Sa Vodičem na čaju: Uroš Petrović

U svetu zagonetki uvek je onaj, koji ih postavlja najveće dete jer u njegovoj upitanosti leži koren svakog znanja. On je neko, ko vas ne ostavlja ravnodušnim jer uz njega odrastati je lako, a vrlo često i podetinjiti. Tvorac Marte Smart, Avena i Jazopasa, čudotvorac umolomki, veliki fantastični dečak i sjajan drug- Uroš Petrović sa nama je podelio ono što njegovi čitaoci o njemu ne  znaju.Kako je Peti leptir poleteo i postao džedaj, kako je to odrastati i koliki je izazov stvarati fantastiku za decu- to su samo neke male tajne, koje ovaj intervju otkriva.

Poznato je da su mnogi pisci likove svojih romana gradili prema stvarnim ličnostima iz njihove okoline (porodica, prijatelji, poznanici). Da li ti se možda dogodilo obrnuto: da stvoriš lik i zatim upoznaš nekoga ko po osobinama ili izgledu podseća baš na taj lik?

Kao što nam ponekad neki ljudi liče na druge pripadnike Homo sapiensa, tako se događa i sa junacima pisanih formi, oni se od prvih beleški prožimaju sa onima koje srećemo. Fascinantno je što se događa i nešto još luđe – srećem decu koja su dobila imena po likovima iz mojih knjiga, koja čak boje kosu u zeleno da bi i pojavom ličila na Martu Smart, dakle one čiji karakter donekle gradi literatura. Granice između umetnosti i života su krhke, nekada i nestanu.

Džedajkon- dodela titule Džedajskog viteza
foto: Facebook

Jedna slika (fotografija) vredi više od hiljadu reči. Koje stvari ne uspeva da zabeleži fotografija ili čovek da izrazi?

Doživljaji su akordi prepoznatih i neprepoznatih čula, složeniji od zabeleški svih tehnoloških dostignuća. Uzalud 3d, pa i 5d ili 7d projekcije, nisu ni blizu nekom od blesaka detinjstva, na primer. Zato mi je ponekad žao kada vidim kako neka nova detinjstva lavovskim delom protiču kraj displeja, ekrana i monitora, bivaju srozana na konzumaciju tuđih impresija.

Koje osobine treba da ima neko danas da bi bio vitez?

Današnje okruženje krije moćne zamke, vešto stvorene i opijajuće privlačne, ali pogubne. Sposoban, svestan čovek može da nauči da ih izbegava, a vitez bi mogao da bude onaj koji tu tajnu putanju nesebično nudi i otkriva drugima. Za većinu tih ljudi nikada nećemo čuti, što je donekle i sasvim primerena kob usamljenih ritera.

Kroz svoje romane jačaš ekološku svest. možeš li da zamisliš planetu kako će izgledati kroz trista godina?

Priroda je mnogo važnija od svih potonjih tvorevina kojima se klanjamo. Nažalost, bojim se da ća naša vrsta to spoznati kada bude prekasno. Iskušenja su odavno prerasla naše moći. Pokušavam da živim sa punom svešću o tome da živimo na krhkoj kuglici koja se vrti oko sitne varnice u nepojmljivo velikom prostoru, ali često i sam posrnem, ponašam se kao da je ono što radim veoma ozbiljno – što je neshvatljivo neozbiljno razmišljanje.

Najlepša super-moć za tebe je…

Letenje. Često mi se dešava da sanjam da letim, i u tim trenucima zaista uživam. Volim i da ih se sećam. Na javi sam više puta leteo, što balonom, što uz druga pomagala, ali se ništa ne može porediti sa odsanjanim letovima. Nisam morao čak ni da mašem rukama, nekako ih samo raširim i njima upravljam vazdušnim koridorima.

ŠTA JE NAJVAŽNIJE ZA ODRASTANJE DECE/KOD ODRASTANJA DECE?
IGRA I SLOBODA.

Rekao si da s godinama iskustvo nadomešćuje inteligenciju. Čemu duhovnom te je iskustvo avanturiste naučilo?

Naučio sam da se uronim u trenutak inicirajući željeno raspoloženje, što uopšte nije došlo brzo ni lako.

Kad bi bio reč, koja bi reč bio?

Abrakadabra.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: