Anatomija scene 1: Profesorski duel

Adaptacije su, prema pravilu, stvar producenatskih mogućnosti i rediteljeve percepcije na samo delo. Stoga i ne čude konstantne debate na temu relacija knjiga i njihovih adaptacija. U ovoj rubrici pokušaćemo da odgovorimo gde su scenaristi, reditelji i producenti raznih filmova i serija napravili veliki uspeh ili doživeli fijasko. A počećemo sa jednim od najpoznatijih filmskih serijala svih vremena – Harijem Poterom.

U osam filmova o dečaku čarobnjaku, četiri različita reditelja su doneli Hogvorts i svet magije na filmska platna širom sveta. Ljubitelji su uživali u raznoraznim avanturama čuvenog grifindorskog trojca i sa nestrpljenjem iščekivali veliko finale i konačan obračun Harija i Voldemora. U moru fantastičnih scena, za potrebe ovog članka, izabrali smo jednu koja i dan danas izaziva različita mišljenja – duel Severusa Snejpa i Minerve MekGonagal u poslednjem filmu o Hariju Poteru.

Minerva MekGonagal i Severus Snejp su svakako dva najinteresantnija člana nastavničkog osoblja za vreme radnje serijala. Snejp je uvek bio jedan od najmisterioznijih likova serijala čija je odanost bila predmet rasprave gotovo do poslednje strane poslednje knjige. Nasuprot njemu, Minerva MekGonagal je neko u čiju se odanost nikada nije moglo posumnjati, neko ko je svojim stavom i sposobnošću zaslužio posebno mesto u svetu koji je stvorila Dž.K. Rouling. Kada je Vorner Bros (Warner Bros) odlučio da prenese serijal na filmsko platno, prema različitim informacijama, Džona Rouling je već imala dva imena u vidu za profesore na Hogvortsu – damu Megi Smit (Dame Maggie Smith)  i pokojnog Alena Rikmena (Alan Rickman).

Oboje glumaca su bili već poznata imena u svetu filmu. Dvostruka dobitnica Oskara, Megi Smit je jedna od poslednjih velikih glumica teatra Lorensa Olivijea. U svetu koketnih filmskih zvezdi, Megi Smit je zračila neobjašnjivom energijom i skromošću a neosporan talenat joj je donosio uloge na svim medijima kojima se glumci bave (pozorište, TV i film). Alan Rikamn je već bio izgradio karijeru, glumeći negativce ali i kompleksne likove skrivenih motiva. Njegov talenat je bio nešto što je donosilo poetičnost mnogim ulogama, a snaga tog prodornog glasa će svima ostati u pamćenju. Stoga i ne čudi da od toliko uloga u osam filmova, ovo dvoje glumaca zaslužuju posebno poštovanje, pogotovo što se argumentovano može tvrditi da niko nije odigrao svog lika u serijalu na takav način kao što su to bili Smitova i Rikmen.

Imajući u vidu ovo dvoje fantastičnih glumaca i knjiški podnesak na osnovu koga je sniman „Relikvije smrti“, očekivano je bilo uzbuđenje oko scene duela dva profesora u Velikoj Dvorani Hogvortsa. Međutim, kao i svaka dobra holivudska priča, i ova je počela iza scene.

Megi Smit su lekari 2007. godine dijagnostikovali karcinom dojke a glumica je tokom snimanja „Polukrvnog princa“ bila podvrgnuta hemoterapiji. Međutim, tokom snimanja „Relikvija smrti“, glumici je dijagnostikovan i herpes, infekcija koja se javila kao posledica oslabljenog imuniteta. Glumica je sve vreme bila u neopisivim bolovima, te su producenti i scenaristi radili danonoćno da glumici olakšaju posao koji je zahtevao dosta napora. Stoga je u prvoj verziji scene o kojoj govorimo, Hari bio taj koji je trebao da ima duel sa Snejpom. Roulingovu su pokušali da ubede da je to najbolje za sve, ali ona nije želela da se Minerva na bilo koji način marginalizuje. Želela je da pokaže da su žene sposobne za ratovanje i da su spremne da zavrnu rukave kad za to dođe vreme. Profesionalac kakav je, Megi Smit je bila spremna na svaki napor kako bi svom liku, kojeg je igrala punih deset godina, da trenutak koji zaslužuje. Kada su se kockice složile, Smitova i Rikmen su se upustili u snimanje jednog od najlegendarnijih dvoboja u serijalu o dečaku čarobnjaku.

Finalni produkt je bio emotivno naelektrisan, uzbudljiv i dostojan majstora koji su se latili posla, scena predstavlja pravi dragulj poslednjeg filma o Hariju Poteru. Od trenutka kada je Snejp isukao svoj štapić i uperio ga ka Hariju, a Mekgonagalova bespogovorno stala između njega i Harija, dvoje glumaca su komunicirali bez reči. Minervino lice je bilo od čelika, spremno na borbu na život ili smrt. Minerva je u tom trenutku postala ideal požrtvovanog profesora. Minerva je bila spremna i da umre ali da ne dozvoli Snejpu da ubije još nekog na Hogvortsu. Snejpov, uvek teško dokučiv, izraz lica je išao od okolišanja do spremnosti na ono za šta ga je Dambldor zadužio. Snejpova misija je bila Hari, a on je bio spreman na sve da dođe do njega. Na njegovu žalost, naišao je na izuzetnog protivnika. Odmeravajući jedno drugo, Snejp i Minerva su stajali jedno naspram drugog, svesni da se ono drugo neće pomeriti bez borbe. A onda je Mekgonagalova opalila prvi hitac u Bici za Hogvorts.

Isprva oprezno, a onda punom snagom, Mekgonagalova je u filmskoj adaptaciji napadala Snejpa, ispaljujući kletvu za kletvom. Snejp se branio, a jačina Minervinih čini je bila dovoljna da onesposobi i dvoje Kerouvih iza Snejpa. Nemoćan da ispuni svoju misiju, Snejp beži a Minervin krik „Kukavice“ ga prati dok leti u noć.

Scena je suštinski veoma jednostavna, ali govori dosta o likovima. Minervina hrabrost je posebno impresivna, dok se Snjep suočio sa bezizlaznom situacijom koja je na njega nametnula istu onu tragičnu krivicu kao i Dambldorovo ubistvo. Međutim, u poslednjih šest godina, ljubitelji filmova i serijala su diskutovali o tome šta se zapravo dešavalo. Argumenti koji se mogu pročitati na internetu uključuju i one da bi Snejp, da je hteo, lako mogao pobediti Minervu, da je on odbijanjem Minervinih kletvi ubio Kerouve i da je, još jednom, pokazao da je on istinski heroj Harija Potera. Ali, da li je to baš tako?

U ovakvim analizama, najbolje se vratiti na knjigu. U knjigama, Snejp nije svetac. Ne samo da kasnije otkrivamo da je bio spreman da žrtvuje Harija i Džejmsa zbog Lili, već ga je i njegova sujeta gotovo pretvorila u nasilnika, što je Hari osetio nebrojeno puta na svojoj koži. Roulingova je veoma jasno stavila do znanja da „Prinčeva priča“, poglavlje u kome otkrivamo Snejpovu istinsku odanost, ne može izbrisati sve one mračne strane Snejpove ličnosti. Ali imajući u vidu samo ovu scenu, u knjigama, ovaj obračun je bio daleko uzbudljiviji u kome su i Snejp i Minerva pokazali izuzetnu sposobnost. Ali, upravo u tom obračunu, možemo videti da je Snejp hteo da dođe do Harija, pošto-poto. A ako je Minerva bila prepreka do Harija, ona bi morala biti uklonjena. To je jasno kao dan kada Dambldor daje Snejpu striktna uputstva, dok se Snejp nemoćno bavi pitanjem svoje duše. I tu vidimo da se Snejp pomirio da se mora uraditi ono šta je neophodno. Zarad Harija i zarad pobede nad čovekom koji je ubio Lili. Suštinski, Snejp bi ubio Minervu da je došlo do toga.

S druge strane, sposobnost Minerve i Snejpa je nešto neosporno. O Snejpu znamo da je bio toliko izuzetan u Odbrani od mračnih veština, Činima i Napicima da je on, dosada jedini živi čarobnjak za koga znamo da je izmišljao sopstvene kletve. Na drugoj strani, Minerva je izuzetna veštica. Ne samo da je Animagus, već je i njeno rukovanje činima toliko impresivno tokom Bitke za Hogvorts da je uspela da dođe do Voldemora i uključi se u dvoboj sa njim. Minerva je bila osoba kojoj je Dambldor poverio Hogvorts kada ga je Ministarstvo Magije izgnalo iz Hogvortsa. Treba napomenuti i da je, u knjigama, Snejp u svojim tridesetim godinama, a Minerva prešla 70. Ovaj duel je nekako najlakše porediti sa onim između Dambldora i Voldmora u petom delu serijala, gde je neosporno da je Dambldorova starost i njegova želja da zaštiti Harija imala veliku ulogu.

Upravo u ovoj sceni se može videti razlika između originalnog materijala i adaptacije. Iako se mogu neke stvari oprostiti, posebno imajući u vidu da Roulingova u knjigama ne mora da misli na budžet za specijalne efekte ili zdravlje glumaca, stvar je da je ovaj duel uprostio neke izuzetno bitne teme iz serijala. Snejp je, u ovoj sceni, na ovaj ili onaj način, predstavljen kao neshvaćeni junak, dok se ona kompleksna tragična krivica izgubila iz vida. Njegov parnjak iz knjige je bio spreman na sve, ali kada tako nešto prosejete kroz holivudsko sito, dobijete verziju koja je prihvatljivija svima. Jer je jednodimenzionalnost nekako postala rečnik holivudskih junaka.

Duel Mekgonagalove i Snejpa je bila užitak za gledanje, trenutak kojim je otpočela bitka protiv Voldemora. I šest godina nakon premijere poslednjeg filma, Hari Poter i dalje budi veliko interesovanje među ljubiteljima fantastike. Snejp i Mekgonagalova su imali sjajan duel, prikazujući veliku magijsku veštinu. Ali je magija njihovih postupaka upravo ona koja je ovu scenu učinila toliko nezaboravnom.

Komentarišite putem Facebook-a