Gospodar prstenova ili Igra prestola?

Dragi naši, nakon što je eksplodirala vest da se Gospodar prstenova pretvara u seriju, morali biste biti i gluvi i slepi da bi vas mimoišla lavina reakcija, uglavnom negativnih. Jer, bez obzira što smo se nadali da će osnova Sredozemlja biti detaljno istražena novim projektom, dogovor je ipak pao samo na dešavanja iz Gospodara i Hobita. Dakle, decu Hurinovu možete i dalje da gledate sa Alan Liovih ilustracija, i to vam je to, a o Silmarilionu da ne govorimo.

Ipak, možda bi zanimljivo bilo zamisliti šta bi se dešavalo sa serijama, pogotovo ako bi neko već poznat umešao prste.

 

Da je LOTR kojim slučajem pisao tvorac Igre Prestola:

Aragorn bi bio i sa Aruenom i sa Jovajnom, ne bi se nećkao oko godina i ljubavi. Zadržao bi Jovajnu kao tajnu ljubavnicu i napravio Faramiru malog naslednika.

Erlond bi odlučio da pošalje odred ubica za Aragornom, i tako nikad nije odobravao njegovu vezu sa svojom ćerkom. A možda bi, još na začetku svega, jednostavno prerezao grlo Izilduru i sam bacio prsten u vatru. Rešen problem isa Sauronom i sa čitavom lozom Izildura, uključujući i nesretnog Aragorna.

U slučaju da Aragorn sin Aratornov preživi nemilo sakaćenje sopstvene loze, u onoj čuvenoj poseti Denetorovom ocu, domostrojiteljuGondora – objašnjenje koje je uključeno u produženo izdanje filma – taj isti domostrojitelj malo bi leteo sa vrha kule gde raste belo drvo Ehteliona. Nešto nalik Denetorovom plamenom padu. i onda bi Gondor imao kralja.

Frodo bi ubio ujaka i postao Gospodar Okruga.

Meri (Veseli) i Pipin bi se pobili na putu, slatki mali hobiti, osim ako Gandalf ne bi sam bacio blesavog Tuka niz bunar i pre nego što lobanja, kostur i kanta sve s lancima dotakne dno i probudi Barloga. Ne bi to, svakako, bilo na onom putu sa čitavom Družinom – samo bi ih čarobnjak poveo sa sobom da mu pomažu oko izvesnih potreba, malo i da mu služe.

Legolas bi skratio Gimlija za glavu prvom prilikom kad niko ne gleda. Gimli bi pokušao isto to sa Legolasom, ali vilenjaci su malo okretniji a luk i strele dalekometnije oružje.

Orci ne bi čuvali hobite kao suvenire, jer – šta će im. U skladu sa njihovom surovom prirodom i pretpostavljenim Martinovim zamešateljstvom, mučili bi, silovali, spalili i pojeli malce, ne nužno tim redom. Posle nek oni mali planinski trolovi među izmetom traže gde se denuo prsten po koji ih je Sauron poslao.

Veliki savet mudrih bi stalno ratovao međusobno, spletkario, slao uhode i ubice.

Keleborn, osvedočeni papučić, opijao bi se negde krišom dok frigidna Galadrijela vlada, i vlada. I vlada. U nekom momentu bi mu pukao film, zadavio bi je na spavanju, spakovao i nju  njene čuvene srebrno – zlatne vlasi koje su Feanoru poslužile za inspiraciju pri pravljenju Silmarila, i poslao ostatke za Valinor. Keleborn bi nastavio da vlada do kraja života, i više mu nikada ne pada na pamet da se ženi.

Aruena bi se bacila na učenje tajne veštine ratovanja i odlučila da osveti rođaku. Što bi Erlondu totalno odgovaralo, Galadrijela mu jeste išla na živce sa svojim sveznajućim osmehom, ali zauzeta Aruena je Aruena daleko od Aragorna.

Rohan ne bi imao problema sa Teodenom, jer čim bi Teoden počeo da izvodi i da se breca na nećaka, nestalo bi ga brže nego što je Grima stigao da bekne kad su ga skleptali iza ćoška. Iznajmljivali bi konje i živeli od turizma.

Legolasov ljubavnik Haldir bi umro u bici pod Aragornovim vođstvom, i Legolas bi postao mračan, povučen i opsednut mislima kako da se osveti kralju Gondora.

Razočaran u bračni život (jer Aruena ratuje, a to su em vilenjački em porodični poslovi i on tu nema šta da radi), Aragorn bi obnavio vezu sa Jovejnom. Doveo bi i nju i svog vanbračnog sina na dvor u Gondor, sredio Faramiru prigodan nesrećan smrtni slučaj, i delio njegove teritorije sa Jomerom da šurak ne bi pokrenuo osvetoljubivi rat.

Gandalf bi, naravno, umro. Ili bi ga Saruman Beli dokrajčio ili bi se posvađao sa Orlom koga bi moljac jedva nagovorio da dođe po starca pa bi ga ovaj zbaci, ili bi poginuo zajedno sa Barlogom. Ili bi ga Veliki savet ubio jer puno priča. Ili bi on pobio njih, što otrovom a što da im pomogne da se međusobno počiste, pa krenuo na Saurona. I ovaj bi ga, naravno, ubio. Nesretan Majar načisto.

Suočimo se s činjenicom da je Sivi čarobnjak ipak bio najsposobniji da napravi vatromet i šarmira mlade Hobite.

Legolas bi poslao Erlondu obavest o Aragornovim vanbračnim izgredima.

Aruena bi, u međuvremenu, izašla kao pobednik rata sa Kelebornom – pokušala je da ga zavede, od čega jadnik nikako nije mogao da se odbrani, nenaviknut na slične tretmane, i ubila ga na pola posla – i proglasila Lotlorijen svojim kraljevstvom. Parola političke kampanje bi glasila da Lotlorijenom može da vlada samo kraljica, i da će svakog muškarca koji se usudi da sedne na presto snaći strašna smrt, što bi podržali Kelebornovi delovi razaslani kao opomena.

U očevom domu bi saznala za muževo neverstvo i, kako krivac nije ni blizu prisutan, u besu obezglavila Erlonda. I tako ju je previše smarao. Lotlorijen i Rivendal su od sada pod upravom kraljice, strašne i mračne, a Aragorn bi imao zabranu prilaska.

Sem bi se sa položaja glavnog baštovana uspeo do kreveta Gospodara okruga. Bilo je i krajnje vreme.

Pleme Gin-buri-gana (lik koji nije ušao u film ali ima finu ulogu u knjizi) opseda šume na granici Gondora i Rohana, pa bi Jomer počeo da se žali. Aragorn bi konačno otišao da ih istera, makar morao da spali čitave šume, ali mali dlakavi narod je domišljat i bezobrazan. Sakrivali bi se po senkama i sklepavali kraljeve ratnike jednog po jednog, dok ne ostanu samo Aragorn i Legolas. Pogađate, Legolas bi tu konačno ubio Aragorna. Jedva, ali ipak. Možda malo i mučki, ali šta sad.

Umesto zahvalnosti, malo dlakavo pleme bi zarobilo vilenjaka. Zamislićemo da mu se osim toga ništa loše nije desilo, jer kakvom god maštovitom tretmanu da su ga podvrgli, šta se desi u šumi – ostaje u šumi. Predali bi ga patuljcima, koji iz osvete zbog Gimlija sina Gloinovog bivaju još maštovitiji pre nego što ga ubiju.

Frodo i Sem bi živeli sretno do kraja života.

PS. Dok Rozi ne ubije Froda jer joj otkucava biološki sat, što je moćna motivacija sama po sebi. Ali, kad joj Prsten dospeva do prstića, više ni Sem nije zanimljiv.

***

Da nismo nekoga zaboravili?

Boromira? Njega bi Faramir otposlao u čekaonicu Iluvatarovog dvora još u tinejdžerskim danima. Baš mu je išao na živce.

Goluma nema, njemu bi Bilbo *pomogao* još pod Samotnom planinom.

Saruman bi batalio biznis sa Orcima kad ga je Aruena lepo zamolila i sad bi živeo u malo manjoj imitaciji falusnog simbola i skoro da ne bi izlazio iz kuće u strahu da je ne uvredi.

A Sauronovo veliko oko bi sve to lepo posmatralo i prenosi Martinu. Njih dvojica se baš lepo zabavljaju.

Ali, bez panike, jer:

Facebook Comments

Dodaj komentar

Prvi dodajte komentar

Obaveštenje o
avatar