Izveštaj s promocije prvog broja magazina ‘’Fantastični vodič“

Rođendansko-debitantsko bahaćenje (jer nam se može)

Ovom prilikom čestitam samom ‘’Autostoperskom vodiču kroz fantastiku’’. Kojim povodom, pitate se vi. Kako kojim? Pa objavljen je prvi štampani broj magazina samog „Vodiča“, naslovljen kao  „Tanka linija fantastičnog’’. Tema? Spekulativna fantastika u književnosti. Ipak, o tom potom, jer se ne fokusiram na genijalnost časopisa, nego na promociju prvog broja.

Bilo je veče trećeg oktobra i ljudi su radili ono što i inače rade: uranjaju u obaveze i (ne)dozvoljena zadovoljstva ne bi li izbegli suočenje sa samim sobom i sivilom poražavajuće stvarnosti. Dakle, odlažu neminovnost smrti dok obavljaju druge poslove. Za razliku od drugih večeri ispunjenih video klipovima o neophodnom broju belančevina u ishrani, šišanju pasa i problemima koji mogu da zahvate moju prostatu ako otvorim prozor zimi, uspela sam da se uvučem u hulahopke, suknju, košulju i čizme. Boja? Crna, naravno, i to iz nekoliko razloga – volim nijansu, mrzi me da tražim dalje i tako izbegnem mogućnost da izgledam kao Hulk Hogan. Uputih se u „Božidarac’’ uz zakašnjenje, jer sam opet pogrešno procenila trajanje priprema za izgled dostojan promocije.

Rad ilustratora Boba Mankofa.

U „Božidarcu“ je sala bila puna kao oko – prisutni su bili urednici Kristijan Kiko Šarac, Dobrila Đokić, Mira Satarić, Srđan Todorić, moderatorka Ana Ubavić, koordinatori/lektori/pisci Marija Nenezić, Biljana Golić, Miloš Mihailović i mnogi drugi… Hepening je (na neki način) otvoren Kristijanovim rečima ,,Sve šta iole vredi, udaljeno je od vas teškim i trnovitim putem.“ (kao da kanališe Tolkina u slobodno vreme i nevreme). Usledile su govorancije o naporima koji prate pokušaje pisaca, lektora, urednika, ilustratora i ostali saradnika tokom objavljivanja rukopisa, bio taj rukopis roman, novela, priča, časopis. Govorilo se i o talentima pisaca, greškama tokom objavljivanja tekstova, budućim planovima, (ne)ostvarivim vizijama.

Čuli su se aplauzi, sevali su blicevi, češljali su se jezici, pila se Kokiška, jela se torta. Bez tog bogatog posluženja ništa ne bi bilo ostvarivo jer smo bili gladni usled prepešačenih liga kroz mnoge realnosti. Nagnuli smo čaše i nazdravili uspehu jer smo ga i zaslužili, a rad na sledećem broju je već otpočeo. Srećno nam bilo!

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: