansko-abesinskog rata koji je trajao od 1895. do 1896. Italija nije odmah pokorila Abesiniju, to joj je pošlo za rukom pedeset godina kasnije u Drugom talijansko-abesinskom ratu koji je trajao od 1935. do 1936. godine. A italijanski kralj Viktor Emanuel III je proglašen carom Etiopije. Pošto sam vas prošetao malo kroz istoriju, ostaje mi samo da izrazim nadu da ćemo kolonizaciju svemira sprovesti mirnim putem, te, da pređem na autore i priče.

Đanfranko Manfredi autor je više od tri stotine pesama i kritičkih eseja o muzici, kao i brojnih televizijskih i filmskih scenarija. Tvorac je stripa Gordon Link za izdavačku kuću Dardo, a po njenom gašenju prelazi u SBE: Tu postaje tvorac Magičnog Vetra, Šangajskog Đavola i Adama Vajlda, te autor nekih epizoda Dilana Doga, Teksa,  Nika Rajdera i grafičke novele Koni Ajlend.

Goran Parlov stvaralac koji je svetski, a naš, sa takvim radovima iza sebe kao što su Ken Parker, Nik Rajder, Magični vetar, Crna udovica, Dželat i Spajdermen.

Masimo Rotundo jedan od redovnih Kjaverotijevih saradnika u dobro nam poznatom serijalu Brendon, koji uz po kojeg Teksa i malo erotskog stripa, izrasta u dobrog crtača koji će vas osvojiti tek posle više čitanja.

Alesandro Nespolino radi sa Manfredijem na Magičnom Vetru, Šangajskom Đavolu, i Skrivenom Licu te je očigledno rado viđen kao njegov saradnik. Radi i na pojedinim epizodama Lazarusa Leda, Breda Berona, Teksa i Nika Rajdera.

Ersin Burak autor koji van ovog serijala ima samo par radova u rodnoj mu Turskoj, a to su Arslan bej i Akanakale Neverable, no, imao je i samostalnu izložbu slika.

Leomaks crtač koji je radio na serijalima Nik Rajder, Teks, Dilan Dog, Magični Vetar, La linea (Linija) i Battaglia (Bitka).

Pustinjski razbojnici – Prva epizoda, naravno, služi da se postavi radnja i upoznaju likovi koji će da nose priču. Tako upoznajemo mladog Uga Pastorea koji sa ocem stiže u Etiopiju zarad trgovine. Ubrzo uviđa da Italijani u svojoj koloniji nisu rado viđeni, te da postoje mnogi problemi. Jedan od problema bi mogao biti i maskirani propovednik/razbojnik – pobunjenik na koga niko ne obraća pažnju, jer su u toku ozbiljni pregovori sa kraljem Etiopije i važno je da se sporazum potpiše. No, to će našem junaku izazvati toliko problema da mu je jedino rešenje da se vrati u Rim.

Banditi – U ovoj epizodi, naš junak Ugo upoznaje sasvim slučajno dvoje protagonista koji će verujem nositi serijal skupa sa njim. Mladi plemić Vitorio i misteriozna lepotica Matilde. Sve to se dešava u Rimu i okolini kojom haraju bande, kao i celom Italijom (jedna od takvih će izrasti u kalabrijsku mafiju). Naslovni lik serijala se i ne pojavljuje sem kroz Ugovu priču, pa bar ne do samog kraja epizode… U ovoj priči su karte podeljene, očekuje nas partija.

Ljubav i smrt – Treći deo nam donosi malo glamura Rimskog visokog društva. Pravi se ljubavni trougao između troje pomenutih. No, pošto Italijani gube bitke u Etiopiji, Vitoriev puk ide u Afriku. Matilde na svaki način pokušava da joj dragi ne ode, pa sebe uvaljuje u ogroman problem. Ugo i Vitorio zataškavaju stvar i Vitorio odlazi da bude heroj. Prepuštajući Ugu brigu o imanju i o Matilde.

Amba Alagi – U četvrtom delu serijala, Vitorio preuzima domorodačku jedinicu. Za to vreme u Italiji, Matilde i Ugo su se vratili u Rim. Te imamo priliku videti neke metode lečenja iz tog vremena. A u Africi, Vitorio dokazuje korisnost svoje jedinice. Naposletku i u porazu postupa časno. I sreće „Skriveno lice“, koje nije više legenda sa Ugovih usana već neko ko ih je porazio u planinama Amba Alagi. Matilde se vraća na imanje čvrsto rešena da tu i ostane do povratka svog dragog.

Tvrđava – Poslednji deo u ovom omnibusu donosi priču o opsadi. U kojoj se Vitorio iskazuje kao vrstan oficir. Kratkotrajno primirje omogućava da se sretne sa maskiranim… i da odnos postane ličan. U Italiji, Matilde zahteva proslavu Nove godine u Rimu i dobija je. Ugo se zbog toga suočava sa više problema. U tvrđavi borbe su počele, početni napadi odbijeni. Skriveno lice nije zadovoljan odlukama kralja Menelika II, te govori svojim sledbenicima da ako se nešto ne promeni, da će svojim putem…

Manfredi piše istorijsku fikciju, odnosno stvarne događaje i ličnosti uklapa sa svojom pričom i fiktivnim likovima. Što bi se u neku ruku moglo nazvati fantastikom samom takvom formom, jer je sve imaginarno u priči prosto rečeno fantazija, plod mašte, dakle, fantastika. Još kada se tome doda lik kome se naziru neke natprirodne moći dobijamo nešto fantastično ili gotovo fantastično. Ipak, ono šta je najinteresantnije u ovoj priči je to da radnja nije usredsređena na jednog lika već prati više junaka i svi su gotovo podjednako zastupljeni. Takođe, moram da pohvalim to što priča verno prati istoriju, imaginarni događaji nijednom ne dolaze u situaciju da je promene. Crtači su podjednako dobri, uravnoteženo crtaju, jedino pažljiv čitalac može opaziti sitne razlike na Vitoriu. Verovatno će vam se dopasti ova priča, jer naslovni lik odbija da skine masku, razlika između nas i njega je što on zna da je nosi, a mi se ili pravimo da ne nosimo ili smo je nesvesni. Možda jer nam daje hrabrost baš kao i njemu,… Uživajte u čitanju i u svojim maskama.