Hladni rat, kožne motorke, frizure fudbalerke, tajni susreti, isprani mozgovi, zasede, praćenje kroz uličice Beograda, Budimpešte, Berlina. Dobro došli u pravi pravcati špijunski triler.
Zamislite, špijunski žanr uopšte nije toliko zastupljen u igrama koliko na filmu ili već, u književnosti. Štaviše, u ovih pedesetak godina koliko industrija igara uopšte postoji, napravljeno je tek stotinak igara. Od tih naslova, možda je dvadesetak igara zaista pokušalo da se pozabavi tematikom u smilsu načina igranja. Naime, Lovac na špijune (Spy Hunter) bila je trkačka igra koja podražava one džejmsbondovske jurnjave. Smrt špijunima (Death to Spies) je, uprkos naslovu, bila takozvanja ‘šunjalica’, podvrsta akcionih igara.
‘Pravih’ špijunskih igara koje bi dočarale počesto tihu napetost obaveštajnog zanata bilo je premalo i gotovo po pravilu ostale su upamćene kao kultni naslovi, ali ne baš dobro sklopljene igre. Zanimljivo je da su dva najpoznatija ostvarenja iz ovog uzanog podžanra, Tajna operacija Sida Majera (Sid Meier’s Covert Action) iz 1990. i Alfa protokol (Alpha Protocol) iz 2010. dobila slične ocene. Naime, kritika ih je hvalila zbog pokušaja da se dočara složenost špijunskih aktivnosti, ali su pojedini delovi igre bili toliko loši i nevešto uklopljeni u celinu da se ukupni kvalitet mogao jedino opisati kao – neigriv. ‘Kao da sklapate puzlu od pet hiljada delova, a nedostaje bar pet stotina’, izjavio je jedan od dobronamernijih kritičara.
Tu u priču ulaze Poljaci. Tim Kreativ Fordž Gejms (Creative Forge Games) iz Varšave, družina koja je 2014. godine upala u zamku izdavača. Naime, njihov pristup smišljanju igara zasniva se na temeljnom proučavanju uspešnih mehanika igre. Sledeći korak je odabir teme koja ih sve strastveno zanima, pa prilagođavanje načina igre zadatoj temi. No, njihov prvi pokušaj da osveže žanr strateških igara (RTS), Drevni svemir (Ancient space) izdavači su osakatili, pa su sledeći projekat napravili uz pomoć kampanje na Kikstarteru (Kickstarter). Posredi je bio vestern, još jedan nedovoljno zastupljen žanr u svetu igara. Tvrdi zapad (Hard West) bio je spoj horora i vesterna, u ruhu potezne taktičke igre u stilu igre Nepoznati protivnik (XCOM: Enemy Unknown).
E, sad.
Treba da znate nešto o industriji igara. Posredi je veoma surov posao. Novca uvek ima malo, a jedini način da se namakne je visoka produkcija proizvoda. Stoga je vrlo česta pojava da se igre izrađuju vratolomnim tempom, te objavljuju nedovršene. Ovo napominjem stoga što su Poljaci za nešto što je uska niša gađali zaista ozbiljan kvalitet, a sve to uvek radili navrat-nanos.
Elem, projekat Tvrdi zapad nije im doneo mnogo novca, ali jeste pažnju investitora, te su dobili prilku da se bace na još jedan veoma rizičan poduhvat. Tako je nastala igra Fantomska doktrina (Phantom Doctrine), kao pokušaj da se napravi špijunska igra smeštena u doba Hladnog rata.
Igra nudi dve kampanje, a kad jednu pređete otključava se i treća. Priča se plete oko događaja koji su tokom rata u Vijetnamu izrodili svetsku zaveru organizacije Incijativa posmatrač, a koja pokušava da zavadi svetske vođe i zavlada svetom. Ovu pripovest možete da iskusite iz ugla KGB agenta pod imenom Kodiak koji lovi izdajnike majke Rusije ili kao komandos CIA koji je nanjušio mutne radnje oko ratom zahvaćenog Bejruta. Treća kampanja stavlja vas u kožu agenta Hemloka koji radi za Mosad kao lovac na naciste.
Premda Fantomska doktrina ima središnju priču, ne samo da možete da je iskusite iz tri različita ugla, već igru možete da igrate i više od tri puta zahvaljujući nizu promenjivih elemenata kao što su likovi (agenti), njihovo kretanje po mapi (nije uvek isto), različite taktičke i strateške prilike, te uvek ponešto drugačiji delići zagonetke.
Igra se odvija kroz praćenje špijunskih aktivnosti na mapi sveta, kroz upravljanje bazom koja je uporište vaše organizacije (pre ili kasnije postajete odmetnička grupa pod nazivom Kabala), kroz rešavanje obaveštajnih zagonetki, te taktičku akciju na terenu. Spajanje ovako raznorodnih celina uvek je bilo kamen spoticanja igrotvoraca, ali Poljaci su uspeli da ih učine sinergičnima.
Na mapi sveta, pratićete pojavljivanje neprijateljskih agenata, otkrivati njihove tajne baze, dobijati zadatke i slati agente da ispitaju tragove sumnjivih aktivnosti. Pratićete kako putuju i naučiti da proširujete svoj tim povremeno, te da žonglirate između aktivnih, rezervnih i agenata koje ste uposlili u bazi, kao pravi nadzornik obaveštajne službe. Isprva možete samo da pokrećete zadatke izviđanja, ali ubrzo ćete moći da presrećete protivničke agente, uhodite ih po svetu, ubacujete se u njihova postrojenja. Jedna od važnijih misija je izviđanje terena koje vam kasnije donosi prednosti prilikom taktičkog dela akcije.
Baza je takođe puna aktivnosti. Neophodno je da regrutujete nove agente, starate se o njihovim veštinama i sposobnostima, te održavate i osvežavate opremu. Neko mora da se stara o prisluškivanju telekomunikacija, falsifikovanju dokumenata, proizvodnji neophodne opreme (granate, prigušivači, kalauzi, itd.), zatim tu su analitičari, zloglasna prostorija za mučenje, pardon, prevaspitavanje i drugo.
Svaka obaveštajna aktivnost donosi elemente koji su vam neophodni za sprovođenje operacija. Katkad će ishod uspešne akcije biti nova oprema, hemijske supstance kojima možete da unapređujete agente, dojava o novim operativcima, neprijatelju ili pak novi i bolji trening kojem možete da podvrgnete svoje pulene. No, s vremena na vreme u sferi vašeg obaveštajnog rada pojavljuje se dosije, kakav drugi tajni kodeks ili naprosto delić zavere koji treba razotkriti i rastumačiti.
Ovaj deo igre odvija se na zidu od plute na kome oko središnje zagonetke kačite deliće obaveštajnih podataka i povezujete ih končićem, znate već kako to izgleda iz špijunskih filmova. Recimo, treba otkriti identitet kakvog učesnika u zaveri. U sredini je njegovo ili njeno šifrovano ime. Što ste uspešniji u izvršavanju ostalih obaveštajnih aktivnosti, to ćete više dobijati dodatnih dokumenata koji doprinose rešavanju zagonetke. To mogu biti fotografije, transkripti tajnih zapisa, izveštaji o prisluškivanju, satelitski ili pak rentgenski snimci i koješta drugo. Svaki delić zagonetke ima svoje ključne reči koje treba spojiti sa drugim dokumentima i povezati sve. Zapravo vrlo jednostavno, gotovo trivijalno postavljeno, ali veoma uzbudljivo kada se igra.
Pre ili kasnije, dolazi do onog najuzbudljivijeg dela obaveštajnog rada, operacije na terenu. Imaćete priliku da sastavite taktički tim, dodelite im opremu kao i podršku (helikopter za evakuaciju, snajperska podrška, minobacač i sl.). Jedan (kasnije i više) član tima može da se preruši i ubaci među neprijatelje. Ako agent govori jezikom lokalnog stanovništva, moguće je to iskoristiti za skretanje pažnje.
Naime, svaka terenska akcija ima dva dela koji se sjajno pretapaju. Tokom infiltracije, protivnici patroliraju, civili obavljaju svoj posao. Mape najčešće dočaravaju kakvu fabriku, banku, ambasadu, laboratoriju i sve tako neka mesta na kojima bi mogli da se odvijaju obračuni špijunskih timova. Vaši agenti moraju da istraže gde su mesta odakle mogu da preseku veze nadzornim kamerama, gde se nalaze skriveni dokumenti ili oprema, te primarni i sekundarni ciljevi. Ukoliko ste obavili izviđanje terena, sve ovo je već obeleženo na mapi koja vam je cela dostupna (bez tamnih ili zamagljenih delova). Pojedina mesta su obeležena kao zabranjena, a agenti koji se nađu unutar granica mogu biti primećeni. Naime, period infiltracije traje sve dok se ne dogodi nešto što će podići uzbunu. Agent uhvaćen u zabranjenoj zoni, primećeno telo onesposobljenog protivnika, pucanj ili eksplozija, sve će to pokrenuti borbeni deo misije i okončati infiltraciju.
Čak i ljubitelji poteznih taktičkih igara, zapravo imaju problem sa načinom na koji se igra odvija. Uzbudljivo je kada posmatrate borbu kao prostornu zagonetku. Ali svi znaju da uspeh zavisi od nasumičnog bacanja kockica koje računar čak ne ume ni da pošteno uradi. Još od prvog Iksoma (X-COM) svi znaju za demona po nazivu RNG koji će da osujeti vašeg vojnika da pogodi protivnika iz neposredne blizine, ali će zato nasumični pucanj preko pola mape da vam usmrti omiljenog komandosa. Premda vole taj način igre, čak i najokoreliji ljubitelji znaju da su borbe dugotrajne, trome i da je ishod ono što ih čini uzbudljivima.
E, zato su Poljaci smislili način da unaprede ceo taj skup mehanika koje tvore potezne taktičke igre. Za početak, nema nasumičnosti. Borci su vešti operativci za koje se podrazumeva da umeju da pogode ono što naciljaju. Stoga svaki agent, vaš ili protivnički, pogađa metu. Nema promašaja. No, prilikom odabira cilja, primetićete dve boje koje određuju težinu povrede. Naime, koliko će pogodak biti efikasan određuju okolnosti terena (vrsta zaklona), te agentova svesnost (Awareness). Na početku obračuna, vaši agenti su na vrhuncu opreza, pa mogu da se bace u zaklon i izbegnu najstrašnije posledice prepucavanja. Protivnici počinju sasvim dezorijentisani, ali brzo postaju svesni opasnosti, tako da su obračuni u ovoj igri brzi, žestoki i surovi.
Fantomska doktrina prodala je stotinu hiljada kopija u prvih mesec dana i zatim potonula na dno, prodaja je gotovo prestala, studio došao u finansijske nedaće, a zbog neslaganja uprave i radnika, dve trećine je napustilo kompaniju, da bi osnovalo novi studio, Artificer (za sada bez objavljenih igara). U čemu je problem? Zar nisam upravo opisao veoma dobru, pametno sklopljenu igru sa nizom revolucionarnih rešenja? Jesam, ali…
Niz nedaća pogodio je autore i ovu igru.
Žurba da se projekat završi na vreme (kako bi se ostalo u skučenim okvirima finansijskih mogućnosti studija) prouzrokovao je da igra po objavljivanju bude gotovo neigriva, prepuna bagova koji izazivaju nestabilnost, gubitak snimljenih pozicija i baš baš sve one nevolje koje uzrokuju razočaranje igrača. Prvih sto hiljada kopija ishod je žudnje za baš ovakvom igrom, ali usled mnoštva bagova prodaja je opala i nikad se nije oporavila.
Šteta.
Poljaci su vredno radili i ispeglali tehničke greške. Prekasno da bi se Fantomska doktrina oporavila finasijski, ali ljubiteljima je ipak ostala jedna pristojna igra. Pristojna? Zašto ne, sjajna? Zar nije atmosfera baš kao iz špijunskih filmova? Zar nije akcija uzbudljiva i lišena uobičajenih nesavršenosti? Zar nije priča dobro ispričana kroz mozaik raznovrsnih delića?
Nevolja je u tome što kod igara postoji temeljni paradoks. Što složenija pravila igre, to je igra manje uravnotežena (ili je teže naći tu ravnotežu prilikom izrade). Ali jednostavnost pravila igre je najteže, gotovo nemoguće napraviti. Pogledajte, na primer, šah. Razvijan tokom stoleća dok nije dobio savršen oblik kao što ga ima danas. Poljaci su, u težnji da pruže zadovoljavajući nivo simulatornosti, napravili prilično zamršena pravila koja čine celinu koja nije dobro uravnotežena.
Na primer, protivnike na mapi moguće je onesposobiti jednim udarcem koji troši nešto poena svesnosti. Da, postoje otežavajuće okolnosti, ali u suštini igra je čak i na najvišem stepenu težine vrlo jednostavna. Postoji zagonetka sa hemikalijama koje poboljšavaju osobine agenata, pa već od sredine igre možete da imate superjurišnike koji prolaze kroz mapu i protivnike kao vreo nož kroz maslac. Novac bi trebalo da bude prepreka prebrzom razvitku baze, ali zahvaljujući tome što opremu možete da prodajete, gotovo nikad nećete oskudevati. Vrlo brzo shvatite da zahvaljujući mogućnosti da uvek lako dođete do novih regruta, te da im sasvim zamenite identitet, likovi u igri postaju bezlični, potrošni, te da je protivničke agente bolje loviti, isprati im mozak i pustiti ih. Što bi bilo sjajno da pravila igre koja upravljaju uhođenjem i tim asimetričnim delom igre nije dubinski nefunkcionalan.
Uprkos svim ovim nedostacima i dalje je zadivljujuće dobra igra u smislu atmosfere, ugodnog toka igre, te mnogih brilijantnih trenutaka. Posredi je igra koja može da vam pruži mnogo, mnogo sati zabave. Toplo je preporučujem uprkos svemu što sam o njoj izrekao u ovom poslednjem odeljku. Avaj, ne mislim da zavređuje ovako visoku cenu (40 EUR), ali ako je ulovite na kakvom popustu, ne propustite priliku, nećete se pokajati.
About Author
