Kralj je sedeo na tronu

Kralj je sedeo na tronu (ako drvenu stolicu sa sedalom od iscepane crvene kože i naslonom u koji je zabijena sekira – mrzelo ih je da je izvade nakon deset godina – možete da nazovete tronom) i tapkao prstima po naslonima za ruke. Vladar je, iako to niko nije hteo da prizna javno, imao artritis i apsolutni nedostatak sluha, pa je tapkanje uskoro dobilo preteći ton. Međutim, u kraljevu imovinu se takođe ubrajao i poveći arsenal oružja svakojake vrste, a pošto je bio neobično vešt u vitlanju  istog, kralj je bio ostavljen na miru. Ostavljen na miru od strane svakoga ko je imao  dva klikera ( tri je nesrećan broj u Sehvani) i želju da zadrži sve svoje udove na broju. Uostalom, voskarstvo, sa akcentom na čepove za uši, je cvetalo u glavnom gradu Ingre pa kraljeva ,,muzikalnost” nije nikome smetala. Jer alternativa stvarno nije bila  privlačna.

Kad je dobovanje prstiju izgubilo svrhu, kralj je pomerio glavu levo, pa desno, ustao, ispravio leđa i razmrdao šake. Tad je shvatio da nešto nedostaje, pa je nekoliko minuta preturao po džepovima, okrenuo se nekoliko puta oko svoje ose i pokušao da gurne glavu ispod trona. Ustanovivši da mu je glava sa krunom prevelika da je ćušne ispod stolice, kralj je skinuo krunu sa temena, ponovio prethodnu radnju i pružio ruku ispod stolice. Čitaocu bi ovakvo ponašanje bilo neobično, luckasto i nedolično despota neke zemlje, pa makar bila to i Ingra, čiji jedini nacionalni proizvod je bila žirpas. Onome upućenom je ovakvo delovanje nekog suverena bilo sasvim shvatljivo jer je žirpas bilo veoma prefinjeno stvorenje, sofisticirana posledica kratkotrajne unije psa i žirafe (kako je psu to uspelo, niko se nije pitao) sa isto tako sofisticiranim buljavim očima i povećim očnjacima. No, lepota je, kao i uvek, u oku posmatrača.

Ugledavši povodac za svog žirpasa, kralj ga je povukao, udarivši glavom o tron i ljuto opsovao. Istovremeno, sizeren  je čuo vrisak pa je potrčao koliko ga noge nose kroz vrata, do kraja hodnika i uz stepenice, pritom psujući nedostatak fizičke aktivnosti i godine.  Kralj se popeo uz stepenice i ušao u sobu sa svoje desne strane uz tresak. U odaji su se nalazili njegova bunovna kći koja se tek vratila sa žurke (pubertet je zlo), kraljica u bademantilu i jedan radoznali stražar. Kralj je svoju pragmatičnu prirodu pokazao što je direktnije mogao – šutnuo je stražara u stražnjicu iz sve snage te je šutnuti zaždio kroz vrata sobe sina prestolonaslednika.

Prinčeva odaja se sastojala od kreveta, ormara, ogledala, pregršti knjiga  i , opet, naravno, oružja (kraljica je imala svoje prilično negativno mišljenje o postojanju velikog broja bodljikavih stvari u palati Sehvane, ali kraljicu, po običaju, niko nije ništa pitao).  Na krevetu  se nalazila poruka ispisana kraljevskim rukopisom (dakle, nečitljiva i u brzini nažvrljana) sa sledećim tekstom: ,,Dragi matorci i debilu, odo’ ja. Kidnuo. Zdimio. Zbrisao da nađem svoj ’leb. Smorili ste, samo državni udari, intrige na dvoru, vegetarijanska ishrana i uzgajanje žirpasa, kao da smo zemlje na jednom mitskom ostrvu B.iz naših predanja a ne budućnost nakon globalne kataklizme iz prošlosti. Tako da, ono, š’a znam, malo ću da lovim  životinjke i ženke okolo, proputujem svet, nađem unutrašnji mir (jer to ne postoji u našem domu) pa ću valjda da se vratim.

Kevo, ne brini, poneo sam hranu i odeću; ćale, oružje je sa mnom, a seko – poradi na obaranju ruke dok se ne vratim. Ljudovi, vidimo se!“

Pročitavši prinčevo pisanije na glas, princeza je briznula u plač, kralj je počeo da udara glavom o zid dok su kraljičine radnje imale efekat privlačenja pažnje – uzela je najbliži tanjir i njime gađala svog supruga. Kralj je izbegao ručno rađeni leteći porcelan, uhvatio se za koren nosa i namrštio se kao da će da zaurla. To  je i učinio sledećim rečima: ,,Nađite mi ovog kretena od sina kako god znate i umete. Nema bežanja od roditelja, izbunarite princa odnekud i odnesite mu kompas, zaboravio ga je.“ Na kraljev urlik odgovorio je ogorčeni, šutnuti stražar: ,,A sindikat, gospodaru? Ovo je kršenje pravila našeg sindikata o satnici i dužnostima osoblja.“

Kralj je uhvatio stražara, prodrmusao ga, lupio mu dva vaspitna šamara, uneo mu se u lice i sumnjivo umilnim tonom, rekao sledeće reči: ,,Da se sindikat nosi u ………………..! Prenesi im to, hoćeš li?“ i vratio se u prostoriju sa prestolom. Gospodar Ingre, ratnik nad ratnicima, osvajač žena, alfa mužjak svog kraljevstva , skrhano je seo u presto i protrljao slepoočnice. Dan je tako lepo počeo, a sad ovo – agresivna kraljica, pijana kćerka i nestali princ koji ne zna kud udara .

A on je samo želeo da prošeta svog žirpasa ovog divnog subotnjeg jutra kako i dolikuje.

Autor: Sofija Greberanović

Facebook Comments

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar