ŽANR: horor/triler
ORIGINALNI NAZIV: Lavennder
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
AUTOR: Đakomo Beviklava
ZEMLJA: Italija
GODINA IZDAVANJA: 2020.
OCENA: 
Treća knjiga u ediciji Riznica Boneli grande donosi horor. A svi znaju koliko volim horor, posebno onaj pomalo seksi. U stripu to dobija još jednu dimenziju, mislim na umetničku, baš imate pokvarenu maštu. Tema ove horor priče je ostrvo. Pusto ostrvo. A to i nije toliko nova priča.
Naime, iz cuga vam mogu navesti pet poznatih romana sa temom ostrva, pretežno omladinske i avanturističke literature: Robinzon Kruso, Ostrvo s blagom, Džeri sa ostrva, Ostrvo dana pređašnjeg, Ostrvo doktora Moroa. Ovi romani su učinili moje detinjstvo srećnijim, naravno Ekovo vanvremensko delo sam, čitao dosta kasnije, ali je tu jer je upečatljivo. Fascinacija ostrvskim avanturama je nekako prilično dečačka, valjda zato što oslobađa društvenih stega i vraća nas čistom divljem opstanku. Disanju punim plućima. Ni danas nisam siguran zašto je to tako. No, za sve dečake savet, otputujte na svoje ostrvo i uživajte. Možda za početak upravo i ovo pred vama.
Đakomo Beviklava, tvorac stripa A Panda Piace, koji je u početku objavljivan samo na blogu, a potom sakupljen i objavljen u dve knjige. Pored karijere ilustratora i stripadžije, bavi se glumom i pisanjem za pozorište, kao i pisanjem storibordova za filmove, marketingom, dizajniranjem majica, izradom igara za ajfon i ajped. Godine 2015. je dovršio svoj prvi strip-roman Il suono del mondo a memoria, koji je časopis Forbs svrstao među 10 najboljih objavljenih u SAD 2017. godine.
Mladi par stiže na pusto ostrvo, raj rezervisan samo za njih. Odmor od gradske vreve i tehnologije. Zvuči savršeno, pa makar je trebalo biti… Udaljenost od sveta ima mnogo mana, a najveća je da pomoći nema kada je potrebna. Užasi su samo vaši. To će upravo shvatiti i naši ljubavnici kada naslute da ostrvo nije toliko pusto koliko su im rekli u turističkoj agenciji. Strava vreba njih, ali i nas.
Dobar je ovo strip, ne sjajan, ali dobar. Dovoljno intrigirajuća priča i dovoljno strašna, sa razbacanim tragovima rešenja, i naravno pregršt scena obnažene junakinje da vam skrenu pažnju sa njih. Uz fantastičan kolor ovo bi bilo odlično, da nije te male sitnice zvane ego autora. Ne postoji nijedan drugi razlog za nabrajanje tragova koje je ostavio po priči, osim da nam kaže kako sam veliki i pametan, a vi mali i glupi. To je upravo ono što nijedna publika ne prašta, a pogotovo ne žanrovska. Mislim stvarno, da ne umemo prepoznati Petra Pana bez da nam se nacrta. Autor sedi, kec k’o vrata.
Ako zanemarimo ovaj popriličan eksces, delo će nas zabaviti, nije preterano filozofsko niti novo kako autor smatra, ali ga vredi imati kao primer kako umetnik ubija svoje čedo. Kad već čitam za vas, zašto da se ne nerviram i oduševljavam umesto vas? Nema razloga, u tome je čar, ma koliko stručni bili, na kraju emocije kritikuju. Nadam se da ću u sledećem stripu imati malo veći procenat oduševljenja, jer ga je ovde ubila poslednja stranica.
About Author
