Igra Prestola – Pet stadijuma žalosti

Mladen nam donosi svoje mišljenje o tri epizode Igre Prestola

Podela:

Prema Elizabet Kubler-Ros, prilikom umiranja ili katastrofalnog gubitka, prolazimo kroz pet svojstvenih stadijuma tugovanja – neverica, bes, pregovor, depresija i na kraju, prihvatanje. Nakon što smo u ponedeljak saznali na koji način su producenti „Igre prestola“ završili ovu sezonu i šta su nam donele poslednje tri epizode serije, vreme je da smirimo strasti koje su divljale Internetom ovih dana i prihvatimo ono što je u ovom slučaju neizbežno – razočaranje.

Nakon što su se junaci serije u samo jednoj epizodi obračunali sa Noćnim Kraljem i apokalipsom koju je donosio prešli smo na, izgleda, daleko težeg protivnika – Sersei Lanister. Čak i danas, nakon serije, niko ne može da na pravi način odgovori šta je to što je činilo Sersei tako nepobedivom, ali ona je nekako uspela da preživi sedam sezona serije. I dok su u Zimovrelu oplakivali mrtve i pravili planove kako da se otarase tiranke, u Kraljevoj luci je Sersei punila Crvenu utvrdu nevinim ljudima, iskoristivši ono što je smatrala slabošću Deneris i njenih saveznika – milost.

Igra Prestola AVKF Zalost (2)

Pored glavnog obračuna, niz sporednih događaja je uzeo maha. Istina o Džonovom poreklu je dobila sopstveni život, Džendri je postao Lord Barateon, a Brijena je izgubila nevinost. Tormund se vratio na pravi Sever, a Gili i Sem čekaju dete. Preostale vojske su polako krenule na jug gde ih je, u petoj epizodi, očekivao sukob sa Lanisterima i Zlatnom družinom. U želji da se izjednače šanse i Deneris  postavi na put bez povratka, scenaristi su se odlučili za dve brze smrti – Regala, koga u vodama oko Zmajkamena ubija Juron Grejdžoj i Misandei koja biva zarobljena i pogubljena u Kraljevoj luci.

Odnosi u Denerisinom kampu su obojeni nepoverenjem i strahom. Deneris, bojeći se Džonove popularnosti, moli ga da ne kaže Sansi i Arji o svom poreklu. On ipak to čini, a Sansa, gotovo ekspresno, brinući se šta će se desiti Džonu u prestonici, govori Tirionu. Igra gluvih telefona se nastavila, pa je onda Tirion rekao Varisu koji, zabrinut da se Deneris pretvara u tiranina kakav je bio njen otac, odlučuje da dela. Nažalost, nije daleko stigao jer ga Tirion izdaje Deneris koja ga pogubljuje. Denerisino krhko stanje uma sada se spiralno pretvara u ludilo brzinom svetlosti i eksplodira u petoj epizodi kada ona na Drogonu a Sivi Crv i njene vojske na zemlji donesu apsolutno uništenje Kraljeve luke. Koliko je ljudi Deneris u jednom danu pobila ne možemo znati, ali nam je potrebno šest cifara samo da bismo napravili procenu.

Kako bi naš narod rekao, „Sjaši Kurta da uzjaši Murta“, Serseina vladavina je okončana njenom smrću i dolaskom nove, lepše, i čini se da je Megi zaboravila, luđe kraljice. Suočeni sa Denerisinim ludilom u poslednjoj epizodi, Džon i Tirion su primorani na teške izbore. Tirion veoma javno daje otkaz svojoj Kraljici i time biva zatvoren, dok Džon, ne mogavši da ignoriše koliku opasnost Deneris predstavlja, u pravom Azor Ahai stilu, ubija svoju Nisu. Drogon, osetivši Denerisinu smrt, uništava Gvozdeni presto i nosi Denerisino telo u nepoznatom pravcu, a novi Veliki Savet Vesterosa bira Brena Slomljenog, dečaka sa najboljom pričom za svog novog kralja. Sansa od Brena dobija nezavisnost Severa i time postaje Kraljica na Severu. Arja odlazi da sazna šta je zapadno od Vesterosa, a Džon je poslat u izgnanstvo sa Slobodnim narodom. I to bi ukratko bio kraj koji smo čekali osam godina.

Igra Prestola AVKF Zalost (1)

Šta reći, a ne zaplakati? Ako vam išta u gorenavedenom zapletu ima smisla, jedni ste od retkih. Prethodne tri nedelje, ljubitelji Martinovog serijala, „Pesma leda i vatre“ pa i dobrog zapleta, pokušavali su da nađu nekakav smisao u svemu ovome. Svaka nova scena je imala manje smisla od prethodne, svaka nova odluka je vodila ka besmislenijem rešenju stvari. U toj klimi je izrođena i online peticija da se poslednje dve sezone ponovo snime. Da stvar bude još besmislenija, peticiju je potpisalo, u ovom trenutku, skoro milion i po ljudi. Spojleri u koje niko nije verovao su se obistinili, a fanovi su u neverici gledali završetak ove sezone.

Neverica je svakako prva udarila ljubitelje serije. Dok prva polovina nije mogla da shvati šta se dešava, druga polovina nije mogla da veruje da će serija biti u takvom slobodnom padu kvaliteta. Zar je moguće poverovati da bi jedna Starkova prekršila zavet dat u bogošumi? Kako poverovati u to da Sersei opstaje na tronu, da Juron ubija Regala da bi se u sledećoj epizodi, Drogon pokazao kao neuništiv? Kako objasniti Denerisino ludilo koje se razvilo u tri scene tokom jedne epizode? Da li je zaista moguće da se Džejmi nije vratio da ubije Sersei? Koja je poenta Trookog gavrana? Kako je sada pa Bren kralj, a pre 2. epizode čovek reče da ne može biti gospodar? Kojom je magijom Arja preživela Denerisin napad na Kraljevu Luku? I da li je moguće da Džon nije imao nikakvu kontrolu nad svojim ljudima? Pa za ime sveta, je li Zlatna družina korisna koliko i bradavica na prsnom oklopu? I svih li bogova Vesterosa, kojeg smisla je imao onaj Veliki Savet?

To je samo deo pitanja na koja zapravo niko ne može da ponudi nekakve smislene odgovore. Jednostavno, čak ni u najluđim snovima ljubitelja Martinovog serijala koji su oduvek verovali da će producente kad-tad stići odluke iz prošlosti, ovakav rasplet nije bio moguć. I dok mediji izveštavaju da je HBO bio spreman da iskešira i devetu sezonu, i da poslednje dve sezone imaju po devet epizoda, ambicija novozaposlenih producenata „Zvezdanih ratova“ je bila jača od želje da se seriji da smislen završetak. Produkt te neverice je bilo okretanje Martinu, koji je, sa tradicionalnom Varisovom preciznošću (autor članka misli na Martinovu verziju Varisa), ostavio ljubitelje da se nadaju kraju koji će biti možda isti, možda drugačiji. Dobro uvežban za ove prilike, on je svakako bio poslednja instanca gde bi nešto dobilo smisiao. A kada je neverica splasnula, usledio je bes.

Igra Prestola AVKF Zalost (4)

Ne treba govoriti šta stotine miliona ljutih ljubitelja serije mogu uraditi na Internetu. Ekspresija besa nije mimoišla ni mejnstrim sajtove, pa su ocene poslednjih epizoda „Igre prestola“ na sajtovima kao što su IMDB, Rotten Tomatoes, Metacritic doživele nezapamćen pad. Samo treba napomenuti da poslednja epizoda na IMDB ima ocenu 4,5 i shvatićete koliki je bes. A istini za volju, ko može da nas krivi?

Kada Deneris na ratnom savetu u Zimovrelu odgovara na Sansine brige o stanju severnjačke vojske manirom na koji bi joj čak i Sersei pozavidela, čini se kao da to nije Deneris koja je inspirisala ljude poslednjih sedam sezona. Tu Deneris smo sahranili negde između Esosa i Vesterosa, a Deneris koju smo gledali tokom poslednje epizode je nešto što može da izazove samo bes. Kada shvatite da je Misandei umrla u lancima sa Serseinim komentarom „toliko o kršiteljki lanaca“ a da je Regala ubio Juron na otvorenom moru, gotovo da možete da osetite ključanje u stomaku. Onda je tu Sansino kršenje zaveta datog u bogošumi koje bi možda i imalo nekog smisla da nisu pokušali da celi jedan tok misli sažmu u jedan pogled a zatim i razgovor. Onda je tu sahrana Tirionove inteligencije, Džejmijevog pokajanja, Džonove korisnosti. Gotovo svaki lik se ponašao nasuprot onoga što se smatralo izgrađenim karakterom lika. Gotovo jedini dosledan ostao je Varis koji je izgoreo za narod Sedam kraljevstava, uspravno stojeći za ideal društva u kome monarh služi društvu isto koliko i društvo služi monarhu. Jedino gore od smrti tog ideala jeste činjenica da mu tri glavna lika presuđuju. Ako su možda neverica i odsustvo neke žalosti pratili smrt Velikog vrapca, Varisova smrt je ispraćena sa neskrivenim gađenjem prema nihilizmu u koji je serija srljala ove sezone. Vrhunac svega toga je Denerisina sudbina.

Igra Prestola AVKF Zalost (8)

Od maltretirane sestre prosjačkog Kralja, preko Kalisi, Majke zmajeva i osloboditeljke robova do neinhibisane lude kraljice, Deneris je prošla put koji bi možda imao smisla da se konačan preobražaj u „kćer svog oca“ nije desio u 2 epizode. „Igra prestola“, a prvenstveno Martinov serijal, su se uvek ponosili fantastično izgrađenim likovima. Njihove reakcije su uvek delovale prirodno jer su bile organski deo narativa. Svaki mogući preokret koji smo videli u „Igri prestola“ bio je prirodno uklopljen u glavnu priču, Upravo je to ono što je nedostajalo scenariju za poslednju sezonu. Deneris, koja je sposobna da ljude ubedi u sopstvenu jedinstvenost je doživela debakl u ovoj sezoni. Ne samo da se distancirala od svih u Zimovrelu, na povratku do Zmajkamena, transformacija je išla od tuge što je izgubila Regala i Misandei, preko hladnog besa prema Varisu do potpunog gubitka kontrole u Kraljevoj luci. Sve to u jednoj epizodi. Bilo nam je potrebna cela jedna sezona da se Deneris transformiše u majku zmajeva, naredne tri sezone su nam bile potrebne da ona postane kršiteljka lanaca. Onda je dve sezone vladala Mirinom, i prikupljala vojske za misiju Vesteros gde je očekivala podršku tri od sedam Kraljevstava.  Sve to da bi u jednoj epizodi postala „luda kraljica“. A da su ljubitelji serije bili spremni da oproste dosta toga, jesu. Ipak, ovo je već bilo previše.

Deneris nije samo obična heroina. Ona je heroina koja je definisala celu jednu deceniju. Malo je ženskih likova na ekranu, kako u fantastici, tako i van nje, koje su mogle da se mere sa Denerisinom popularnošću. Deneris je bila prava feministička ikona, snažna kao bilo koji muškarac, a opet, nežna, osećajna i brižna. Njena borba protiv čudovišta ovoga sveta bila je jedan od fundamentalnih osnova serije. Deneris u ranijim sezonama je bila impozantna bez ugađanja fanovima, impresivna u svojoj misiji, inspirišuća kada treba. Bila je samo jedan od mnogih ženskih likova koje je Martinovo pero učinilo toliko nezaboravnim. Prenesena na male ekrane u izvedbi mlade, ali talentovane Emilije Klark, Deneris je jednostavno bilo teško ne voleti. Bila je obožavana, a ono što joj se tako neplanski, tako neorganski desilo, nešto što je tako loše nakalemljeno je izazvalo gotovo nezapamćen bes u TV industriji.

Igra Prestola AVKF Zalost (7)

Problem nije što je Deneris, u nedostatku boljih izraza, postala zla. Problem je što je to urađeno na tako besmislen način. Trebalo je vremena polako pretvarati Deneris u ono što je postala na kraju serije, pomerajući je korak po korak odluci koju je načinila u petoj epizodi. Upravo onako kako je mitos oko Deneris Olujnorođene izgrađen, trebalo ga je i dekonstruisati. Ne u jednoj epizodi, ne u tri scene, već u dve, tri sezone, kroz dvadeset epizoda. Samo tako bi ta transformacija imala smisla.

Pored tog inicijalnog besa, tu je stvar i poruke koju Denerisin pad nosi. A sa koje god strane da ovo posmatrate, ne izlazi na dobro. Deneris je postala od najboljeg primera ženske vlasti do tipične miskarakterizacije moćnih žena koje su nesposobne da kontrolišu emocije. Od zaštitnice slabih i nevinih, postala je masovni ubica. Kao što Tirion reče, u jednom danu je ubila mnogostruko više nego što su Sersei i Tivin i svi Lanisteri pobili tokom celih njihovih života. I ta činjenica, da je, kada se podvuče račun, Deneris ispala gora od Sersei, gora od Tivina ono što izaziva daleko veću ljutnju i bes kod ljubitelja Olujnorođene.

Igra Prestola AVKF Zalost (6)

Kako su se četvrta i peta epizoda završavale, a kraj se neminovno bližio, ljubitelji serije su krenuli u pregovaranje. Tu se svakako razvilo dosta nivoa pregovaranja i čini se da su svi na neki način pokušali da izvuku najbolje iz ove sezone. Ili makar, da se spasi što se spasiti može. Teorije su divljale više nego ikada. Filmska greška u kome vidimo Drogona bez Deneris je pokrenula celu jednu debatu o tome da li Bren stoji iza svega. Kada je u četvrtoj epizodi, Džejmi odlučio da se vrati Sersei, njegove reči su nekako bile preformulisane u to da on zapravo ne ide Sersei, već da je ubije. Apologete serije su radile neumorno na objašnjavanju teške produkcije opterećene rastućom popularnošću glumaca, ograničenim budžetom, nemogućnosti da se svima udovolji. Članci o tome kako ovo zapravo nije toliko loše, da moramo da se fokusiramo na sjajne izvedbe glumaca ili pak impresivnu muziku i scenografiju su postajali očajno smešni u svom pokušaju da zaštite integritet priče koji su sami scenaristi uništili. A kada ni pregovaranje nije uspelo, usledila je depresija.

Zaista je nemoguće opisati osećanja stotina miliona ljubitelja serije tokom prethodnih šest nedelja. Tu je onda polako usledila depresija svih onih koji su uz seriju proveli prethodnih 9 godina svog života. Ljubitelji fantastike svakako mogu da saosećaju jer ne postoji delo u ovom žanru za koje se neko nije vezao. Nema tu ničega sramnog. Poistovećivali se vi sa Denerisinim heroizmom, Tirionovim cinizmom, Arjinom vernošću ili pak Džonovom pravičnošću, serija je nudila više od eskapizma. I to je upravo ono što najviše boli – što se jedan izvanredan televizijski spektakl, fenomen cele jedne generacije, pretvorio u najgoru vrstu TV produkta.

Nekako je taj čuveni „slatko-gorki“ najavljivani kraj promašio svoju poentu. Ovo nije ni slatko, ni gorko. Jednostavno je tužno. Tužno je videti takvu dekonstrukciju Deneris u jednoj epizodi, koja iako nošena odličnom glumom Emilije Klark, nije mogla a da se ne raspadne pod lošim scenarijem. Tužno je videti besmislenost toliko priča, počev od one koja se završila Brenovim krunisanjem. Tužno je koliko Veliki Savet Vesterosa, na kome se odlučilo i o nezavisnosti Severa lišen političkih nijansi koje su krasile „Igru prestola“ ranijih godina. Tužna je smrt Džejmija i Sersei, ne ta njihova smrt pod kamenjem Crvene utvrde koliko smrt fantastično konstruisanih likova koji su ostali izgubljeni ove sezone. I na kraju, tužno je što je ova adaptacija potpuna izdaja svega onoga što „Pesma leda i vatre“ zapravo predstavlja.

Igra Prestola AVKF Zalost (10)

Da, Martinov svet je surov i sumnjam da bi bilo ko izabrao da živi u Vesterosu. Međutim i pored te okrutnosti, postoje lepote koje su jedinstvene. Zamislite Gnezdo sokolovo posađeno u planine iznad Dola, zamislite bogatstvo Visokog Sada ili pak senzualnost Dorne. Svet je satkan od ukusa i mirisa, osećanja, nadanja i snova. Sve je to nedostajalo ovoj sezoni. Bilo je i efekata, i muzike i sjajne režije, ali suština je da nam je nedostajala magija onih trenutaka koji su definisali „Igru prestola“. Setimo se Mhyse, suza i emocija koje su doneli ponovni susreti Starkovih, počevši od Sanse i Džona, setimo se pravde i zadovoljstva kada su robovlasnici, Džofri ili pak Remzi umirali plativši za svoje grehe. Grehovi i vrline, to je ono ljudsko kod Martina. A i ono fantastično. Tu je Martin našao svoje likove i oblikovao ih. Nisu oni savršeni, oni su ljudi. Ali pored toga, oni su heroji potrebni ovom svetu. Tirionova inteligencija, Denerisin revolucionarni duh, Džonova pravičnost, Arjina odanost. Brenova sveprisutnost i Sansina nežnost, to je ono što je tako ljudski, a tako fantastično u „Pesmi leda i vatre“. I to je ono što su nam scenaristi ove sezone uzeli.

Igra Prestola AVKF Zalost (5)

Za kraj nam ostaje prihvatanje. Nažalost, stvarnost koju smo naterani da prihvatimo je daleko od one koju je ovo delo zaslužilo, ali svejedno, to je upravo ono „gorko“ što nam je i obećano. Šta ćemo pamtiti, ostaje na nama. Priče naših junaka su kompletirane, sve pametne reči su davno izgovorene. Zavesa je pala, predstava je završena. „Igra prestola“ će kao i svi fenomeni masovne kulture polako otići u zaborav, a milioni će misliti o onome šta je moglo biti. Stoga kao gledaoci moramo prihvatiti kraj ove priče. Jednostavno, gotovo je.

Za sada.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *