,,Gospođo, ja ne razumem šta Vi hoćete.”

,,Kažem Vam, ne radi mi Internet. Prošle nedelje mi je instaliran Skajp i pokvario mi Internet.”

,,I kakve to veze ima sa nama?”

,,Kako kakve? Pa treba da popravite!”

U prodavnici kompjuterske opreme dvoje ljudi su polako gubili strpljenje. Starija žena je lupkala prstima po stolu i stisnula usne u jednu liniju, dok je sredovečni muškarac sa sedom kosom i belom bradom grizao jezik.

,,Gospođo, Vi ste od nas kupili kompjuter. Mi odgovaramo ako se kompjuter pokvari. Nemamo nikakve veze sa Internetom. A Internet ne može da nestane zbog Skajpa.”

,,Slušajte, Skajp je instaliran i od tada nemam Internet. Ne može da bude ništa drugo. Komšija je dolazio i sve je probao, ali nije uspeo da popravi.”

,,Jeste li probali da resetujete modem?”

,,Sve je pokušano.”

,,Jeste li probali da obrišete S-?”

,,Sve je pokušano!”

Muškarac razrogači oči na poslednji prekid i podiže ruke.

,,Pa dobro, ako je baš sve pokušano, šta Vi hoćete da uradim?”

Gospođa se zacrvene, ispravi leđa i sagovornika gordo odstreli pogledom.

,,Kako Vas nije sramota da mi se tako obraćate?”

,,Kako Vi meni-”

,,Gospođo, znate kako”, mlada devojka se umeša u razgovor, skrećući mušterijinu pažnju na sebe, ,,najbolje da donesete kompjuter kod nas pa ćemo mi proveriti o čemu se radi.”

Gospođa klimnu glavom, pogleda još jednom ka muškarcu, a onda prebaci tašnu preko ramena i izmaršira iz radnje. Nemajući više snage, muškarac uzdahnu i sede na stolicu.

,,Svake godine sve više i više mrzim ljude.”

Devojka se nasmeši i potapša ga po ramenu.

,,Peđo, uvek ima teških ljudi, iskuliraj jednostavno.”

,,Kako uvek mene nađu debili? Nego, prošlo je pet sati. Idem ja kući ili će Milica da me zgromi.”

,,Nemoj tako, Milica je najfinija osoba koju znam.”

Peđa se glasno nasmeja, ne okrećući glavu ka sagovornici.

,,Zato što je nikad nisi videla besnu. Predugo smo mi zajedno da ne znam svaku njenu bubicu.”

Osetivši olakšanje zbog kraja radnog dana, Peđa skinu uniformu, pozdravi se sa koleginicom i pojuri ka parkingu. Valjda će moći da izbegne gužvu.

Na ulazu na Brankov most, mravored automobila je stojao nepomično. Svaki je čekao svojih pet minuta da se pomeri unapred. U sredini reda, u plavom audiju, Peđa je blenuo u jednu tačku i škrgutao zubima. Pomirivši se da je to samo jedan od onih dana, polako spusti glavu na volan. Njegova sirena prizva ostale, te arija monotonih zvukova zapeva, sahranjujući uzalud potrošeno vreme smrtnika.

***

,,Stigao sam!”

Konačno je mogao da odahne. Svakoga dana je redom navlačio na sebe, masku preko lica i ličnosti, odeću, i na kraju uniformu. Bar kući je mogao da bude to što jeste. Za većinu ljudi je bio Predrag Jovanović, prodavac kompjuterske opreme  u ,,Baito Računari”-ma u ulici Antifašističke borbe 37 i oženjen Milicom, medicinskom sestrom. Ipak, njegovo pravo ime je bilo Svarog, slovenski vrhovni bog i bog neba. Njegov sadašnji život nije bio nikakav test, ni prevara, već surova realnost boga koji je izgubio svoje moći nakon što su svi vernici prestali da ga slave. U svetu u kome više nije bilo mesta za njega i njegovu ženu Ladu, morali su sami da se snađu kao i svi ostali.

Nije bilo odgovora na njegov poziv. Bio je previše umoran da bi tražio Ladu po kući. Besmrtnost nažalost nije dolazila sa neograničenom energijom. Seo je u svoju fotelju i uključio televizor. Na ekranu se pojavila nova epizoda Zadruge u trenutku kada se gomila učesnika međusobno drala među sobom. Svarog krenu da prebaci kanal kao po običaju, ali ga neki bes zaustavi.

,,Ljubavi, stigao si.”

Lada se pojavila iz kuhinje, sa svojom zlatnom kosom, mirišući na sredstva za dezinfekciju i prolećno cveće. Čak i kad je ostala bez svojih moći, nikakav ljudski proizvod nije mogao da izbriše njen prirodni miris.

,,Nije još stigla večera. Bila je velika gužva u gradu. Jedva sam stigla.”

,,Znam.”

,,Je l’ bilo naporno na poslu?”

,,Jeste.”

Lada se na kratko zagleda u emisiju koju je njen muž pustio, a onda saosećajno pogleda ka njemu. Videvši da je bio nervozan, ugurala mu se u krila i obgrlila levom rukom.

,,Ko mi te iznervirao?”

,,Ma svaki dan mi dođu gomila idiota. Danas, pred kraj smene došla neka baba, ne mogu da se objasnim pola sata. Još dođem kući i upali mi se ovo sranje.”

Daljinski lagano pređe u Ladine ruke i ona isključi izvor frustracija.

,,To je danas popularno. Šta ćeš…”

Svarog podiže ruku u laktu i pokaza kažiprstom u vis.

,,Ja krivim hrišćanstvo za ovo. U naše vreme se znalo. Svake godine, za dan Kupala, ljudi se skupe kod reke i orgijaju ceo dan i celu noć, i nakon toga su mirni godinu dana. Onda došlo hrišćanstvo i zabranilo svaki oblik seksualnog izražavanja i sad se seksualna represija obila u drugi ekstrem. I sad imamo ovakve gluposti svakog dana umesto jednom godišnje.”

Lada pogleda u pod i nastavi tugaljivo.

,,Lubavi, moraš jednom da pređeš preko toga. Hrišćanstvo je pobedilo. Nema smisla besneti oko toga.”

Ogromna energija preplavi Svaroga i on zaboravi na sav umor. On podiže svoju ženu sa sebe i poče da šeta gore-dole po sobi.

,,Nije u tome stvar! Ja sam se davno pomirio da nas je hrišćanstvo zamenilo. Ima barem nekog smisla. Ali da me na kraju zameni plastična kutija… Sa tim neću nikad moći da se pomirim.”

,,Ćuti, imali smo sreće pa Sloveni i dalje postoje. Jesi li čuo šta se desilo sa Ištar, vavilonskom boginjom ljubavi?”

,,Ne, šta?”

Koristeći priliku, Lada uhvati Svaroga za ruku, spusti ga u fotelju i ponovo mu sede u krilo. Onda se osvrnu oko sebe, i nakon što nije videla ništa neuobičajeno nastavi šapatom, kao da nisu sami u sobi.

,,Pošto Vavilonci više ne postoje uopšte, ona nije mogla nikako da se snađe. Na kraju se pokupila, otišla za Ameriku i sad tamo radi kao striptizeta da bi našla ljude koji će da je obožavaju.”

,,Stvarno?”

,,Da.”

Lada zatvori oči i stavi desnu ruku na grudi, a onda duboko uzdahnu.

,,Ja stvarno ne bih mogla tako nešto. Da me gomila smrtnika gleda golu? Ne mogu da zamislim veće poniženje. Ali eto, kako kome…”

,,Neverovatno. A znaš li možda gde radi?”

Umesto odgovora, Svarog dobi udarac po ramenu. Lada se namršti i nastavi rečima da prekorava svog muža.

,,Kako te nije sramota?”

,,Što? Samo pitam iz radoznalosti.”

,,Sad ćeš iz radoznalosti da dobiješ moju nogu po dupetu!”

Videći da nema puno izbora, Svarog podiže ruke u znak predaje i izvinjenja.

,,Dobro, dobro, nećemo više o tome. Za koliko stiže večera?”

,,Za pola sata, taman možeš da pokosiš travu u dvorištu.”

Sređivanje dvorišta je nerviralo Svaroga skoro isto kao nesnosne mušterije ili rijaliti šou. On jauknu kao da ga je njen udarac tek sad zaboleo.

,,Lado, mrtav sam umoran. Ne mogu sad.”

,,Ajde, ajde.” Suprotno pređašnjoj situaciji, sada je Lada podizala Svaroga. Čvrstom rukom i mekanim glasom. ,,Za čas ćeš ti to, i taman kad završiš i ručak će da bude spreman.”

,,Pa što Veles ne dođe da sredi dvorište? On ionako živi za baštovanstvo.”

,,Veles nije tu.”

,,Nego gde je?”

,,On i Perun prošle nedelje otišli u Ukrajinu. Veles se pridružio Ukrajincima, a Perun Rusima.”

Nova informacija šokira Svaroga. Par trenutaka je gledao ka Ladi i kada je konačno shvatio njene reči, uhvati se za čelo i poče da odmahuje glavom.

,,Oni nisu normalni. Uvek nalaze način da se biju međusobno. Ti si kriva za ovo. Mnogo si ih razmazila.”

,,Ne svaljuj krivicu na mene, i ti si bio tu.”

,,Ni da se jave ocu… Pa nemam reči…”

,,Pa nisu više mali, imaju po deset hiljada godina. Ne treba im tvoja dozvola.”

Svarog se gorko nasmeja. Da i dalje ima svoje moći, mogao bi lako da vidi šta rade njegovi sinovi. Ništa pod celim nebom nije moglo da se sakrije od njega. Sada se osećao tako nemoćno. Nije mogao ni običnu staricu da ubedi da Skajp ne može da ,,pokvari” Internet. Poljubac prekinu njegovo samosažaljenje. Lada ga nežno pomilova po obrazu.

,,Ajde polako. Sramota da nam dvorište onako izgleda.”

***

Buka motora je tutnjala u Svarogovim ušima, dok su vlati trave letele svuda unaokolo. Iznenada, sečivo zastade, prekidajući let trave. Poslednje što mu je trebalo danas je da se i kosilica pokvari. Svarog isključi mašinu da vidi šta se desilo. Na sečivu se zaglavila podeblja grana. On je izvuče i baci u stranu, tiho psujući decu iz okoline. Verovatno su se derištad igrala i bacila granu u njegovo dvorište. Nakon što je uklonio smetnju, Svarog nastavi sa svojim poslom.

,,Srećan rad komšija!”

Svarog ponovo isključi kosilicu. Ispred ograde su stojali Marko i Jelena, njegove prve komšije.

,,Kako ide?”, upita Marko.

,,Ma užas. Teško na poslu, gužva u gradu… Šta ćeš.”

,,A Milici kako je?”, upita Jelena.

,,I njoj teško. Otkako je počela ova korona potpun haos kod nje na poslu.”

,,Mogu da zamislim.”, reče Marko. ,,Ako ste raspoloženi, svratite na kafu malo kasnije.”

,,Joj, hvala na pozivu, ali stvarno sam mrtav umoran. Nemam snage ni za šta.”

,,Ma naravno, znamo kako je. Ako se predomislite svratite.”

,,Važi. Hvala puno.”

Polako, Svarog je nastavio košenjem, trudeći se da ne omaši nijedan deo, inače bi dobio novo prekoravanje od svoje žene. Ruke su ga u jednom trenutku zabolele, te on napravi kratku pauzu. Izvadio je maramicu i obrisao znoj sa čela a onda je bacio oko na preostali deo nepokošene trave. Imao je još pola dvorišta na ovoj strani i celu drugu stranu. Svarog stavi ruke na struk i namršti se. Kroz prozor kuhinje se širio miris kuvanog pasulja i ubrzo mu odvuče pažnju od pokošene trave. On se primače i nežno pokuca po staklu.

,,Ljubavi, zvali nas Petrovići na kafu. Hoćeš da idemo?”

 

Autor: D503