Šuplji čovek – Den Simons

Ok, mišljenja o Denu Simonsu su podeljena na domaćoj čitalačkoj sceni. Za jedne je on vrhunski majstor sf-a, dok je za druge „loš pisac i plagijator“ kako bi rekao član jedne fejsbuk grupe. Razlozi su patriotske prirode o kojima sada ne bih želeo da trošim reči. Malo upućeniji znaju o čemu se radi.

Prva asocijacija na Dena Simonsa (Dan Simmons) je naravno Hiperion serijal (Hyperion Cantos). Zatim slede Pesma boginje Kali (Song of Kali), Strvinarska uteha (Carrion Comfort) i Leto noći (Summer of Night), dela koja je napisao u zlatnim godinama svog stvaralaštva. No, tu je ostao zapostavljen jedan roman koji po meni i te kako zaslužuje pažnju. Reč je o delu Šuplji čovek (The Hollow Man) i sada prelazimo na glavni deo našeg teksta.

Priča prati Džeremija Bremena, profesora matematike koji poseduje telepatiju koju je delio sa Gejl, svojom suprugom takođe telepatom. Glavna okosnica romana se dešava na početku. Gejl umire od raka, Bremen skrhan od bola spaljuje svoj dom i polazi na put kako bi kako tako našao svoj mir. Ono što ne zna je da će se uplesti u mrežu nevolja izazvanih prisustvom u pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Sledi odiseja neprekidnog lutanja od mesta do mesta do same završnice o kojoj neću mnogo otkriti.

Paralelno sa radnjom u stvarnosti pratimo i delove iz Bremenove i Gejline prošlosti kako su razvijali svoju vezu, brak, pokušaj začeća dece. Iz ovih poglavlja saznajemo više o jačini njihove ljubavi i nošenjem sa najtežim trenucima u životu do onog neizbežnog.

Odmah ću reći da je ovaj roman potpuno drugačiji od poznatijih Simonsovih dela. Za razliku od galaktičkih bitaka i borbe sa drevnim zlom tematika ovog romana je gubitak, u ovom slučaju voljene osobe, i način na koji se čovek nosi sa njim. Znam da zbog toga neće leći tvrdokornim fanovima koji su navikli na poznatija dela ovog pisca, ali ću u ostatku teksta navesti zašto je ovaj roman dobar.

Sam protagonista Džeremi Bremen. Ako izuzmemo da ima telepatiju on je, poput nas, čovek od krvi i mesa koji biva izbačen iz koloseka nakon smrti svoje supruge. Nije superheroj koji svoju moć upotrebljava kako bi neutralisao negativce. Nesvesno će krenuti na put samospoznaje ukrštajući svoj put sa gangsterima, klošarima sa kojima će provesti neko vreme, jednom čudnom ženom koja ima ranč u zabiti i plejadom ostalih likova. Ono što je Simons verno uradio je Bremerovo uzdizanje iz pepela poput feniksa kada bude bio primoran da se bori za goli život.

Ovde je Simons uključio i teoriju o postojanju paralelnih univerzuma u kojima postoje drugi Gejl i Bremen. Ovde je pokazao svoje poznavanje matematike i formula što je glavni minus njegovih dela, da čitaocu dokaže koliko on poznaje stvari o kojima piše. Primera ima mnogo i ne bih da ih navodim.

Simons je ovde napisao jednu dirljivu ljubavnu priču i dramu ako izuzmemo parapsihološke momente. Ovaj roman sadrži jedan od najboljih završetaka ikad koji sam pročitao u nekom njegovom delu. Kada pročitate knjigu nakon poslednjeg poglavlja dugo ćete ostati zamišljeni i razmišljati šta biste radili da se nađete na Bremenovom mestu.

Zahvalnost za priliku da uživamo u ovoj knjizi smo dobili nekadašnjoj ediciji Polaris na čelu sa Zoranom Živkovićem i perfektnim prevodom Gorana Skrobonje. Bilo je pomena o reizdanju ovog dela u Laguninoj režiji, ali je višom silom plan propao, pa smo osuđeni da na sajtovima za prodaju tražimo ovaj roman po cenama za koje procenimo da su nam prihvatljive

Kako sam rekao, Šuplji čovek je jedan odličan nepravedno zapostavljen roman. Znam da nije na nivou poznatijih Simonsovih dela, ali je opet knjiga koju treba pročitati i uz koju nećete izgubiti utrošeno vreme na čitanje iste. Ako još niste izdvojie dve crvene koliko se ovaj roman prodaje na sajtovima i priredite sebi još jednu dobru knjigu u vašoj kolekciji.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: