Ja sam majka – Android zvani Majka

Nenad o robotskim majkama.

Podela:

Susreli smo se sa delima koja opisuju propast čovečanstva, distopiju i pomahnitale robote ‘ROBO-vlasnike’. Međutim, nismo videli ovako lepo zaokruženo i tehnološki podržano delo koje nam je Netfliks doneo iz Austalije-Novog Zelanda. Rado vam preporučujem da ugrabite koji sat i pogledate film za koji verujem da će postati kultni. Takođe moram spomenuti da ne mogu odoleti spojlovanju bitnih scena, jer svaka od njih zaslužuje da se nešto kaže o njoj. Ovo radim da bih pojasnio koncepte u delu i tako vam pružio bolji doživljaj.

Prve scene, režiseri koriste da daju kontekst šta se desilo sa planetom i čovečanstvom, ali iz perspektive mašine. Potom sledi proces sklapanja androida predodređenog da tumači majku i pokrene stvaranje nove zemaljske rase, jer je pređašnja uništena. Iz ovoga je jasno da je cela mašinerija data u pokret da se obnovi Zemlja, da se spasi humanost. Pošto ljudi stvaraju mašine, stiče se utisak da je ovo ‘plan B’ ukoliko dođe do kulminacije međunarodnih tenzija, i svet krene stazom bez povratka.

Ja sam Majka AVKF (2)

U narednim scenama, vidimo odabir prvog ljudskog organizma za pokretanje programa repopulacije Zemlje. Fetusu je potreban jedan dan u kapsuli da se razvije u bebu, potom započinje put podizanja istog u funkcionalnu jedinku. Naravno, robot samo oponaša čoveka, te vidimo njegovu brigu za bebu pokazanu kolažom scena pune detalja na koje bi majka obratila pažnju, a to su uspavanke, pokušaji da beba prestane da plače nudeći joj igračke, odrastanje devojčice. Ovde ne dobijamo razlog da sumnjamo u dobrobit robota zvanog Majka, i to tako funkcioniše kroz dobar deo filma. Za ostalo, moraćete da pogledate film.

U suštini ovo je priča o ljudskosti, značaju čovečanstva i precepciji šta sve to znači. Pored toga imamo i priču o nevinosti duše, potrebama za međuljudskim odnosima, s tim da ništa nije tako crno-belo, već realistično sivo polje dobrog i lošeg u čoveku, pa i u mašini. Da bi se taj segment bolje pokazao, postavlja se paralela između ljubimaca i čoveka, to jest psa i čoveka, s tim da je to reper za akciono-reakcioni odnos između lika Ćerke koju igra Klara Rugard i došnjakinje Hilari Svenk.

Ja sam Majka AVKF (10)

Ono što isplivava na površinu međuljudskih i mašinsko-ljudskih odnosa jeste sumnja Ćerke u majku i okruženje, radoznalost Ćerke za ništavost oko njenog doma  i posesivnost Majke prema svom detetu. Klara Rugard je ovde savršen vodič kroz tematiku dveju zaraćenih strana i sukob ideala koji su opisani u drugim filmovima. Priča je kompleksnija nego što mislimo, jer imamo Majku, autoritet koji Ćerka poštuje, i Hilari Svenk, stranca koji potkopava taj autoritet i porodičnu vezu. Lik adolescentne Ćerke je realističan – oduševljava se novotarijama, željna je avanture i istraživanja sveta van njenog kaveza.

Ovo je i priča o odrastanju, kao i o neminovnom, jer postoje naznake da se čovečanstvo polako bliži sličnom scenariju. Po svemu sudeći, govorim o trileru sa mnogo nepoznatih, gde spekulativno deluje kao element u produkciji, a ne ciljani žanr. Misterija se posredno bistri svakom novom scenom, gde saznajemo šta se dogodilo s ljudima i ko je odgovoran za to.

Laži i prevare, dupli obrti, dugi kadrovi krajolika i detaljni prikaz robota, sa veoma malo veštačkih efekata oko likova, je ono što je mene oduševilo.

Dobre Strane

Za lik Majke, produkcija se opredelila za kostim. Ovo je veoma lepo za videti, obzirom da se inostrana produkcija obično rešava za animaciju i naknadno dodate efekte. Samim tim što imamo čoveka u odelu, mehanika pokreta deluje prirodnije i s dušom, baš kao da postoji uznapredovana android tehnologija.

Robot, mehanička ljuštura je ovde upravo to, gomila metala i zavrtnja koje Hilari Svenk naziva ‘Dozer’. Bitnija stvar za Majku jeste veštačka inteligencija koja upravlja sklopom i na to se stavlja akcenat. Koncept veštačke inteligencije, ako se osvrnemo na funkciju i definiciju iste, postoji kao program predodređen da lovi obrasce ponavljanja i pronađe inteligentno rešenje kako da isti zadatak obavi s maksimalnim učinkom uz ekonomičnu raspodelu snage i resursa. Ovo načelo je sveprisutno kod Majke i utkano je u njen karakter i principe kojima se ona nosi. Time čak pokušava da poduči i svoju ćerku, jer Majka jedino to zna da radi. Ovo mi je sasvim logičan korak i verujem da bi se robotski učitelji tako poneli prema deci.

Ja sam Majka AVKF (9)

Film poseduje zdravu dozu umetnosti i bajkovitosti. Postoji to nešto što se ne može lako opisati, čarobnost dela da vas uvuče u priču i natera vas da se isključite iz realnog sveta. U filmu se ne naznačava šta vas vezuje za ekran, mada sam uspeo da uočim pouku iz ‘Crvenkape’ i taj deo kada majke savetuje ćerku da se drži utabane staze i ne skreće u šumu. Mislim, Ćerka koristi svaku priliku da nosi crveno.

Testove koje ćerka dobija od majke tokom školovanja, više se oslanjaju na lične utiske i doživljaje kandidata, njena osećanja i prosuđivanje, što vrlo lako može da bude budućnost školovanja. Ovde se naglašava to u kakvu jedinku raste kandidat, jer nam je sve znanje ovog sveta dostupno na internetu. Bitnije je da neko pre svega bude čovek, nego da bude pametan, koristan i važan. Ovaj način školovanja takođe igra i drugu ulogu koja se zasniva na unapređenje sposobnosti Majke da postane bolja majka time što putem testova vodi statistiku kako projekat teče. Na ovaj način se takođe obezbeđuje maksimalni uničak Majke i uspešnost projekta pri zadatom cilju.

Ja sam Majka AVKF (8)

Ukoliko bi da izbegnete spojler, preskočite ovaj pasus. Lik Ćerke je lepo formiran i Klara uverljivo tumači tinejdžerku kojoj se svet okreće naglavačke. Njeni izrazi na licu, bili oni hladni ili nabijeni emocijama, opravdavaju situaciju u kojoj se ona nađe i sled događaja koji ubrzo nadolazi. Klara Rugard raste u kvalitetnu glumicu. Ukoliko se sećate nekih ikonskih uloga Hilari Svenk, fizički lik adolescentne Ćerke dosta podseća na mlađu Hilari, što mi je zanimljiva ideja. Time što liče jedna na drugu, govori o dubljem problemu koji Majka ima pri obavljanju svog zadatka i kako projekat podizanja nove ljudske rase teče, to jest, govori o problemima s kojim se Majka susretala pre podizanja Ćerke. Jednom prilikom Hilari Svank objašnjava Ćerci da je Hilari siroče ostavljeno na pragu starijeg para i da su je oni vaspitali, što samo potvrđuje sumnju da se ovde radi o zalutaloj jedinki nekog drugog bunkera. Uz to, na početku filma vidimo brojke koliko se incidenta dogodilo i koliko je dana proteklo od toga, gde se javljaju nelogičnosti, potom i sugestija da su delovi projekta pošli po zlu. Svi ti delići padaju u mesto slagalice koju film pokušava složiti za nas.

Veštačka inteligencija u Majci je toliko principijelna, da nemam reči. Ono što je usađeno u njen procesor, ne može se obrisati ili promeniti. Za nju postoji samo cilj i ništa drugo. Kako je Majci objašnjena njena svrha postojanja, a to je da „ceni ljudski život izvan svega“, postala je misao vodilja za sve ostalo čime se Majka bavi. Obzirom da u realnosti radimo na tome da stvorimo Veštačku Inteligenciju koja će nam olakšati život, teško je ignorisati razum i logiku Majke da zaštiti jedan koncept življenja. Njen prvobitni zadatak je da pruži sigurnost doma, iako je on postao atomsko sklonište, zaštiti vrednost dobrih ljudi time što će eliminisati sve one koji bi da ga kompromituju. Danas koristimo veštačku inteligneciju u svemu, od interneta, do industrije, medicine do vojnog sektora, te postojanje Majke ima smisla u spekulativnom. Za Majku ne mogu da kažem da je ‘loša majka’, pored toga što je to ujedno njen najveći strah, i ne mogu da kažem da je ‘zli robot’, iako je to nešto što se obično koristilo u dosadašnjim filmovima slične tematike. Ona ima razloge, ona je kompletno izgrađen anti-heroj, pravi negativac i junak sopstvene priče. Kako su to uradili pisci i producent, izuzetno mi se dopalo i sigurno ću film pogledati još koji put.

Ja sam Majka AVKF (5)

Loše Strane

Hilarin strah od Dozera je opravdan, međutim, nedostaje mi kompromis pošto se susretne sa Majkom. To može da se pripiše i Hilarinoj istoriji koja nam ostaje nepoznata, to jest, uskraćeni smo za veliki deo njenih pređašnjih iskustava u kontaminiranoj zoni. Ne mogu da povežem da li je ona svesna zapleta oko njenog kolektiva sa funkcijama porodice pošto se upleće u tuđi i kako je njen lik zamišljen, sem što je tu da pomrsi konce. Kasnije se to malo razjasni, ali nedovoljno.

Dok se film privodio kraju, kada Ćerka odluči kojim će putem, da li da se povinuje autoritetu i ostane u svom kavezu ili poleti napolje gde joj je obećana veća zajednica ljudi, stekao sam utisak da će kraj podbaciti – srećnim završetkom, ili će likovi postupiti na drugačiji način i epski zaključiti priču. Dvoumio sam se šta je bio dogovor u timu producenata i pisaca. Predzadnju scenu su iskoristili za pauzu kako bih sumirali utiske publike dopustivši gledaocu da razmislja o dopuni konteksta – koja ne ide na ruku čovekoljublja. Naime, tu je zastupljena veoma mračna nota koja prikazuje da je istrebljenje vrste neminovno i neodložno. Tu nalazim kontradiktornost s načelima koje Hilari brani, jer ukoliko je budućnost mračna, a tamo neko ima rešenje koje garantuje preporod ljudske rase, zašto se boriti protiv takvog poretka? Ovo je i preokret, međutim, suviše kasno dolazi da bi se naglasila takva poruka u filmu. Tako nešto u filmovima stoji kao tačka kulminacije, veliko otkrovenje da stvari nisu onakve kako se čine i da je pređašnje stanje bolje od promenjenog. Šokantno je, ali potpuno nepotrebno. I opet, tu postoji problem, jer ljudi robuju uverenjima da će ljudska vrsta preživeti zahvaljujući individualnim sposobnostima, i bez pomoći mašina. Kraj se vraća na status kvo, dešava se ono u šta smo sumnjali, samo se dešava po drugačijem modelu. Ljudska vrsta pobeđuje, dobija se sloboda izbora, prosuđivanja i odgovornost za sopstvene odluke, međutim, to ide kroz dva obrta u radnji. Po mom mišljenju, bespotrebno se petlja radnja pred sam kraj, jer se opet sve svodi na hodanje u krug. Prvo se spomene potencijalni kraj, a onda se sve okonča onako kako su i rekli, ali iz drugog ugla. Ispada da je produkcija morala da se opravda publici zašto su stvari morale da se dese na poseban način, time izbegnuvši nedorečenost oko uloga likova.

Ja sam Majka AVKF (7)

Veza između Ćerke i Majke, vidljiva je, ali mi nedostaje jasnije ispoljavanje značaja takve veze, nema mnogo emocija od strane Ćerke prema Majci, bar ne one odbrambene kada se susretne sa uljezom. Jeste, Ćerka se buni protiv autoriteta, to se njene godine bune protiv stega, sazreva, ali nema ‘druge strane medalje’ gde je Ćerka privržena porodici i naučenim vrednostima. Očekivao sam i dozu hladnoće u momentima kada Klara izvršava zadatke, jer je i to stečeno ponašanje koje je prenosivo s majke na dete. Pošto je Majka tako živo napravljena, u poređenju likova po kvalitetu, Ćerci fali kvalitetno izgrađen ‘bihejvioralni model’ koji bi u ovom slučaju išao uparen sa konceptom Majke i tako komplementirao porodične vrednosti.

Uporno se pokušavalo da Majka dostigne uspeh Robokapa, Terminatora i Hala. Ovde nedostaje separacija i odstupanje od odlika robotskog, jer se ipak govori o naprednoj Veštačkoj Inteligenciji koja uči po sistemu grešaka i nagrada. Naravno, to su samo sitne zamerke, verujem nevidljive na prvom gledanju, ali se kasnije uočavaju nešto jasnije.

Ja sam Majka AVKF (3)

Još jedno upozorenje na spojler, jer ću ovde govoriti o srži koncepta programa unutar Majke. Za primarno načelo da se život vrednuje pre svega, Majci nedostaje empatija prema ljudskom rodu i razumevanje socijalnih normi i predrasuda. Po priči i Majci, nisam dobio utisak da ona u potpunosti razume veličinu ljudske naravi i stereotipe našeg bivstvovanja. Po Majci, ljudskost je toliko zastranila da je nemoguće popraviti je, te je jedini način da se obezbedi opstanak ljudi da se sve začne ispočetka. I ovde se javlja ogroman problem. Pretpostavka da će odrastanje u Utopiji, po sistemu despotizmatične vladavine, obezbediti prosperitet je kontradiktoran sa stereotipima nedostataka čovečnosti, jer su ljudi po prirodi destruktivna bića. Da, biće period prosperiteta, ali je takva vladavina veoma nesigurna i kratkotrajna. Nije održiva na duge staze, jer nije inkluzivna. I opet, ko garantuje apsulutnu poslušnost činilaca ljudske rase kada projekat uzme maha? Insistiranje na jakim porodičnim vezama da se obezbedi sklad u populaciji opet ne ide na ruku ideje utopijskog, jer je znano da se braća i sestre često biju i svađaju, a sud ko je kriv traže od autoritetivne figure roditelja. Jednostavno nema garancije da će Majka uspeti da zavede red u novom talasu populacije, bar ne bez krvave vladavine koja često prati tiranine. Opet spominjem, ovo su samo delovi koji i ne moraju nužno biti tačni da bi se ispričala lepa priča. Samo sam pokušavao da predvidim piščevu viziju o valjanosti ideja i da li postoji plan „C“, ukoliko plan „B“ podbaci.

Ja sam Majka AVKF (4)

Zaključak

Iskreno verujem da će ovo delo postati kult i inspiracija za bolje scenarije. Za niskobudžetni film iz saradnje Australije i Novog Zelanda, niko nije mogao pretpostaviti da će krajnji rezultat biti ovo, film vredan ponovnog gledanja i prepričavanja. Gledao sam ga s punom pažnjom, divio se scenama koje se utapaju jedna u drugu tako lepim redosledom da je nemoguće ne razumeti šta se dešava na ekranu i koja je poruka te scene, jer svaka od njih govori nešto bitno, poetično, intrigantno za radnju.

Lik Majke me je potpuno oduševio, jer je robot, osoba koju ne možete da mrzite, a opet, ne možete da volite. Možete da joj se divite, njenoj veličini, principima, težnji da se dostigne cilj i pomogne ljudima, ali na njen način, koji sigurno neće pobrati većinske glasove Zemljana.

Od ‘5 Marvina’ sa peticom kao najvišom ocenom, film „Ja sam majka“, ocenjujem sa „4,5 Marvina“. Nije puna petica, zbog već navedenih razloga i zato što su pojedini delovi bespotrebno razvučeni.

Nemojte da vas ja držim dalje od gledanja i da se oslanjate na moje mišljenje da li vredi da se neki film pogleda. Ako već želite da me poslušate, onda se sklupčajte na sofi, spremite kokice i pogledajte film, a posle možemo da razgovaramo o njemu.

Molio bih roditelje da posvete pažnju na to kako se Majka i Ćerka ponašaju, možda vam bude od koristi, jer se pokazuje na koji način se jačaju porodične veze. Obavezno popričati s partnerom o delu.

Do sledećeg čitanja, budite dobre majke i očevi i pokušajte da razumete svoje dete. Tretirajte ga kao osobu, ukažite mu poštovanje i važnost, dodelite im odgovornost i posmatrajte kako rastu u ispravne ljude. Tako da nam robotske majke ne budu potrebne.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *