Fantastični intervju – Zevs

Danas nam je u gostima istaknuta ličnost grčkog Partenona. Malo je onih koji ne znaju ovo slavno ime. No, još je manje onih koji mogu da se pohvale da o njemu znaju sve.

Ugostio nas je Zevs, vrhovni bog grčke mitologije, u svom domu na Olimpu. Uz opušteni razgovor i po koju čašicu nektara saznali smo mnoge detalje  njegovog bivstvovanja.

Ekskluzivni intervju vam prenosimo u celosti:

AVKF: Zanima nas – kakvi su bili vaši počeci?

ZEVS:  Teški. Moje ustoličenje nije postojalo od pamtiveka. Niti sam, verovali ili ne, bio vrhovni bog kad sam počinjao sa svim ovim. Vladavinu nad bogovima i ljudima stekao sam na, reklo bi se, pomalo neprikladan način. No, drugo je vreme bilo onda. Morao sam da podignem ustanak protiv svog oca Kronosa. Znate, to je nama u porodici postalo pomalo i tradicija. Moj otac Kronos je svrgnuo sa vlasti svog oca, mog dedu Urana, prvobitnog vladara sveta, koji je opet, po istom principu, svrgnuo svog oca, a mog pradedu Haosa. Da se razumemo, Haos je bio prilično srdita ličnost. Da je potrajao, ljudi ne bi našli svoj život na Zemlji.  Svoje najranije detinjstvo pamtim kao vrlo teško. Moji roditelji Kronos i Reja nisu imali skladan brak. Biće da je on dosta toga povukao na oca. I dedu. Majku pamtim kao brižnu u tom periodu. Rodila me je u tajnosti na planini Likeju, na jednom svetom vrhu gde slabo dopiru zraci sunca. Tamo niko nema senku. Ljudi kad bi se popeli na ovo, za njih zabranjeno mesto, umrli bi u roku od godinu dana. Uradila je sve to tajno da me otac Kronos ne bi progutao kao svu ostalu decu. Poturila mu je kamen u peleni, da ga zavara, a mene poverila na čuvanje nimfama Adastriji i Idaji. Tu se sećam dosta jednolične ishrane u vidu mleka božanske koze Amalteje i pčelinjeg meda. Okačile su moju zlatnu kolevku na drvo da ne bi otac mogao da me nađe ni na nebu, ni na zemlji, ni na moru. Mnogo sam im brige zadavao, bio sam živo dete. Gorski demoni Kureti i dan danas se naježe kad se sete tog vremena. I ja se naježim. Zamislite ih kao vaspitačice. Kad bih plakao, lupali su u štitove i plesali uz zaglušujuću buku da me otac ne bi čuo. A nije da se nisam drao. Na gori Dikti i na planini Idi sam ostao sve do perioda kad sam se zamomčio. U znak zahvalnosti sam svoje hraniteljke Adastriju, Idaju i kozu Amalteju svrstao među zvezde. Pčelama sam dao zlatnu boju i sposobnost da prežive teške uslove planinske klime. Kamen koji je moja majka podmetnula umesto mene postavio sam na obronke Parnasa, u Delfima, kao znak sećanja na moje rođenje.

AVKF:  Prilično traumatično. Možete li da podelite sa našim čitaocima šta se zatim dogodilo?

ZEVS:  Ono što je moralo. Podigao sam ustanak protiv oca. Doduše, prvo sam izbavio svoju braću iz njegovog stomaka. To zvuči baš grozno, ali moram da napomenem da su moja braća, kao i ja, posve besmrtni i da su u očevom želucu bili sasvim bezbedni. Doduše, sigurno im je bilo dosadnije nego meni u zabavištu sa demonima. Kad sam naterao oca da ih povrati, sestre Hestiju, Demetru i Heru sam poslao na kraj sveta, a braću pozvao da mi se pridruže.

AVKF:  Da li je to bilo dovoljno da savladate Kronosa?

ZEVS:  Šipak dovoljno. Znate kako sve leži u disciplini i organizaciji? E, meni je išlo na ruku što je u opštem rasulu očeve firme bilo svakojakih. On je pozvao Titane. Naravno, zbog loših radničkih uslova koje je nudio vekovima mnogi od njih se nisu odazvali. No, i pored toga uspeo je tako desetkovan da me potisne na sam vrh Olimpa. Kad je baš bilo gusto po mene, pritekli su mi u pomoć divovski jednooki Kiklopi. Iskovali su mi munje i gromove pa sam ja prešao u protivnapad. Onda je došlo do nezadovoljstva u njegovim redovima. Titani Okean, Stiks i Prometejsu poveli  mnoge i prešli na moju stranu.  Deset godina sam se rvao sa ocem, sve dok nisam iz unutrašnjosti zemlje pustio strašne storuke divove Hekatonhire koje je još moj deda Uran zarobio. Šta da vam kažem? Imao je čudan ukus pri odabiru hobija. Kad sam konačno odneo pobedu, sve sam ih sunovratio u večnu tamu Tartara.

AVKF: U tom momentu ste sebe proglasili vladarem svega što postoji i što bi trebalo da postoji?

ZEVS: Jesam. Ali sam ubrzo shvatio da biti vladar i zvati se tako – nije isto. Prvo su me moja braća Had i Posejdon gnjavili oko podele vlasti, sve dok se nije pojavio zajednički neprijatelj, boginja Geja. Možete misliti šta je njoj palo na pamet? Da se udruži sa bogom bezdane tame Tartarom i da na površinu dovuče onog stoglavog nakaznog diva Tifona da me sredi. Zapravo, ona je njega rodila Tartaru. Kaže ona tad, sećam se, da sam povredio njena osećanja zato što sam okrutno kaznio Titane. Tifon je ulegao zemlju kad korača, urlao životinjskim glasovima i iz svojih čeljusti bljuvao uništavajući oganj. Morao sam da upotrebim munje i gromove da bih ga sunovratio ponovo u Tartar. Jeste me povredio pre toga i strpao u kilikijsku pećinu, no, Hermes i Egipan me oslobode. Posle sam sa braćom opleo partiju društvenih igara da kockom rešimo podelu sveta. Posle su oni pričali da sam varao. Šta ću im ja kad ne umeju da bacaju kockice. Had je dobio podzemni svet, Posejdon more, a ja sam krajnje skromno, uzeo nebo i zemlju.

AVKF: Prilično skromno, baš.  Priča se isto tako da na početku vladavine niste bili blagonaklonjeni ljudima. Koliko je to istina?

ZEVS:  Pravo da vam kažem, i nisam. Ali, nisam ja kriv. Kad su me stvarali ljudski umovi, dali su mi karakteristike, osobine i odluke svojstvene samom čoveku, sa svim njihovim manama i vrlinama. Nisam mogao biti ništa drugo, do kao oni, u svojim najružnijim oblicima. Ili najlepšim. Sećam se, jednom ih je Titan Prometej spasio od mog gneva. Tupan im je dao dar vatre. Ozbiljno sam bio ljut na njega. Ali, on je njihov stvoritelj, oni su njegovi ljubimci. To su njegovi ljubimci. Napasti, da vam ja kažem. Drugi put opet se umešao. Ljudi su nešto bili uznapredovali previše za moj ukus, pa sam poslao potop. Ništa veliko. U mojim skromnim okvirima mogućnosti. Toliko da podavi ceo svet. Prometej je svome sinu Deukalionu i snajki Piri omogućio da se spasu i ponovo nasele svet ljudima. Kao buve. Stalno se neko nešto bunio i izvoljevao! Malo po malo, nekom moram da objašnjavam gde mu je mesto. Gromovima. Jednom sam morao da potežem storukog diva Brijareja da se odbranim. Šta ima veze što je nevoljno, bitno da su mi svi bili pokorni.

AVKF:  Znači niste bili istinski ugroženi ni u jednoj pobuni?

ZEVS:  Da se ne lažemo, jesam. Jednom. Čudovišni, dugokosi Giganti, ispali sa kakvog hevi-metal koncerta, nešto su se bunili. No, uz pomoć bogova i mog zemaljskog sina Herkula brzo smo to rasčistili. Sa mnom je valjalo biti dobar. Mada, svi će vam reći da nisam nikad zloupotrebljavao svoju vlast. Sem što sam je koristio.

AVKF:  Mora da vam je teško palo kad i posle toliko muka ipak niste postali vrhovni vladar? Iznad ljudi i Bogova vladala je Sudbina. Da li vam je to teško padalo?

ZEVS:  Kako nije. Bogovi i ljudi su imali svoju volju i slobodu kao prvo. Kao drugo, protiv sudbine nisam mogao ništa. Hvatao sam konce uzroka i posledice, i delovao u skladu sa tim. Može se reći da sam bio njen čuvar i izvršilac. Ali sam zato mogao nešto drugo. Utemeljio sam božanske i ljudske zakone. I bio zaštitnik toga.

AVKF: To mora da je bio vrlo iscrpljujuć period za vas. Biti na toliko mesta odjednom.

ZEVS:  Biti vrhovni Bog je znači jako malo slobodnog vremena. Ne sećam se recimo kad sam poslednji put uzeo par slobodnih dana i otišao na reku Stiks da pecam. Morao sam da dajem moć kraljevima, čuvam narodne skupštine, svedočim, štitim zakletve. Posle su mi uvalili i da kažnjavam nepravdu i nepoštovanje pravičnosti. Sve sam video, znao i čuo. Kome god sam bio potreban u pomoć me je cimao. Mada nisam baš bio dosledan svuda. Znao sam budućnost pa su me stalno prizivali da im dam neko znamenje. Dojadi pomalo kad nemaš mira. Te da dođem u snove, te u proročanstva, te u vizije. Čak i u prirodne klimatske pojave. Dobro, za to sam dobijao žrtve i posebne molitve, nisam mogao da se ne odazovem.

AVKF:  Znači, vi ste starim Grcima baš bili od velikog značaja. Koja vam je najdraža uloga u svemu tome?

ZEVS:  Kad sam delio dobro i zlo ljudima. Ne znam da li je to i njima najdraža moja uloga, ali ja sam u tome posebno uživao. Imao sam neke dve činije u palati odakle sam prema svom nahođenju birao darove. Skoro smo ih izgubili u selidbi. Na tavanu još čuvam svoj neprobojni štit Egidu i ko zna koliko munja i gromova raznih modela. Moja žena stalno bogorada oko toga kad ću to da rasčistim. Rekao sam kad odem u penziju. I nikad nemam vremena za to.

AVKF: Ne možemo da ne primetimo istančan ukus u uređenju vašeg doma. Ko je zaslužan za to?

ZEVS:  Za one koji to ne znaju, mi se sada nalazimo u mom glavnom uporištu, vrhu planine Olimp u Tesaliji. Negde među oblacima visoko, dopiremo do samog neba. Bog Hefest mi je ovu veličanstvenu palatu sagradio od samog zlata. Mada, drage su mu i moje druge kuće kao što je Kritska gora Ida koja me podseća na detinjstvo, u Troadi, na Parnasu u Fokidi, na Kiteonu u Beotiji kao i na drugim gorama. Nekako volim da budem visoko. Kad su me Rimljani prihvatili kao Boga nazvavši me Jupiter, dobio sam još jedno boravište. Na  rimskom Kapitolu. Nije mi bilo teško da sve to obiđem jer sam se oduvek vozio zlatnim kolima. Mada, mene si mogao uvek da prizoveš sa bilo kog mesta. Nije bilo potrebno da budeš u samom hramu. Vrlo brzo, postao sam zaštitnik porodice uopšte. Iako nisam stvorio ljude.

AVKF: Možete li nam reći ekskluzivno za naše čitaoce, kako izgleda dan u životu jednog vrhovnog boga antičkih vremena?

ZEVS:  Kao i kod većine bogova verovatno. Ja se nisam preterano opterećivao ljudima. Uglavnom sam vreme provodio sa kolegama bogovima na sjajnim gozbama u Olimpijskim palatama. Pili bi Nektar. Glavno jelo bila je Ambrozija.  Za one koji ne znaju to jelo i piće obezbeđivalo bi besmrtnost i večnu mladost. Što bi rekli vaši čitaoci, med i mleko. Često su te žurke imale i ozbiljan apsekt. Savetovanje bogova. Ja bih sedeo na zlatnom prestolu, dvorio bi me vinotoča Ganimed i boginja mladosti Heba. Ispred mene bi plesale boginje ljupkosti Hariteje, muze, boginje umetnosti. Od silnog nektara ne bih nekad trezveno mislio, pa su mi u tim savetovanjima pomagali bogovi i boginje. Boginja Kratos, koja je bila zadužena za moć. Bog Zev kao oličenje revnosti. Bija kao snaga i Nika kao pobeda. Boginja zakonitog poretka Temida je stajala pored mog prestola. Kao i boginja pravednosti Dika. Naravno, zbog poretka u prirodi, tu su bile i boginje godišnjih doba, Hore. Ja nisam mogao da zamislim takvu žurku bez Tihe, boginje sretnog slučaja. Bez Ejrene boginje mira, jer bogovi časkom naprave haos pod uticajem nektara. Često bi nam se pridružili i bog Hermes ili njegova glasnica Iris, boginja duge Irida. Ono što se tamo dešavalo naravno ne bih mogao da vam ispričam. Neki bogovi bi mi zamerili da baš odajem neke krajnje intimne detalje.

AVKF:  Naše čitaoce će sigurno zanimati vaš ljubavni život. Po kome ste zapravo i najpoznatiji u grčkoj mitologiji. Kako je on izgledao tokom vekova? Da li ste zaljubljive prirode? Ko je dama koja vam je otela srce?

ZEVS: Mogao bih ponešto i ostaviti za sebe, ali to se već negde pročulo. Onda bolje da čujete od mene da ne bi posle bilo zabune. Ja sam vrlo zaljubljive prirode. Moja žena to zna. Što je čini vrlo ljubomornom… ponekad. To nije tajna. Često je na Olimpu letelo perje i tresla se gora kad bih tu i tamo pogledao neku drugu. Šta da radim, takav sam. Bilo je tu svega. Posebno kad sam bio mlađi. Nije bilo bitno da li je boginja ili smrtnica. Nisam čak ni zazirao od mitskih bića. Prosto nisam toliko gledao izgled. Može se reći da su me privlačile njihove ličnosti. Sa boginjom Demetrom imam ćerku Persefonu. Iako me je prvo odbila. Sa Mnemosinom imam devet muza. Sa Tetidom imam Horje, Mojre i Diku. Sa Dionom imam ćerku Afroditu. Sa Majom ima sina Hermesa. Sa Letom imam blizance, Artemidu i Apolona, vrlo moćne bogove. Sirota ona, bila je trudna kad sam oženio Heru. Hera je bila jako ljuta. Prognala je, i Leta je bežala ne zaustavljajući se, jer je Hera poslala zmaja na nju. Morao sam da je spasavam tako što sam je poslao na pusto ostrvo. Boginje su bile dobre da se okupe i pomognu joj da rodi. Posle se stvar stišala, pa sam ih sve troje vratio na Olimp. Hera nije više gunđala. Ali joj se to nije ni dopalo.  Ganimeda, Callisto, Nemesis i mnoge druge. Sa ženama isto imam decu. Sa Alkmenom imam sina Herkula. Dobro, ona je malko bila tad  udata za svog muža Amfitriona. Sa Semelom Dionisa. Sa Danajom Perseja. Sa Europom imam mitskog Minosa, hrabrog Sarpedona i pravednog Radamanta. Sa Antiopom imam blizance Amfiona i Zeta. Sa Ledom imam sina Polideuka i ćerku Helenu. Njoj sam prišao kao labud. Sa Themis, titanskom boginjom tradicije imam šestoro dece. Za dosta moje dece ni ne znaju koga sam im odredio za božansku ili ljudsku majku. Znate, ja sam nekako više pažnje poklanjao deci nego ženama. Važim za brižnijeg oca nego za partnera. Pa sam vremenom i zaboravio imena nekih od njih. Ali, moram da naglasim da je moja žena, dostojanstvena i prelepa boginja Hera koja je ujedno i moja sestra, šta ćeš takav raspored bio onda, zapravo moja najdraža žena. Sa njom imam boga rata Aresa, kovača i oružara bogova Hefesta i boginju večne mladosti Hebu kao i Elejtiju. Mada, voleo sam i Elektru sa kojom imam sina Dardana i ćerku Harmoniju. Atlant nije sa mnom bio u dobrim odnosima zbog svojih ćerki. Voleo sam kao vatra nimfu Eginu koja mi je rodila Eaka. Artemidine pratilje Kalisto i Mera su našu ljubav platile životom. Nioba, ćerka Foroneja i nimfe Naobike je bila moja prva ljubav među smrtnicama.

AVKF:  Sve sami bogovi i junaci. Sigurno ste ponosni na svoju decu. Da li među njima postoji neko koje vam je posebno drago? I zašto? A zbog čega recimo, žalite?

ZEVS:  Ima jedno koje mi je posebno drago. Moja ćerka Atena. Nju nisam imao ni sa jednom ženom. Rodio sam je sam, iz svoje glave. Odakle je iskočila pod punim naoružanjem. Iako zli jezici tvrde da sam je izrodio sa Titankom Metis. Kad je reč o žaljenju, nekako mi najžalije Io. Herina sveštenica je bila prelepa. Noćima sam je mučio snovima da dođe u torove gde je stoka. Nije baš romantično, ali to je bilo dostupno. Otac ju je na kraju proterao od kuće, a ja da bih je sakrio od svoje žene sam je pretvorio u kravu. Hera nije samo lepa nego je i pametna, pa je vrlo brzo tražila da joj poklonim tu kravu. Dala ju je na čuvanje strašnom svevidećem Argu koga je posle Hermes ubio po mom naređenju. Hera je onda navrzla obada na nju i on je gonio do reke Nil. Tu sam joj vratio njen lik. Ja jesam zaljubljive prirode, ali nisam baš neki romantičan lik. Napravio sam grešku i sa Semelom. Hera se pretvorila  u staru dadilju i nagovorila naivnu Semelu da mi traži da dođem u svom stvarnom obliku. Nisam mogao da prekršim dato obećanje. Moje munje su je spržile. No, dete sam spasio, ušio u bedro i doneo na Olimp. Danas je to jedan od najveselijih bogova, Dionis. Bilo je tu i lepih stvari. Recimo, izigravao sam belog bika koji miriše na ruže i šafrane. Prilično sam se glupavo osećao. Ali feničanska princeza Europa je bila prelepa. Posle sam to ostrvo nazvao po njoj. Mislim, za mene je to bilo ostrvo. Jesam malo prenaglio. Kad se popela na mene, ja sam u obliku bika skočio u more i plivao do ostrva punog platana na Gortinin izvor. Slab sam bio na te Europe. Moje obličje bika se tad uzdiglo u nebo i sad je to sazvežđe bika. To je bar ostalo čitavo, jer kad je onaj radoznali Odisej pošao sa svojim argonautima na putovanje, jedna od stvari koje je razvrcao je i Tal, bronzani robot koji je čuvao Krit. A koga sam baš njoj poklonio. Posle se ona udala za kralja Asterija. A njen brat Kadmo je u potrazi za njom stigao do Grčke i osnovao Tebu. Bila je još jedna, Europa Okeanska, ćerka Okeana i Titije. Al ne bih o tome. Zato danas platanima ne opada lisće. Jer su zaklon bogova. To ostrvo je bilo Krit. Ljudi imaju pogrešnu sliku o meni. Meni je bilo dovoljno da ih dotaknem prstom. Ništa dalje od toga. Ponekad.

AVKF:  Sigurno ste važili za vrlo privlačnog kad ste imali toliko uspeha u ljubavi.

ZEVS: Pa, nisam uvek. Nekad sam morao da se dovijam. Recimo da se pretvaram u kišu. Bika. Labuda. A neretko i u njihove muževe. Bio sam mrav, ptica kukavica, zmija, konj. Dovijao sam se na raznorazne načine. Jednostavno nisam prihvatao ne kao odgovor. Zvuči prilično nasilno, ali ipak sam ja bio bog samog Olimpa. Recimo, Titanija Asterija, boginja vatre me je odbila. Bio sam nasmejan, probao da budem romantičan ali svejedno me je odbila. Pretvorila se u prepelicu, pa sam morao kao orao da je jurim. Ali me je zeznula, pretvorila se u kamen i pala na dno mora. Jednom sam bio sa Danajom u obliku zlatne kiše. Nju je otac zatvorio u kulu da ne bi rodila muško čedo. Proročanstvo je pisalo da će on ubiti svoga dedu. Međutim, meni je rodila Perseja koji je imao mnogo podviga i nesretan slučaj da slučajno zvizne dedu nekim diskom u glavu tokom takmičenja i ispuni proročanstvo. A opet, nisu svi uspesi ni uspesi. Kad sam bio zaljubljen u premudru Metidu Geja i Uran su mi prorekli da će ona prvo roditi devojčicu pa dečaka koji će me srediti kad dođe vreme. Mislim, Geja je izlazila sa Tartarom, a Uran i nije bio neki deda, pa sam ja to rešio tako što sam progutao svoju trudnu ženu. Posle me je Hefest udario sekirom po glavi i odatle je izašla moja draga Atena. Kao što rekoh, ja sam je rodio. Sve pre toga bilo pa prošlo. Pomalo mi je i žao Eho. Ona je zagovarala moju Heru da ne vidi kuda idem. Kad je Hera shvatila, kaznila ju je da od tog časa može samo da ponavlja ono što drugi kažu.

AVKF: Da li vam se desilo da nekad i pogrešite u svom radu?

ZEVS:  Kako nije. Iako sam bio svevladajući, sveznajući vladar oluja i gospodar munja, presjajni gromovnik, dešavalo se da me boginja prevare Ata zaslepi ili da moju uvek budnu pažnju savlada bog sna, Hipnos. Moja žena me uvek kritikuje da imam manu zaslepljenosti. Da volim i previše da se hvalim. A ona je najviše iskorišćavala moju ljubaznost i sklonost da se ne raspravljam. Znam ja to, ali je svejedno najviše volim.

AVKF: Nismo uopšte primetili da volite da se hvalite.

ZEVS:  Sva sreća da sam sklon da se ne raspravljam, pa ću preći preko ovoga.

AVFK: Imate li omiljene simbole? Šta bi bila vaša svetinja?

ZEVS:  Najdraži su mi gromovi i munje. Volim orlove i hrastove.

AVFK: Hvala Vam, oče bogova i kraljeva, najvišim, olimpijskim bogom grčke antike na ovom iscrpnom intervjuu.

Dragi čitaoci, ukoliko vam se dopao ovaj intervju, potražite priče vezane za našeg današnjeg gosta. Zavirite u svet grčke mitologije.

Ukoliko želite da posetite neko opipljivo mesto imajte u vidu da danas, posle toliko vremena svi hramovi boga Zevsa su u ruševinama. Među njima se posebno izdvaja hram na Olimpiji sagrađen 460 godine stare ere prema planu graditelja Libona. Ovde se nalazio kupasti žrtvenik prečnika 37 metara i visine 6.5 metara. Veruje se da se na tom mestu Zevs borio sa Kronom, pa je u spomen na to tu osnovao Olimpijske igre. U Atini je postojao hram Olimpeion, u Nemeji najveći hram u Grčkoj čije je temelje uradio 515 godine stare ere Pizistratidi, a završio ga car Hadrijan. Ipak, najveći od svih je podignut na Siciliji u Akragentu oko 480 godine stare ere. U Pergamu postoje tragovi poštovanja ovog boga na otvorenom prostoru.

Prošetajte se po internetu. Ukucajte neki zanimljiv pojam iz ovog teksta. Razgledajte mikenske vaze i posude sa prikazima mitoloških priča. Protokorintske vaze i reljefe hramova drugih bogova na kojima je čest gost. Posetite muzej, pročitajte knjigu. Kada vas pitaju koga od slavnih ličnosti poznajete, imaćete moćne priče.

Do sledećeg druženja i zanimljivih intervjua, na vašem putu saznanja uz vas svim srcem vaš Autostoperski vodič kroz fantastiku.

S ljubavlju, Elena Alexandra.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *