Ime vatre – Dimitrije Stevanović

ime-vatre1Roman IME VATRE, Kada su zemljom hodali bogovi, objavljen je u Oktobru 2016. godine od strane izdavačke kuće Nova poetika. Dimitrije me obradovao poklonom na Sajmu knjiga, a kada sam počela sa čitanjem nisam mogla da prestanem. Divan svet, sasvim neobičan, natera da se čitaoc zaljubi i da željno iščitava stranu za stranom. Moram da napomenem da su likovi u romanu odlični, svakako je Dimitrije obratio mnogo pažnje na karaktere, emocije, težnje i strahove. Veoma kompletni psihološki profili, odlično uklopljeni u mračnu atmosferu romana.

Magični svet stvoren veštom rukom autora, uvlači nas sve dublje. Oduševljena sam detaljnim opisima oklopa, oružja, borbi, vidi se da je dosta vremena i truda uloženo u proučavanje samih taktika, i njegovo odlično poznavanje ratne opreme, kao i samog viteštva,  pa je svaka borba živa slika pred očima.

Interesantno je kako je kroz Dantea oživeo i lik vatre, kao pokretačke snage, koja ovde u prenesenom značenju se može prepoznati i kao ljubav, snaga, deo duše, u romanu manifestovane kroz duh crvenokose žene u Danteovom telu. Asocijacije koje se javljaju prilikom čitanja, teraju na razmišljanje o jednom delu sa dve duše, o početku sveta Adamu i Evi, o delu svakog čoveka koji je zaljubljen i koji svoju voljenu nosi kao deo sebe. Ta vatra koja plamti u svakom od nas, ne mora biti konkretno jedna stvar, ali je zasigurno nešto što nas pokreće i tera da ne odustajemo.

„Neke stvari koje nas vode i koje mi tražimo se mogu samo po mraku videti.“

Interesantni su opisi životinja, vidi se takođe piščeva ljubav prema mačkama, pa tako crni četvorouhi mačak igra veoma važnu ulogu na stranicama romana. Takođe možemo naći veštice sa kozjim nogama, crnog petla, vampira Trajan, oličenje zla.

Preokreti koji se dešavaju govore nam da je piščeva mašta velika i da nije sve tako jednostavno, već svoje junake stavlja na ispit, tera ih do maksimuma svoje snage, strahova i želja. Odličan je primer kada sipaju otrov i uspavaju polovinu vojske pod gradom Magle, (koji svojim opisima neverovatno asocira na staru utvrdu Maglič), a takođe isto urade sa družinom paukova, i taman kada se svi ponadaju biće pokolja, ljubav pobedi.

„Neka su bića od mraka, neka od sna, a neka od svetla, ona koja su od mraka danju se teško mogu sakriti, osim u kojekakvoj senci ili hladu, ona koja su od sna, na javi su još vidljivija, a ona koja su od svetla od mraka gore kao vatra.“

Primetno je i veliko pridavanje važnosti snovima, i drago mi je što ova knjiga nije sva lepršava i vesela, već što mračna atmosfera kroz koju nas pisac odvažno vodi, može da bude odlična, i ako je u duhu borbe, potrage, jasnog cilja, zbog kog se nekoliko priča prepliću i vode u razne situacije i do mesta koja možemo prepoznati ili naslutiti gde se nalaze, čak i ako u romanu nose drugačija imena. Čak nas između redova upozorava da nije sve kako izgleda, da je varljivo i prevrtljivo, baš kao i u sadašnjem vremenu, sve je više pohlepe, prevare, manipulacija.

„Isti će se složiti, različiti osuditi, ali slične mi tražimo i oni će se odazvati.“

 Neverovatno kako ovakva jedna rečenica prikazuje oštru kritiku društva, ne samo društva smeštenog na stranicama ovog romana, već i društva u kom danas živimo, ali i težnju za pripadanjem, za druženjem sa nekim sličnim ljudima. Zato se slični pronalaze, oni koji imaju ista interesovanja, težnje, i ne pokleknu pod medijskim frustracijama kojima pokušavaju da nas sve više zatruju. Pronalaze se na stranicama knjiga koje pročitaju, u filmovima koje pogledaju, na kampovanjima gde se svaka priča ispreda na svoj način, u miru, u prirodi, pa nekada neko izrodi ovako sjajno delo kao što je roman IME VATRE, Dimitrija Stevanovića.

Komentarišite putem Facebook-a