Autostopom do bioskopa – Noć kada je on došao kući

Prošle nedelje smo dočekali trejler za novi film u franšizi „Noć veštica“. Ovaj put, u režiserskoj stolici se našao Dejvid Gordon Grin, poznat uglavnom po stonerskim komedijama „Ananas Ekspres“ i „Vaša visosti“. Osim režije, Grin je preuzeo na sebe i scenario, zajedno sa svojim čestim saradnikom, glumcem Denijem Mekbrajdom. Džejmi Li Kertis se vraća kao Lori Stroud, arhineprijatelj Majkla Majersa, nezaustavljivog ubice i klasičnog filmskog negativca iz ovog serijala.

Kao kompozitor se vraća legendarni režiser, multitalentovani Džon Karpenter, koji je režirao prvi film i komponovao muziku za njega. Film će biti direktni nastavak na prvi deo „Noći veštica“ i ignorisaće ostalih sedam filmova iz filmskog kontinuiteta, kao i dva rimejka koje je režirao Rob Zombi. Radnja će pratiti Lori Stroud, sada već baku, koja se suočava sa Majklom Majersom, posle četrdeset godina priprema za njegov povratak.

Jedna od promotivnih fotografija s početka reklamne kampanje © Universal Pictures

Nazvati „Noć veštica“ kultnim ostvarenjem bi bilo nepravedno. Originalni film je snimljen u nezavisnoj produkciji, sa veoma malim budžetom, a postavio je pravac kojim će se horor filmovi kretati i do danas, stvorivši usput novi podžanr horora – slešer horor. U početku, Karpenter je od producenata dobio zadatak, da od formulaične priče o ubici koji juri bebisiterke, napravi gledljiv film. Rezultat je bio taj, da su producenti imali neočekivani uspeh i početak franšize u svojim rukama, a Karpenter svedočanstvo o svom režiserskom talentu za svojim pojasom. Karpenter je učinio nezamislivo u svom filmu.

Paradoksalno, dao je glavnom negativcu u svom filmu ime, ali mu nije dao nikakvu motivaciju za zločine. Nije mu dao nikakve natprirodne moći, ali mu je dao jezivu efektivnost i (skoro natprirodnu) izdržljivost i snagu. Iza maske Vilijema Šetnera, kupljene u supermarketu, vrebale su crne jame umesto očiju.

Ljubav brata i sestre © Universal Pictures

Engleski filmski kritičar, Mark Kermoud, je ove paradokse savršeno opisao rečima: „noćna mora se uvlači u Amerikanu“. Karpenterovi režiserski postupci daju kredibilitet ovim rečima. Putem (za kriterijume tog vremena) nekonvencijalnog korišćenja stedikema, kamera prestaje da bude samo prozor u svet filma i postaje perspektiva zla koje vreba u svakodnevnom američkom gradiću. Neretko u filmu će gledaoci posmatrati radnju kroz oči ubice, stvarajući atmosferu jeze, ali i nevoljnog saučešća, odnosno nemoći da se zaustave užasi koji će sasvim sigurno uslediti za par trenutaka.

Dame i gospodo, Majkl Majers © Universal Pictures

Tenziji doprinosi i sada već čuvena Karpenterova muzika za film, koja je, opet nekonvencionalno za to vreme, izvedena i komponovana skoro isključivo na sintisajzeru. Sam Karpenter je izvodio muziku za film, a danas je svira na koncertima svog benda, uz muziku iz svojih drugih filmova. Ono šta shvatamo danas u horor filmovima kao standarde: nezaustavljivog serijskog ubicu, raskalašne tinejdžere kao njegove žrtve, smerna devojka kao jedini preživeli na kraju… sve su to klišei koji su prvobitno nastali kao rezultat pobune mladog filmadžije protiv holivudskih standarda.

Čini se da novi film ima nameru da sledi prvobitnu Karpenterovu autentičnost. Umesto oslanjanja na sve filmove nastale posle originala, izgleda da će film pokušati da ispriča malo drugačiju priču. Kao neko ko je rastao u kraju gde je gledanje „Noći veštica“ bio mali ritual inicijacije, želim da ovaj film uspe. A na vama ostaje da pogledate trejler ispod i donesete svoje zaključke.

Do sledećeg čitanja, ostajte mi zdravo,

Uroš

Komentarišite putem Facebook-a