„Nevernica“ (originalno „Infidel“) je grafička novela izdata pod krilom američke kompanije Image Comics, sredinom 2018. godine. Tajlandski scenarista Pornsak Pichetshote je imao uspešnu karijeru kao urednik stripova u kompanijama poput Vertigo i cenjen je zbog svog uredničkog rada na DC serijalu „Swamp Thing“. Između ostalog upustio se i u kinematografiju gde je do sada pisao i režirao dva kratka filma. „Infidel“ je njegov prvi pokušaj samostalnog rada u svetu stripa i nije razočarao.
„Nevernica“ je koncepcijski klasična horor priča o ukletoj zgradi koja je ovde sagledana iz ugla ksenofobije, islamofobije i drugih predrasuda. Glavna junakinja je mlada muslimanka Aiša koja živi u Njujorku sa svojim verenikom, njegovom kćerkom iz prvog braka i njegovom majkom Lesli.
Već u prvih par stranica saznajemo da je Aiša žrtva socijalnih predrasuda, kako od strane drugih stanara, tako i u sopstvenom domu. Lesli ne pokušava da sakrije njene predrasude prema Aiši i nije zadovoljna zato što joj sin veren muslimankom.
Kako saznajemo već iz prvih par tabli stripa, pre godinu dana se desila eksplozija u zgradi koja je usmrtila nekoliko ljudi. Sumnjalo se da se radi o terorističkom napadu, i tokom priče otkrivamo šta se stvarno dogodilo. Zbog ove situacije Aiša je žrtva predrasuda i predmet straha ostalih komšija. Oni beže od nje na hodniku, izbegavaju je i čekaju njenu najmanju grešku kako bi je osudili. Međutim, Pornsak ovaj motiv obrađuje inteligentno. On ne uzima strane i ne propagira, već pokušava da problem sagleda iz perspektive svakog lika. Da stvari budu još gore, u zgradi se nalaze i duhovi koji isključivo proganjaju Aišu.
Moram da pohvalim crtače Aaron Campbell i Jose Villarubia u svom pokušaju da ožive duhove na stranicama ove novele. Njih dvojica su uspeli da duhove učine izuzetno jezivim već na prvim stranicama novele, gde vidimo grotesku koja leži na Aiši koja širom otvorenih očiju leži u krevetu paralizovana dok čeka svanuće. Neprirodni pokreti tela, uvrtanje udova, deformacije tela, sve to dovodi do osećaja jeze, ali i klaustrofobije kako se prostor oko njih transformiše i fizički manifestuje. Duhovi mogu da se pojave na sceni bez upozorenja, i veoma je interesantno da ovaj strip pokušava nekoliko puta da uradi klasične tzv. jump scare momente koji su više vezani za film. On to radi uspešno. Često će se stranice ove novele čitati u kojima likovi vode sasvim običan dijalog u nekoj običnoj situaciji, i negde u ćošku crteža, iza neke saksije sa cvećem, vidi se lice duha. Ne radi ništa posebno, već se jednostavno tamo nalazi. Ne znamo šta se dešava, sve dok neko od likova ne reaguje na njih tek na sledećoj strani. Nekada likovi ni ne reaguju na njih budući da su duhovi samo obris, senka na zidu.
Priča se prvo poigrava sa tim kako se možda radi o Aišinim halucinacijama ali već tokom prvog poglavlja nam daje jasnu ideju da to nije slučaj, da su duhovi pravi kako ih ostali likovi vide i reaguju na njih. Na kraju prvog poglavlja, duhovi postaju „veoma stvarni“, ne kriju svoju prisutnost. Oni mogu da imaju fizičku interakciju sa svetom oko sebe. Ovakvi momenti su ono što „Infidel“ uzdiže iznad proseka tipičnog horor stripa. Posebna pažnja je posvećena detaljima i sam narativ podseća na filmski (nije ni čudo što je u pregovorima da se ovo adaptira u mini TV seriju). Duhovi kao motiv se ne pojavljuju često i zato je svaki momenat sa njima veoma efektivan. Oni se ne trivijalizuju i zbog toga se javlja osećaj jeze svaki put kada smo svesni njihovog prisustva. Kada se oni pojave, znamo da će se loše stvari dogoditi. Bez odavanja priče i zapleta, duhovi su donekle fizičke manifestacije izuzetno snažnih emocija, mržnje i ksenofobije, što nije iznenađujuće kada se pogleda Pornsakovo kulturološko nasleđe. Osećaj tajlandskog folklora je snažan u ovoj grafičkoj noveli.
Postoji nekoliko zapleta koji nas drže zainteresovanim za fabulu. Najefektivniji zaplet dolazi na kraju druge sveske (ukupno ih ima pet), nakon kojeg za likove nema povratka. Stvari progresivno postaju gore i ton postaje sve mračniji sa klimaksom na kraju pete sveske, koji ima nekoliko zanimljivih kako narativnih, tako i filosofskih pitanja.
About Author
