Autostoperska paralela – Marsonic 11 i 12

Tema broja je ’fantastika neengleskog govornog područja’ pa stoga očekujem mnoge ale, bauke, vampire, todorce, suđaje, grčke, rimske i egipatske bogove, japanske demone i jevrejskog golema. Koliko toga sam pogodio i koliko su se pisci držali zadane teme, videćemo na kraju. Napomena: neću predstavljati autore jer ih već sve dobro znate.

Uesbe, Vladimira Becić – Ovde nam je gotovo savršeno opisana loša veza, a i neke koje se zovu dobrim. Tom delu priče nemam šta da prigovorim, naprotiv. No, onaj fantastični deo mi ’visi’ kao da je naknadno dodan na priču. Ipak ukupan utisak je da priča nije loša i dajem joj ***.

Leto kod babe Jevdokije, Relja Antonić – Govori o jednoj usamljenoj ženi koju progoni kako prošlost tako i budućnost, te tako i skončava odbačena od svih. Ova pripovest ima lep uvod, ali i dva problema, slabu karakterizaciju glavnog lika, prosto sam ga već zaboravio i fantastični deo je samo nešto u pozadini što postoji, ali je zanemarivo i neobjašnjeno, stoga joj dajem ** i pola.

Kognitivna disonanca, Ratko Martinović – U jednoj od mogućih budućnosti treba spasiti svetove, a tada su sve mere dozvoljene, što priči daje dubinu moralnih dilema. Nemam zamerku, ali ću joj dati **** zbog toga što ne mislim da je dovoljno spomenuti nacionalnost da priča uđe u okvire neengleskog područja.

Crna Volga na slijepoj cesti, Teo Kos – Ovo je vrlo dobra priča koja govori, ili barem ona veruje, da svi počeci i svi krajevi moraju da završe na slepoj cesti, pogotovo ako vas vozi crna Volga. Ova priča je odlična, ali baš i samo zbog preterano otvorenog kraja **** i pola, a ne maksimalna ocena.

Otkriveni fosil, Robi Selan – Ne mogu mnogo reći o ovoj priči, jer spada u kratku, kratku formu i previše bih vam otkrio. No smem da kažem da je interesantna perspektiva i, iako ima neke sitne mane, autor za hrabrost da ovom formom izađe na megdan mnogo dužim pričama, pa zaslužuje ****.

Putem Cresa, Ana Jevtić Kos – Moram da kažem da mi se ova priča o invaziji uopšte nije svidela na prvo čitanje, no kako nisam baš našao nešto što mi smeta, opet sam je pročitao i iz drugog pokušaja stekao mnogo bolji utisak. Zaključio sam da su za to zaslužne pomalo neobične konstrukcije rečenica, ali pročitajte je ponovo kao i ja, pa ćete videti zašto joj dajem **** i pola.

Spoj, Krešimir Čorak – Prvi horor u zbirci. Donosi priču o time koliko internet ljubavni sastanci mogu biti zeznuti. Priča ima jezu i dobar kraj, ali nema zašto i to će joj smanjiti ocenu – naravno *** zvezdice.

Iza vodopada, Mira Satarić – Šta sve može da te zadesi u Kjotu, kao i koga sve možeš sresti, te i sam postati nešto drugo. Ova priča je jako dobra i prava je šteta što se u štampi zagubio celi pasus, no, pošto sam imao prilike da ovu pripovetku pročitam i u originalu, a i znam da je poslani fajl bio u redu, neću to zameriti autorki. Te ću joj dati ****.

Test, Jelena Perišić –donosi nam budućnost u kojoj test odlučuje o nama, ali slobodna volja se budi. Pravi SF, autorka me je pogodila u žicu, ali ovoj priči je ideja veća od nje same, stoga *** i pola.

Kiša, Stevan Sarčević – Apokaliptična storija kroz oči jednog čoveka i stradanje njegove porodice. Sve je u redu sa pričom, osim što je prepričavanje i prepričavanje, zato *** zvezdice.

Hranilica, Zoran Petrović – Slaba smo rasa i ova priča to dokazuje. Pisac je uneo novinu stavivši sebe za glavnog junaka. Znam, znam zgodna reklama. Pripovest je u redu i zaslužila je *** i po zvezdice.

Sedma priča, Gordan Sundać –  Jako dobra novela o jednom danu u životu sasvim običnih ljudi. Priča je odlična, ali bila bi sasvim funkcionalna i bez dela koji trebamo smatrati fantastičnim. A to mi je malko problematično, jer ipak se ovde piše fantastika te nema razloga da bude na samim rubovima priče. Samo zbog toga *** zvezdice.

In memoriam – Mladen Bjažić pisac, urednik i strip autor. Ostaće upamćen po delima Osvajač 2 se ne javlja i Ništa bez Božene. Kao i po saradnji sa kolegom Zvonimirom Furtingerom. Jedan od ljudi koji je ostavio neizbrisiv trag na jugoslovensku naučnu fantastiku, večna mu slava. Preminuo je i pisac Ivo Brešan, autor romana Astaroth i Vražja utroba, pa tako žalimo i za ovim fantastičarom.

Anno 1868 – Kratki strip nepoznatog autora apokaliptične teme, uz omaž Nikoli Tesli. No forma je prekratka i nema dovoljno materijala za neku ozbiljniju ocenu i kritiku.

Došli smo i do dela gde hvalim i kritikujem. Ovaj broj ima neke sjajne priče koje su vredne i više čitanja. No dva problema se mogu uočiti tokom čitanja. Prvi je taj što autori u prevelikoj želji da budu deo mejnstrim književnosti stavljaju fantastično na margine i nastoje da akcenat bude na drugim stvarima. Drugi problem je nešto ozbiljnije prirode, naime po mom shvatanju i razumevanju teme neengleskog govornog područja samo je jedan autor u potpunosti ispunio kriterijum i zahteve teme. Razlog toga može da bude taj što autori ne pišu priče namenski već šalju na sve konkurse priče koje već poseduju uz veće ili manje izmene, pa ako prođe super. U Hrvatskoj je čak nastala zgodna kovanica u vezi sa ovom pojavom – ’fefkati’ koja je nastala od skraćenice za Festival Fantastične Književnosti u Istri, a razlog nastanka ove kovnice je što autori vrlo često prilagođavaju priče za potrebe istarske zbirke ili ’fefkaju’. Što se može iznedriti u ozbiljan problem, jer ne samo da i prilagođavanje mora biti kvalitetno urađeno, nego i autori vremenom dolaze do priča koje su verovatno dosta puta odbijene na konkursima sa razlogom. No za urednika imam razumevanja njegov cilj je da broj izađe na vreme, a pošto dobije more priča van teme onda učini najbolje što može u datom trenutku. Stoga neću biti prestrog, daću ovom broju ukupnu ocenu od *** i po zvezdice i pozdraviti vas do broja dvanaest.

U prethodnom broju su izašle neke mnogo dobre priče sa tim da je većina njih mašila zadanu temu. No kako je ovo parni broj, tako je tema slobodna i dopušta autorima i njihovoj imaginaciji da se razmašu do krajnje fantastičnih granica. Pošto smo već tu mogli bismo i baciti pogled u kojoj meri su to i uspeli realizovati.

Minđuša, Mira Satarić – Domoroci imaju načine da se izbore sa nemanima, ali kako to obično biva nevolja stiže sa strancem kog nervira minđuša. Vrlo jasna razrađena priča, jedna od boljih izvedbi ove autorke **** bi trebalo da budu dovoljna pohvala.

Sjećanje Acherona, Jurica Ranj – Upečatljiva priča o velikim korporacijama i o tome kako se stavlja sve na kocku za slobodu, sve to u prigodnom miljeu žanra.  Priča ima nedostajuće segmente, kao i zbrzane i zato ću joj dati *** i pola, iako mi se jako svidela i savetujem autoru da je preradi u novelu, jer greh bi bio ne iskoristiti ovu ideju i likove za dužu formu i razviti ih do punog potencijala.

Isaac, Ratko Martinović – Zbog ovog će autor biti omražen od strane feministkinja, ali istovremeno daje vrhunski omaž velikanu SF-a kroz ovu robotsku priču. Autor pokazuje koliko je sazreo i postao dobar, za ovaj uradak **** od mene.

Kuća pored vinograda, Vladimira Becić – Govori o dve sestre i jednom muškarcu, pitate se gde je tu fantastika? O, ima je i pomalo je mračnija, no što smo navikli od autorke. Dobro zaokružena pripovest, još bolja stilska izvedba i ocena ****.

Dvojica, Silvio Stilinović – Priča o prijateljstvu i tuzi tolikoj da se preboleti ne da. Ovu pripovest sam shvatio kao nefantastičnu, možda nekim drugom i bude u okvirima žanra. To je razlog što dobija *** zvezdice, ipak je to dobra priča.

Zrcalo, Ana Polančec – Kazuje o jednom poklonu i tome kolika razlika može biti u tome kako nas drugi vide i kako sebe vidimo. Dakle, ovo tek nije fantastika ni u naznaci i pride je vrlo patetično, jako žalim, *. Ipak da ne ubijem volju nekom ko tek počinje pisati daću i savet. Preporučio bih autorki da se vežba malo u mejnstrim pričama (zapravo ima potencijal i razume šta treba da podrazumeva kratka priča). Drugo, ako želi da se bavi fantastičnim pripovedanjem, malo obrati pažnju na priče koje su dobile recimo 4 i 5* – jer priča ne sme da ostane celovita i kad joj skloniš fantastičani element – ovde bi poslužilo bilo koje ogledalo – jer mi na silu saznajemo da je ogledalo magično – tj. saopšteno nam je to.

Led, Relja Antonić – Horor o zimi i prelaženju preko užasa zarad sigurnosti i dobrih odnosa sa planinom. Autor me opet nije uverio da je ovo moguće ima iskakanja i zato ** i pola.

Dlanovi, Dalibor Ivanović – Moć imaginacije je prekrasna stvar, pogotovo dok ste dete. Opet priča koja se može dvojako razumeti i rasteže žanr do krajnjih granica te ocena mora biti ** zvezdice.

Bijeli lijes, Dorotea Đurić – Jednostavnost u užasu je teško postići a ova priča to uspeva. Prosto, kao da sam gledao film sa Vinsentom Prajsom. Autorka je prijatno iznenađenje      pa će dobiti ****.

Nabrok, Tamara Babić – Recimo da je ovo mit o tome kako su se Islanđani obogatili. Jednostavna priča, no i jako hladna, karakter likova bled, samo **.

Boljom stazom, Nataša MilićPriča o želji za nestajanjem i otkrivanjem nekih boljih staza. Jako dobra priča od ****.

Odraz, ožiljak, Ana Jevtić Kos – Ana nam priča o borbi za opstanak u nemogućim uslovima. Ali ništa nije kako izgleda, pogotovo u fantastici. Ova novela pokazuje koliko dobar regionalni žanr može da bude i zato svih ***** zvezdica.

Dvojba, Maja Perak – Kratki strip o osvajanju svemira ili o snu – čitalac sam može da odluči. Iako jako kratka forma, ovaj put je dovoljno koncizna celina da dam ocenu od *** i pola.

U ovom broju su primetne neke dobre i neke loše stvari. Krenimo od dobrih: autori za koje sam pomislio još u petom broju ’biće nešto od njih’ konstantno podižu svoj nivo pisanja i pokazuju mi da scena ima svetlu budućnost. Ipak nije sve svetlo, neki autori stagniraju misleći da su dovoljno dobri, a samo jedan od debitanata mi je pokazao istinski talenat. Zaključak: biće to mukotrpna borba za žanr, a Marsonic će i u buduće biti na svom delu fronta čvrsto držeći liniju, nadam se. Našem hrabrom saborcu za ovu bitku dodeljujem ****.

Komentarišite putem Facebook-a