Vodič kroz bioskope – Mi smo ono što volimo

Uroš o filmu Džima Džarmuša „Samo ljubavnici opstaju“

Podela:

„Gde god je bila ona, tamo je bio Raj“

Mark Tven – „Dnevnik Adama i Eve“

Film Džima Džarmuša, „Samo ljubavnici opstaju“, sam prvi put gledao na FEST-u 2014. godine, u sali punoj bivših tinejdžera iz kasnih osamdesetih/ranih devedesetih i studenata FDU-a. Džarmuš, dečak iz Akrona koji je vratio poeziju u Holivud i uveo pank, bio mi je idol u tinejdžerskim godinama. Pre Tarantina i Kevina Smita, upravo je Džarmuš u centar svojih filmova stavljao filmove, knjige i muziku koju voli.

Zato me je 2013. godine zatekla vest da je Džarmuš snimio vampirski film i to sa Tomom Hidlstonom (tada kosplej ikonom u nastajanju)  u glavnoj ulozi. Još više me je iznenadilo što je film naišao na ovacije u Kanu. Mislio sam da je Džarmuš konačno skrenuo, a da je Kan još jednom bio zaveden pomodarstvom. Malo je reći da sam ogrešio dušu. Ne samo da su moja očekivanja bila potpuno neopravdana, već sam i u „Ljubavnicima“ našao podsetnik zašto sam i dan danas zaljubljen u filmove. Od marta 2014. gledam „Ljubavnike“ barem jednom godišnje. Valja se podsetiti.

© 2013. Sony Pictures Classics

Radnja prati dvoje besmrtnih ljubavnika, vampire Adama (Tom Hidlston) i Evu (Tilda Svinton). Dane svoje neupokojenosti provode razdvojeno. On u opustošenom Detroitu, ona u večno treperavom Tandžiru. On je utučena rok zvezda iz senke, odgovoran za mnoga muzička remek dela tokom vekova. Ona provodi svoj neživot uživajući u sitnicama, družeći se sa nemrtvim Kristoferom Marlouom (veliki Džon Hart). Sakriven od konzumerističkog društva današnjice (zombija,kako ih on zove), Adam se bori sa potišćenošću izazvanom banalnošću današnjice i zove u pomoć Evu. Eva stiže u Detroit, ali za njom nedugo stiže i Ejva (Mia Vasikovska), njena mlađa sestra, kojoj konzumerizam današnjice ide na ruku…

Već u izboru imena glavnih likova, Džarmuš pravi reference na umetnička dela koja su imala uticaja na njega.  Adam i Eva „Ljubavnika“ nisu isti par iz Knjige Postanja, već su Adam i Eva Marka Tvena, iz njegovog „Dnevnika Adama i Eve“. Tu je Džarmuš pozajmio i Tvenovu karakterizaciju  Adama i Eve. Adam je zanesenjak, jurodiv i na momente turoban, dok je Eva daleko praktičnija osoba koja obraća pažnju na sitne poklone koje dan nosi.

Kao što i citat na početku ovog teksta svedoči, i u filmu je odnos Adama i Eve odnos bespogovorne ljubavi. Ovakva vrsta referisanja, odnosno intertekstualnosti, igra centralnu ulogu u filmu. Džarmušova intertekstualnost nije šlag na tortu, kao kod Tarantina ili Smita, već ključni deo celokupne priče. Adam u svom detroitskom bivaku ima ceo zid na kome su slike velikana: Bajron, Blejk, Tesla, Njutn, Bah, Barouz, Bo Didli, Igi Pop i ostali… Eva na put za Detroit pakuje kofere pune knjiga. Tu su Servantes, Mišima, Kafka, Žil Vern, Dejvid Foster Volis, Beket…

© 2013. Sony Pictures Classics

Džarmušov izbor autora nije samo omaž ličnom umetničkom ukusu, nego i metod kojim se postavlja glavni motiv priče.  Svi ovi autori su imali, neretko na svoju štetu, beskompromisan stav prema sopstvenom stvaralaštvu, odnosno ljubav prema stvaralaštvu i njegovi junaci nose istu beskompromisnu ljubav. Adam je u svom domu sastavio generator struje prema Teslinim nacrtima i provodi dane komponujući muziku. Neretko, te svoje kompozicije predaje drugim muzičarima, uz uslov da se njegovo ime ne spominje. On ne želi materijalni uspeh i slavu, koliko želi da ga čuju i njegova glavna muka nije anonimnost, već nepostojanje publike koja bi znala da ceni umetnost, nezavisno od ustaljenog mišljenja.

Eva, sa druge strane, lepotu ne nalazi samo među ljudima, nego i u prirodnim pojavama. Ona će zastati da se divi biološkoj kompleksnosti jednog cveta. Ona doziva Adama iz čamotinje pričom o dijamantskoj planeti koja odzvanja kosmosom kao gong. Za razliku od Adama, ali poput Tvenove Eve, ona voli čovečanstvo tako kako je, sa svim svojim vrlinama i  manama.

Njena sestra, Ejva, je „negativac“ u filmu upravo zato što je prvo konzument, pa sve ostalo. Ona lomi retke „Gibson“ gitare, ispija svoje žrtve do smrti, shvata muziku samo kao pozadinu dobrog provoda… Ona juri čulne nadražaje, ali ne voli istinski ništa.

Sada dolazimo do samog naslova filma. Srpskim gledaocima je predstavljen film čiji prevedeni naslov ima izmenjenu poentu u odnosu na original.  Bukvalan prevod naslova „Only Lovers Left Alive“ bi bio „Jedini preživeli ljubavnici“. Za srpsku distribuciju, film je preveden kao „Samo ljubavnici opstaju“. Bukvalan prevod ukazuje na melanholičan ton filma i činjenicu da su Adam i Eva jedini preostali ljubavnici u pravom smislu. Njihova ljubav nije samo romantična. Ljudi će ulaziti u romantične veze dok je sveta i veka.

© 2013. Sony Pictures Classics

Ovde je reč o predanoj ljubavi prema lepoti i istini, kako u ljudima, tako i u prirodi. Dakle, Adam i Eva su možda poslednji par koji znaju kako se voli. Njihova jedina nada, da će neko i u budućnosti znati da voli, počiva u mladom ljubavnom paru kojeg su oni preobratili ugrizom na kraju filma.  Sa druge strane, srpski prevod ukazuje na to da samo oni koji istinski vole zaista žive. Iz tog razloga su Adamu i Evi pomenuti mladi par na kraju filma bili pogodni kandidati za besmrtnost. Jer će možda tu strast prema životu prenositi kroz večnost.

Na kraju, Džarmuš je, u svom stilu, preneo jednu antičku misao. Konkretno, Platonovu tezu iz „Republike“ da je čovek ono što voli. Šta volimo određuje šta smo. Valja se podsetiti ovoga.

Do sledećeg čitanja, ostajte mi dobro,

Uroš

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: