„Laguna“ važi za jednog od najvećih, ako ne i najveću izdavačku kući u regiji. Naš Mladen (u daljem tekstu AVKF) je vodio intervju s predstavnikom „Lagune“, Aleksandrom (u daljem tekstu Laguna) i donio nam zanimljive odgovore.
AVKF: Da li biste bili ljubazni da nam ukratko objasnite proces štampanja i objavljivanja i u kojoj meri se nešto smatra uspešnim izdanjem? Da li postoji neka brojka, procenat prodatih primeraka na osnovu koga se određuje uspešnost izdanja?
Kada je na Laguninom FB profilu izašla informacija o prestanku objavljivanja serijala „Malaška knjiga Palih“ (a nakon toga i informacija da će šeste knjige ipak biti), jedan od razloga je bila cena izdavanja. Možete li da nas uputite u neke troškove kao i da nam pojasnite koliko su, u odnosu na druge žanrove, izdanja epske fantastike istinski skupa?
Laguna: Troškovi objavljivanja nekog izdanja obuhvataju sledeće: autorska prava, prevod, lekturu, prelom i tehničku pripremu za štampu, dizajn korica i samu štampu knjige. Zatim, tu su troškovi distribucije, skladištenja i marža koja se plaća knjižarama. Što je delo obimnije, zahteva više vremena za objavljivanje u svakoj produkcijskoj fazi, a što je autor poznatiji i cenjeniji, autorska prava su skuplja. Ako objavljujete veoma obimna dela književnih zvezda u žanru, to znači da su vam svi troškovi u startu povećani u odnosu na prosečno izdanje. Prosečan tiraž je između 1.500 i 2.000 primeraka. Ako ovaj tiraž ne može da se rasproda u dve do tri godine po objavljivanju, izdavač ne može da povrati sredstva koja je uložio u produkciju odnosno pitanje je samo koliko će gubitak u odnosu na uložena sredstva narasti.
S obzirom na to da se „Laguna“ trudi da objavljuje dela trenutno najpopularnijih pisaca fantastike i da je većina romana ovih pisaca veoma obimna, produkcija zahtevna i dugotrajna, a da čitaoci radije čitaju piratska PDF izdanja umesto legalnih štampanih primeraka, možete sami zaključiti da se izdavači teško odlučuju za objavljivanje knjiga iz ovog žanra.
Mislim da sam ovim obuhvatio odgovor na prva dva vaša pitanja.
AVKF: Prva knjiga koju je IP Laguna izdala bila je „Boja magije“ Terija Pračeta. Od tada, dosta je knjiga izdato iz ovoga žanra. Laguna, kao i svaka izdavačka kuća, teži da udovolji svim čitaocima. Koliko je „Laguna“ preorijentisana žanru epske fantastike, i fantastike uopšte?
Laguna: Kao što ste i sami rekli, „Laguna“ objavljuje knjige skoro svih žanrova. Fantastika je jedan od njih. Mi smo izdavač koji ne potcenjuje žanrovsku literaturu i smatramo da su mnoga vrhunska literarna dela objavljena upravo u okviru žanrova. To važi i za epsku i naučnu fantastiku. Smatramo da je neophodno čitaocima omogućiti da čitaju fantastiku na svom maternjem jeziku, ali nismo prevashodno izdavač epske ili naučne fantastike. Naš godišnji plan je uvek veoma ambiciozan i trudimo se da u njemu uvek budu zastupljena i dela fantastike u maksimalnoj meri u kojoj to naša produkcija može izneti.
AVKF: Nije tajna da adaptacije romana značajno utiču na prodaju. Najpoznatiji primer današnjice je „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R. Martina. Koliko „Laguna“ prati vesti iz Holivuda i da li se rastuća popularnost određenih knjiga i serijala širom sveta prenosi i na Balkan i na izdavaštvo u zemljama?
Laguna: Ekranizacija serijala „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R. Martina je svetski fenomen koji nije mimoišao ni Balkan ni Srbiju. Popularnost TV serije jeste znatno povećala interesovanje za romane i otkrila žanr epske fantastike čitaocima koji na ovu vrstu književnosti ranije nisu obraćali pažnju. S druge strane, ako je za nekog prvi susret sa epskom fantastikom Martin, takav čitalac u startu ima veoma visok kriterijum za svaki sledeći roman koji će u okviru ovog žanra čitati. Martin je prokrčio put mladim dobrim piscima, povećao interesovanje, ali i podigao lestvicu kriterijuma među čitaocima.
AVKF: Za neke, knjige nikada nisu bile jeftinije, za druge, pak, nažalost, cene su preskupe. Živimo u informatičkom dobu gde se autorska prava izuzetno nonšalantno krše. Bolje informatički informisani čitaoci su u stanju da dođu do primerka određene knjige na bezbroj različitih načina. Kako se „Laguna“ suočava sa ovim problemom i na koji način se „Laguna“ bori sa, složićemo se, nefer konkurencijom piratskih izdanja?
Laguna: Svi izdavači, ne samo „Laguna“, imaju realno veoma veliki problem sa piratskim elektronskim izdanjima. „Laguna“ je svoje naslove u elektronskom formatu ponudila kupcima na dva načina: preko sajta novinarnica.rs i preko „Delfi“ platforme za čitanje elektronskih knjiga. Shvatili smo da je sve više čitalaca koji knjige čitaju u elektronskom formatu, i da ako im mi ne ponudimo legalna elektronska izdanja, u neku ruku sami doprinosimo tome da se oni okreću piratskim varijantama fajlova. Drugi problem je svest ljudi koji su na internetu. Većina učesnika u internet zajednici ne shvata da sve što može da se pronađe na internetu nije zajedničko dobro. Koncept autorskih prava je i dalje nešto potpuno strano korisnicima interneta i to je oblast edukacije na kojoj će morati još veoma mnogo i dugo da se radi.
Najveća žrtva piraterije u izdavaštvu je upravo žanr fantastike jer je na piratskim sajtovima to najpopularniji žanr. Tokom svakog sajma knjiga nebrojano puta mi se desi da se čitalac raspituje za naslov, pa kada vidi koliko nastavaka serijal ima ili mu se ne dopadne cena, otvoreno kaže „ma skinuću sa tog i tog sajta“. Knjige fantastike se sa piratskih sajtova skidaju po nekoliko desetina hiljada puta, a u knjižarama ti isti naslovi skupljaju prašinu godinama.
Mi svakodnevno „lovimo“ piratska izdanja na internetu, prijavljujemo ih nadležnima, ali ta borba je za sada sizifovska. Da bi se taj problem rešio, čitaoci moraju postati svesni koliko taj jedan klik i besplatan, loše skeniran fajl nanosi štetu ne samo izdavačima ponaosob već celokupnom izdavaštvu.
AVKF: Koliko su zaista ljubitelji fantastike verni čitaoci? Fantastika je žanr koji je generalno dopadljiv knjiškim moljcima. Međutim, da li se to prenosi na prodaju. Da li su ljubitelji fantastike dobri konzumenti onoga šta Laguna može da im ponudi?
Laguna: Ljubitelji fantastike jesu dobri konzumenti. Čitaoci fantastike su verovatno najobavešteniji i najdosledniji čitaoci, i potpuno nemilosrdni kritičari. Izdavači i autori su neprestano pod lupom čitalaca fantastike, koji tačno znaju šta mogu da očekuju od knjige i ne praštaju ako dobiju manje. S druge strane, čitaoci fantastike su izuzetno odana publika koja je u svakom trenutku spremna da podrži svog omiljenog pisca i ukaže mu veliko priznanje. To su srpski čitaoci velikodušno pokazali kada su nam u gostima bili Gaj Gavrijel Kej, Stiven Erikson i Piter V. Bret.
AVKF: Kao sajt posvećen fantastici, da li biste mogli da nam napravite listu najprodavanijih knjiga/serijala iz žanra? Takođe, možete li da nam otkrijete šta nas očekuje u bliskoj budućnosti? Koji serijali fantastike će se objavljivati, hoćemo li dobiti nova izdanja rasprodatih knjiga (prvenstveno Pračeta) i kako ćete nas obradovati do kraja godine i u prvim mesecima naredne?
Laguna: Najpopularniji i najprodavaniji je, bez premca, serijal „Pesma leda i vatre“.
U 2019. krećemo sa reizdanjem najpopularnijih „starih“ romana iz Pračetovog serijala o Disksvetu, dok ćemo paralelno nastaviti sa objavljivanjem onih koji dosad nisu bili prevedeni. Od reizdanja, prvo će se pojaviti „Erik“ i „Mort“. Završićemo trilogiju o Takešiju Kovaču, Ričarda Morgana, objavljivanjem „Probuđenih furija“. Nastavljamo sa objavljivanjem serijala „Prostranstvo“. Razmatramo koji ćemo sledeći Aberkrombijev roman raditi. Naravno, pripremamo Martinovu „Vatru i krv“. Radimo na Lorensovom serijalu „Rat Crvene kraljice“…
AVKF: Svi znamo da je „Laguna“ najveći izdavač u zemlji i da time, zauzima počasno mesto u kulturnom životu ne samo Srbije, već i ostalih bivših republika Jugoslavije, prvenstveno Bosne i Hercegovine i Crne Gore gde raste popularnost Laguninog Kluba čitalaca. Koliko je kvalitet bitan u odnosu na popularnost? Bez ikakvih iluzornih ideja o tome da neko ne treba da objavi knjigu koja će se zasigurno prodavati, zaista me interesuje da li u „Laguni“ postoje ti mali sitni projekti, ne preveliki tiraži kojima se obogaćuje čitalački duh građana Srbije?
Laguna: Kvalitet je uvek bitan. Nastojimo da u svakom žanru svake godine objavimo ono što je trenutno najbolje i najčitanije u svetu. Ne potcenjujemo naše čitaoce. Cenimo njihov raznovrsni čitalački ukus i trudimo se da svako shodno svojim čitalačkim interesovanjem uz naša izdanja drži korak sa trenutnom svetskom književnom produkcijom.
Politika „za svakog ponešto“ podrazumeva da se svake godine deo sredstava koja zaradimo na bestselerima preusmeri na vrhunsku književnost koju objavljujemo, kako volimo da kažemo, „za svoju dušu“. U 2018., takva je bila produkcija romana Adrijana Čajkovskog „Deca vremena“, dok ćemo u prvoj polovini 2019. čitaoce podsetiti na jedan zaboravljen, dosad neprevođen žanrovski klasik – „Cveće za Aldžernona“ Danijela Kiza.
AVKF: Takođe, koliko je „Laguna“ u dodiru sa svojim čitaocima? Da li postoji komunikacija između vas i internet portala?
Laguna: „Laguna“ ima internet odeljenje koje je zaduženo za komunikaciju sa našim čitaocima preko Laguninih društvenih mreža, ali i da osluškuje šta čitalačka zajednica želi i komentariše. Drugi vid komunikacije sa čitaocima, do kojeg nam je veoma stalo, mnogo je prisniji i zasniva se na tome da se na Beogradskom sajmu knjiga i u knjižarama za vreme manifestacije Noć knjige (koja se održava polovinom svakog decembra i juna) naši urednici nađu u ulozi knjižara. Tako od čitalaca mogu direktno čuti šta ih zanima, šta im se dopada ili ne dopada, dati odgovore na brojna pitanja na licu mesta i nastojati da se unapredi kvalitet i odabir budućih izdanja.
AVKF: Za kraj, kao izdavačka kuća, koliko ste preorijentisani na domaće pisce epske fantastike? Postoji li mogućnost da vidimo neki novi roman ili serijal nekog domaćeg autora u Vašem izdanju?
Laguna: U poslednjih deset godina, Lagunina produkcija je značajno prevagnula u korist objavljivanja domaćih autora. Naravno, vrata su otvorena i domaćim piscima epske fantastike. Ipak, moramo naglasiti da je epska fantastika izuzetno zahtevan literarni žanr. Očekujemo da autor bude originalan (a veoma je lako uklopiti se u već postojeći kliše omiljenog pisca), književno obrazovan, u smislu da poznaje pravila postavljanja strukture dela i karakterizacije likova, kao i način na koji će konzistentno izgraditi svet u kojem se priča odvija. Takođe, pisac mora biti sposoban da piše sopstvenim, jasno definisanim stilom. Sve ovo zahteva da za sobom imate hiljade ispisanih i bačenih stranica pre nego što dođete do romana koji će bilo koji izdavač shvatiti ozbiljno. Ipak, sigurni smo da je samo pitanje dana pre nego što do nas dođe pravi rukopis domaćeg pisca.
About Author
