Mort Sinder

Lazar nam govori o stripu

Podela:

Radujte se, Mort Sinder (Mort Cinder), jedan od najvećih stripova devete umetnosti, objavljen je kod nas u integralnom izdanju. Istina, bilo je dostupno Fibrino izdanje, ali sam se ipak nadao domaćem izdanju jer je ipak reč o remek delu koje treba biti dostupno i domaćim čitaocima. Želja mi se ispunila zahvaljujući Darkwood-u, eminentnom izdavaču stripova na domaćem tržištu.

Šta je ono što Morta Sindera izdvaja i po čemu je ovaj strip jedno od najboljih ostvarenja devete umetnosti? Odgovore možemo naći prvo na osnovu toga koja su zvučna imena učestvovala u njegovom stvaranju, scenarista Hektor Gelman Osterheld (Hector German Oesterheld) i crtač Alberto Breća (Alberto Breccia) koje ne treba predstavljati. Tokom prvog otvaranja i prelistavanja stranica pažnju privlači neobičan crtež i još neobičniji stil pripovedanja koji ga krasi. U sledećim pasusima slede odgovori na pitanje po čemu je ovo ostvarenje zauzelo svoje mesto na strip sceni i zašto ga svaki kolekcionar mora imati na svojoj polici.

MORT SINDER AVKF (1)

O čemu se zapravo radi u ovom stripu? Na ovo pitanje svako može dati svoje viđenje, ali ono što je tačno je da pokušava da nam da odgovor na pitanje koje se nameće na kraju prvog poglavlja Da li je prošlost tako mrtva kako mi verujemo? U njemu se upoznajemo sa Ezrom Vinstonom, antikvarem i jednim od protagonista i njegovom dnevnom rutinom. U drugom i najznačajnijem poglavlju ovog stripa „Ljudi olovnih očiju“ (Los ojos de plomo), pažnju mu privlači članak o poglubljenju ubice Morta Sindera i on,  pod uticajem neobjašnjivih sila, dolazi do njegovog groba pri čemu prisustvuje uskrsnuću našeg neobičnog protagoniste kome je ovo svečano pojavljivanje u stripu koji nosi njegovo ime. Postaje mu saborac u borbi sa gorepomenutim neprijateljima i njihovim šefom, ludim naučnikom koji želi Morta Sindera kako bi ostvario svoj bizaran plan. Nakon borbe se rađa jedno od najneobičnijih prijateljstva u svetu stripa. Ono po čemu bih izdvojio ovo poglavlje je atmosferičnost i radnja koja čitaoca tera da iznova okreće strane i sa nestrpljenjem očekuje šta će se desiti sa Mortom i Ezrom i kako će se izvući.

Drugi deo naše priče se bavi pričama koje Mort Sinder govori svom prijatelju tokom rada u antikvarnici. Saznajemo da je Mort Sinder besmrtnik koji je učestvovao u najznačajnijim istorijskim događajima od praistorije do danas, poput Gradnje Vavilonske kule, bitke kod Termopila i Prvog svetskog rata. Mnogi bi pomislili da se iza ovih priča kriju interesantni doživljaji našeg neobičnog protagoniste, ali to nisu priče iz kojih se mogu naučiti pojedini detalji koji nisu rečeni u poznatoj istoriji već je priča mnogo dublja i ostavlja nas da razmišljamo.

MORT SINDER AVKF (4)

Pa šta je onda glavna priča kada nije sukob između dobrih i loših momaka? Glavni fokus je na ljudskim sudbinama prožetim velom istorijskih događaja. Svemu tome prisustvujemo kroz oči besmrtnika koji je upoznao ljude zajedno sa vrlinama i manama. Npr. u priči Čarlijeva majka (La madre de Charlie) upoznajemo se sa vojnikom iz Prvog svetskog rata koji nije imao hrabrosti da rođenoj majci izađe pred oči zbog kukavičluka koji je doveo do pogibije celog njegovog bataljona. Ili zatvorske priče iz dva dela (En la penitenciaria: Marlin, En la penitenciaria: El Frate) u kojoj pohlepa jednog zatvorenika vodi do toga da izda svoje prijatelje ne sluteći da će mu se izdaja vratiti poput bumeranga.

Sada reč o dvojcu koji je radio na ovom ostvarenju. Hektor German Osterheld je svojim ranijim radovima Erni Pajk (Ernie Pike) i Narednik Kirk (El Sargento Kirk) koje je radio sa Hugom Pratom (Hugo Pratt), dokazao da je pripovedač koji zna da vodi čitaoca kroz priču. Iako iza sebe ima bogati opus, veliku slavu je stekao zahvaljujući Mortu Sinderu pomoću koga je ispitivao čovečanstvo kroz vekove i da li su se udaljili od svojih slabosti i snova kojima teže. Ne treba zaboraviti ni Eternaute (El Eternauta), njegov sf rad, koji važi za njegov magnum opus.  Nažalost, zbog svojih političkih stavova i učešća u borbi protiv diktatorskog režima, pao je kao žrtva istog i do dan danas se ne zna gde počiva.

MORT SINDER AVKF (5)

Alberto Breća je priča za sebe. Sa njegovim radom domaći ljubitelji stripa su imali prilike da se upoznaju u hiljadustopedesetipetom broju Stripoteke gde je objavljen njegov kratki strip „Izveštaj o slepima“ (Informe sobre ciegos), kratki segment iz knjige Ernesta Sabata (Ernesto Sabato) „O junacima i grobovima“ (Sobre heroes y tumbas)  i Mitovima o Ktuluu (Chtulhu Mythos) takođe u izdanju Darkwooda. Poznato je da je najmanje koristio četkicu i olovku. Dok se u Mitovima o Ktuluu koristio akvarelima, kolažom, monotopijom i tušem, u Mortu Sinderu je, pored tuša i bele boje, koristio razna pomagala, od žileta i spatula do dršaka za bicikla stvorivši tako specifičan crtež i stil po kome je ostao prepoznatljiv.

Kao inspiracije za likove Morta Sindera i Ezre Vinstona poslužili su pravi ljudi. Horacio Lala (Horacio Lalia), Osterheldov prijatelj i crtač koji je sa njim radio na Nekrodamusu (Nekrodamus), je poslužio za lik Morta Sindera, dok je Ezra ostareli Breća lično.

MORT SINDER AVKF (3)

Za kraj nam ostaje da se pitamo ko je zapravo Mort Sinder, koje sile ga održavaju u životu i koja je svrha njegovog postojanja? Da li je on tu da nam prenese mudrost koju je stekao bitišući kroz vekove? To su pitanja na koja nismo dobili odgovore i koja će ostati pod velom misterije, ali zato imamo još jedno remek delo kome ćemo se stalno vraćati i osećati istu radost iznova kao tokom prvog čitanja.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *