Polako odbrojavamo dane do trenutka kada će najnoviji broj Dilana Doga “Duboki svemir“ ugledati svetlost dana na našim kioscima. Broj koji predstavlja početak nove, revolucionarne ere u ovom strip serijalu, pod upravljačkom palicom Roberta Rekijonija, samog autora ove priče. Naravno, ta era već uveliko traje u matičnoj Italiji, s obzirom da mi za njima kasnimo nekoliko godina u izdavanju redovne serije. Ipak, u poslednjim godinama naš izdavač objavljuje nešto veći broj epizoda na godišnjem nivou, tako da ih polako sustižemo…
Više o samoj priči prodiskutovaćemo nekom drugom prilikom, kada za to dođe vreme. U ovom tekstu iskoristiću priliku kako bih se ukratko osvrnuo i dao mišljenje o epizodama koje su objavljivane kod nas u periodu “prelazne“ faze koje su najavljivale zvanične promene u serijalu. U tom vremenskom periodu do danas objavljeno je 12 epizoda koje su, možemo slobodno reći, varirale po kvalitetu. To su bile priče koje je Rekijoni zatekao u trenutku kada je unapređen u glavnog urednika serijala i koje je dorađivao u saradnji sa ostalim bliskim scenaristima. A sada krenimo u ovu avanturu!
NOVI ŽIVOT
Krajem prošle godine objavljena je epizoda ‘’Novi život’’, koja je trebalo da predstavlja taj uvod u početak revolucije u serijalu. Kompletan autor priče je crtač Karlo Ambrozini, koji se u serijal vratio nakon dugo vremena. Ovo mu, inače, nije bio prvi put da uradi i crtež i scenarijo za neku priču ‘’Dilana Doga’’. Sama priča podelila je čitaoce na one koji su bili razočarani njome zbog svoje pomalo konfuzne i ne tako ‘’pitke’’ radnje, i na one koju su imali strpljenja i smatrali je boljom pričom u odnosu na par poslednjih. Ja spadam u ove druge redove, i rekao bih da je većina ostala razočarana zbog prevelikih očekivanja. Kod nas će ova epizoda ostati upamćena i kao prva sa kojom je naš izdavač ‘’Veseli četvrtak’’ krenuo sa novim dizajnom stripa.
NA KOŽI
Međutim, čak i najveći optimisti vraćeni su u realnost perioda loših epizoda nakon priče ‘’Na koži’’, sa kojom smo i započeli novu godinu. Jedna kranje nezanimljiva istraživačka priča praćena, mogu slobodno da kažem, jednim od najgorih crteža u čitavom serijalu. Koja će i na samo listanje odbiti čitaoca od nje. Dalanjol piso u red crtača koji su najviše promenili svoj stil, nažalost, nagore.
MESEČARI
Usledili su ‘’Mesečari’’. Mnogi se neće složiti sa mnom, ali jedna veoma dopadljiva epizoda, koja nas je bar na trenutke vratila u doba nekadašnjih priča pune stranica potopljene krvlju, uz dosta napetosti. Scenaristi Kavaletu je ovo bio drugi (svakako uspešniji) scenaristički uradak u regularnoj seriji. Dok se crtač Luka Deluomo vratio posle par desetina godina.
OSTRVO TREŠ
Narednog meseca usledila je epizoda sa kojom su moja očekivanja u bolje sutra ponovo bila umanjena. Ostrvo Treš bila je jedna poprilično neinspirativna i konceptualno loša epizoda. Napisana od strane Minjaka, ne tako omiljenog scenariste među čitaocima. Sa radnjom koja se trudi da bude duhovita ali na jedan pogrešan način, i nezanimljivim likovima do kojih nam nije stalo. Epizoda za čistu neobaveznu zabavu, i zaborav.
…I BUDI LEP LEŠ
Priznaćete, veoma nesvakidašnji naslov ove sasvim solidne pisode, ali ništa više od toga. Priča o poznatim ličnostima i njihova borba sa sopstvenim problemima. Lepo je videti i kako Fregijeri u par navrata menja svoj crtački stil. Kraj priče i njegov negativac su, međutim, već više puta viđana stvar.
PREDIVNO STVORENJE
Očigledno da je Rekijoni imao pune ruke posla u svom revolucionarnom pohodu nakon još jedne neubedljive i ‘’mirne’’ priče, koju je morao da dorađuje, pod nazivom ‘’Predivno stvorenje’’. Po naslovnoj pisod, može se zaključiti da njen autor Stano nije ni pročitao celu priču, a ruku na srce ništa nije ni propustio. Jedna od onih epizoda u kojoj Dilan nije glavni lik. Međutim, njen glavni pisodeist, oko koje se vrti cela priča, nije dovoljno upečatljiv i pamtljiv, a takvim pričama je to neophodno da bi bila iole uspešna. Emocije koje smo trebali da osetimo na kraju priče, šta da kažem…neko je možda i pao pod utiskom, ja nažalost nisam.
Prvi deo godine, dakle, nije nam doneo bogzna koliko kvalitetne pisode. Međutim, usledila je druga polovina i priče o kojima je dosta više pozitivnijih reči moglo da se kaže.
SMRT NIJE DOVOLJNA
Sredinom godine na kioscima se pojavio pravi mali biser u vidu priče ‘’Smrt nije dovoljna’’. Jedna potpuno osvežavajuća epizoda u moru prosečnih brojeva sa privlačnom i zagonetnom naslovnicom. Osveženje i u crtačkom pogledu na kome su radili braća Čestarovi, kojima je ovo bio debitatski rad u regularnoj seriji. Početak priče je svakako najzanimljiviji deo, koji odmah uvuče čitaoca u sebe. Sećam se pisod bio prilično zainteresovan kada sam je čitao prvi put. Svakako epizoda koja ne može da dosadi i nakon više čitanja.
OSUĐEN NA ZEMLJU
Slična stvar kao i sa ‘’Mesečarima’’, većini se ta priča nije dopala pa tako i ova. Što se mene tiče, mišljenja sam da je ova epizoda bila odličan ‘’follow up’’ na prethodnu snažnu priču. Pre svega zbog drugačijeg pristupa i situacije u kojoj se Dilan našao. Kao i kod većine priča kraj je mogao bolje da se odradi, ali svakako iznad prosečna epizoda.
JESENJI SKITAČI
Baš u vreme održavanja niškog ‘’Striporama festa’’ na kioscima se pojavila najoriginalnija priča u godini do tada – ‘’Jesenji skitači’’. Mračna, atmosferična, pomalo konfuzna ali i intrigantna priča kompletnog autora Fabija Ćelonija, koga znamo po svom predetaljnom i uzbudljivom crtežu. Prvi put se oprobao kao scenarista, rekao bih, dosta uspešno. Još jedan drugačiji pristup pisanja priče, koja je ostavila sjajan utisak na mene. Od ovog broja počelo se i sa popunjenim slovom O u imenu stripa.
PAKLENI POSAO
Tema pakla već je viđena stvar u serijalu, sa likovima u njemu koje je Sklavi osmislio, a koji su drugi scenaristi prihvatili koristeći ih u svojim pričama. Za razliku od prethodnih priča Dilan će u ovoj biti angažovan da reši slučaj u samom paklu. Pre svega, zabavna i duhovita priča koja je propustila priliku pisod pakao prikaže na jedan drugačiji i mračniji način.
GOLGOTA
Nijedan odlazak iz serijala nije bio tako uspešan kao što je to Gvaldoniju pošlo za rukom sa pričom ‘’Golgota’’. Bivši urednik ‘’Dilana Doga’’, inače prosečan scenarista, oprostio se od čitalaca sa ovom nezaboravnom epizodom. Odlično razrađena radnja sa novinom o postojanju Dilanovog sina, koja budi emocije posebno pri kraju priče. Nacrtana od strane još jednog debitanta u crtačkom timu na regularnoj seriji, Paola Martinela. Epizoda koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim, pogotovo roditelje.
GORI, VEŠTICE… GORI!
I došli smo do poslednje pisode koja nas je samo podsetila na primer loših priča kakvih, nadam se, više nećemo viđati u budućnosti. Rekijoni je još jednog scenaristu poslao u mirovinu, De Narda, koji nam je ovom pričom pokazao da je to i zaslužio. Jedna od onih bledih i ispod prosečnih epizoda koje služe samo u popunjavanju brojeva. Brzo će biti zaboravljena…
Stigli smo do samog kraja u ovom prolazu kroz sve epizode. Kako se vama čini? Da li delimo isto mišljenje o gore pomenutim pričama?
Vrlo brzo nakon ‘’Dubokog svemira’’ očekuju nas velike promene u serijalu. Već u narednom broju izaći će epizoda posvećena Blokovom odlasku u penziju. Zatim dolazak novog inspektora na čelo Skotland Jarda, te novog Dilanovog neprijatelja. Dilan će (konačno) početi da se koristi tehnologijom, dok će sam koncept priča, prema rečima Rekijonija, vući najviše ka psihološkom strahu, a svaka priča biće svet za sebe. Ali, pre svih tih promena treba prvo pregrmeti “Duboki svemir“ i videti šta nam on donosi. Lično sam optimista, i mislim da je serijal došao u prave ruke. Sama činjenica da se Dilan nalazi u svemiru budi znatiželju i dovoljan je razlog za veliko iščekivanje i uzbuđenje koje svakim danom sve više raste.
About Author
