Ne znam za vas, ali ja sam jedva čekao ovaj čas. Tokom predavanja o Simakovom Gradu, pomenuo sam „Veliku trojku SF-a“ koji čine Asimov, Klark i Hajnlajn i sigurno ste se pitali da li će biti predavanja i o njihovim delima. Cilj mi je prvobitno bio da polaznicima predstavim manje poznata dela žanra koja su nepravedno zapostavljena, što zbog izdavača i njihove politike, što zbog mlađe publike koja se nije upoznala sa njima, ali sam shvatio da kurs ne može proći bez pomena trojke koja je definisala ovaj žanr. Zato sam, u konsultaciji sa školskim odborom, odlučio da vam predstavim jedan nezaobilazni klasik koji bi svaki istinski ljubitelj fantastike trebalo da pročita.
Ime Isaka Asimova nije potrebno posebno predstavljati jer i vrapci na grani znaju o kome se radi. Za ovog američkog pisca ruskog porekla valja reći da je doktorirao hemiju i do 1958. godine predavao na Bostonskom univerzitetu da bi se posle toga potpuno posvetio pisanju. Po nekim poznavaocima njegovog lika i dela napisao je ukupno 500 knjiga, što iz dometa naučne fantastike što iz naučno popularnih dela. Treba izdvojiti da je bio dugogodišnji član Mense i da su njemu u čast Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na Marsu i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili ime.
U njegova svakako najpoznatija dela spadaju serijali o Zadužbini, o Robotima i o Galaktičkom carstvu koji predstavljaju njegovu zajedničku viziju budućnosti. Naravno, i zasebni romani ne kaskaju za kvalitetom, pogotovo roman Bogovi lično o kom sam već pisao na sajtu i koji zbog toga neće biti tema našeg današnjeg predavanja. Umesto toga pričaćemo o jednom delu koje predstavlja uvod u tzv. Asimovljevu istoriju budućnosti i naučne grane koju je sam osmislio, Robotike. Dame i gospodo, pred vama je roman Ja, robot (I, Robbot).
Jedna grupa ovu knjigu gleda kao na zbirku priča, dok je drugi posmatraju kao još jedan fix-up roman. Priče su prvobitno objavljene između 1940 i 1950. godine u časopisima Super Science Stories i Astounding Science Fiction da bi 1950. godine doživele objedinjeno izdanje u jednoj knjizi. Pred nama je početak našeg magičnog putovanja u svet robotike, imaginarne nauke koja se bavila proučavanjem robota i njihovim razvojem kroz istoriju. Radnja se odvija kroz razgovor između Suzan Kalvin, glavnog robopsihologa u Američkim robotima, vodećem proizvođaču robota i neimenovanog novinara, naratora ovih priča, u dvadesetprvom veku iz koga imamo uvid u razvoj robota kroz godine. Još jedna spona ovih priča je i tandem Povel – Donovan, tim testera sa zadatkom pronalaženja kvarova kod modela robota. Ova knjiga je čuvena i po tome što se u njoj prvi put pominju tri osnovna zakona robotike (neću vas pitati koji su jer verujem da znate.)
Našu avanturu otvara priča Robi (Robbie), koja govori o prijateljstvu između jedne devojčice i njegog ljubimca robota iz naslova koje dolazi na probu kada njena majka prema robotu počne da izražava animozitet i otvorenu tehnofobiju.
U naredne tri priče se upoznajemo sa tandemom Povel – Donovan koji su svojom domišljatošću rešili najkomplikovanije probleme vezane za robote i očuvali verodostojnost tri zakona robotike. U Kolu – naokolo (Runaround) odlaze na Merkur kako bi ispitali da li postoji mogućnost da se otvore rudnici na sunčanoj strani i jednostavan posao postaje komplikovan. Sledeća priča Logika (Reason) predstavlja jedan od najinteresantnijih izazova za naš tandem koji ulazi u filozofsku raspravu sa robotom koji negira postojanje sveta koga poznaje i svoju svrhu. Još interesantnija je i priča Prvo uhvati zeca (Catch That Rabbit) gde vrše testiranja na robotima koji slušaju ljudska naređenja, ali kada se ljudi udalje prestanu sa radom i počnu čudno da se ponašaju.
U sledećoj priči Lažove! (Liar!) Suzan Kalvin preuzima ulogu protagoniste. Ulazi u koštac sa robotom koji navodno može da čita misli. Da li je to tako, nećete saznati do kraja priče.
Mali izgubljeni robot (Little Lost Robbot) predstavlja novi izazov za Kalvinovu. Ovaj put problem je robot kome je tester u nastupu besa rekao da se skloni. Inflitirao se među ostale robote svog modela i u strahu da je pogrešno protumačio naređenje čime je poremećeno njegovo tumačenje Prvog zakona zovu Kalvinovu u pomoć jer takav robot može vrlo lako da ugrozi projekat hipersvemirskog putovanja.
Bekstvo od stvarnosti (Escape!) se takođe bavi testiranjem hipersvemirskog putovanja. S tim što ovde pored Kalvinove učestvuju i naš poznati tandem testera koji ne znaju da glume zamorce u eksperimetnu proučavanja superkompjutera poznatog kao Mozak.
U Dokazu (Evidence) na scenu stupa Stiven Barli, političar sa visokim ambicijama, za koga njegovi protivnici sumnjaju da je robot. Pošto su željni da ga maknu jer roboti ne mogu da vladaju ljudima angažuju Suzan Kalvin da dokaže njihove tvrdnje.
Sukob koji se može izbeći (The Evitable Conflict) je direktni nastavak prethodne priče. Zemlja je podelejna u četiri geografska regiona kojima upravljaju moćni superkompjuteri prateći ekonimiju tog dela sveta. Problem nastaje kada mašine počinju da greše, a sumnja pada na pokret otpora koji se protivi primeni robota.
Namerno sam se trudio da opisom priča ne otkrivam previše kako ne bih pokvario uživanje. Asimov se potrudio, da svojim laganim stilom, približi roman ljubiteljima kojima nauka nije jača strana i da ih ne davi previše naučnim podacima. I sami ćete videti da će radnja ići bez silazne putanje i u divljenju bujnoj Asimovljevoj mašti kako bi mogla da izgleda budućnost koja se, polako ali sigurno, ostvaruje. Pogledajte samo napredak u korišćenju robota i sve će vam biti jasno.
Ipak, iza priča koje mogu proći kao zabava i uživanje može da se nazre ozbiljna tema o ljudskosti i moralnosti. Kroz imaginarni napredak robotike prisustvujemo interakciji između ljudi i robota iza koje se krije izražena tehnofobija koja je i danas prisutna. Najuočljiviji primer se može videti u prvoj priči Robi gde majka izražava zabrinutost što se njeno dete više druži sa robotom nego sa ostalom decom ili u Dokazu gde jednog ambicioznog političara konkurencija želi da sruši dokazavši da je on mehaničko biće. Primera u pričama ima mnogo više, ali ne želim ništa da otkrijem. Sami ćete zaključiti ko je više humaniji u nekim pričama, ljudi ili roboti koji služe kao test subjekti. Gledajući današnje strahove od mobilnih telefona, interneta, antena i 5G mreža zaključujemo da su se Asimovljeve vizije obistinile.
Takođe, treba pohvaliti istoriju Robotike. Kroz knjigu prisustvujemo njenom imaginarnom razvoju, od modela robota koji nisu mogli da komuniciraju nego da slušaju komande do savršeno svesnih bića koja često ulaze u nadmetanja sa ljudima. Asimov je razbio sliku robota iz palp časopisa koji su bili ubilački nastrojeni sa crvenim očima i kleštima željnim nekoga da raščereče po naređenju svog gospodara. Ovde toga nema već se sve svodi na filozofsku interakciju i često nadmudrivanje uz poštovanje osnovnih zakona robotike.
Što se tiče ekranizacija, izdvojio bih neuspelu ekranizaciju iz sedamdesetih godina na kojoj je Asimov sarađivao sa Harlanom Elisonom. Razlog zašto nije došlo do realizacije projekta je nedostatak budžeta i tehnologije koju je projekat zahtevao i kako je Asimov tvrdio neslaganje Elisona sa producentima koji su zahtevali značajne izmene koje bi odstupale od originalne priče. Može se izdvojiti i istoimeni film iz 2004. godine sa Vilom Smitom, ali on, osim imena, nema dodirnih tačaka sa knjigom. Iako ima elemenata iz priče Mali izgubljeni robot, nekih likova iz priča i zakona robotike scenario je originalan i nepovezan sa Asimovljevim pričama. Više naliči Čeličnim pećinama, prvoj knjizi iz serijala o Robotima. Jedino ga možete pogledati za razibrigu kada nemate ništa drugo pametno na filmskom repertoaru.
Kao i u serijalu o Zadužbini i pisanje prequela nije zaobišlo ni serijal o robotima. Za to se pobrinula Miki Cuker Rajhart (Mickey Zucker Reichert), autorka naučne fantastike sa diplomom medicinskog fakulteta, koja je po nalogu Asimovljeve zadužbine napisala trilogiju koja prethodi dešavanjima originalne knjige. Istoimenu trilogiju čine sledeće knjige: I Robbot: To Protect (2011), I Robbot: To Obey (2013) i I Robbot: To Preserve (2016). Nijedna od pomenutih nije prevedena na naš jezik.
O uticaju knjige i zakona robotike na opštu kulturu ne treba trošiti reči jer se vrlo lako mogu uočiti u popularnim serijama poput Simpsonovih, Futurame, Zvezdanih staza, Doktora Hua, Osmog putnika…. Ovo je jedno revolucionarno delo zahvaljujući kome imamo brojne naučnofantastične serije koje volimo.
Naravno, knjiga je kod nas izašla u ediciji Kentaur (znam da zvučim kao gramofonska ploča ali ova edicija je zaslužna za pojavu većine SF klasika kod nas) 1976. godine čime je otvorila drugu seriju SF klasika u tadašnjoj Jugoslaviji. U ediciji Polaris je 1991. godine izašla i zbirka priča Sabrani roboti u kojoj su se našle i priče i iz Ja, robot i koja je drugo izdanje doživela pod pokroviteljstvom Čarobne Knjige 2012. godine.
Došli smo do kraja našeg predavanja. Ako kojim slučajem do sada niste čitali Asimova, mada verujem da je takvih malo, preporučujem da počnete od ove knjige. Za sledeći čas spremam predavanje o jednom specifičnom klasiku koji će vas naterati na razmišljanje.
About Author
