Sluga slepog boga

Bila je to crna, lepljiva noć, a vetar se provlačio kroz bušna okna od prozora, mišje rupe i uzrokovao kijavicu svakome ko se napolju našao bez džempera il’ preterano radoznalo škiljio kroz tuđe ključaonice. Mesec je ličio na bezrepu mačku, ili se to tako učinilo Kehu, koji je hodao po ulici, ako ustajanje, teturanje, padanje i ponovno ustajanje neko može da nazove hodanjem.

Jer da bi neko hodao taj neko treba da pređe određenu udaljenost između tačke A do tačke B bez psovanja svega poznatog i nepoznatog, a Keh nije u ovoj vremenskoj tački bio kvalifikovan za tako nešto. Mada, ako ćemo pravo, Keh već dugo nije kvalifikovan za drugačiju vrstu kretanja, pa je možda u ovom trenutku bio naročito dobar u svom nazovi ,,hodanju”.

Kehu, tj. ’flašoju’, koga su tako zvali na šehtezu, poddijalektu grada Sehvane, je iz nekog neobjašnjivog razloga sve ličilo na bezrepu mačku. To je bilo prilično neobično, jer je Keh mrzeo mačke kao i sve drugo što je bilo u stanju da se pomera na elegantniji način od njega. Istini za volju, Keh nikad nije bio nešto graciozan čovek, tako da je lako zaključiti da je mrzeo manje-više svakoga.

,,Ćoravi jelen”, Kehova kuća,  bila je čađava pivnica u koju vas nijedan pristojan turistički radnik neće odvesti osim ako nema izraženu, jaku želju da ostane bez posla, a nalazila se na kraju dugačke, uske i bolno kaldrmisane ,,Srećne ulice” Sehvane. Ulica kao i svaka druga, nekoliko malih kuća sa strana, prljavi konopac sa još prljavijim, ,,opranim” vešom, poneka zaboravljena šerpa koja je izletela kroz prozor nakon žučnije razmene argumenata, i nekoliko drvenih buradi sa strane u čiji sadržaj nije preporučljivo zalaziti. Keh je, dakle, radio ono što je podrazumevao pod kretanjem da bi stigao do ,,Jelena”, kad mu se nešto isprečilo na putu. Keh se sručio na zemlju sa takvim treskom da je gluvi komšija umiljato poželeo svom papagaju laku noć (ako možete da hrpu kostiju zamislite kao pticu jer je komšija bio i slep pa je ptica odavno odlepršala sa ovog sveta na ptičije nebo). Keh bi, da je žensko (u većem delu slučajeva bi isto prošao i kao žensko, to jest bogovi su mu se smilovali), pri padu slomio karlicu, ali pošto ga priroda nije blagoslovila sa parom mlečnih žlezda, drugačijim reproduktivnim organom i mesečnim dankom, Keh je završio sa odranim nosom i slomljenim zubom. Da je dotični bio pisac, njegova psovka bi ušla u neki memoar ili bi se pamtila kao citat, dok se ovako smatra tako fantastično bogohulnom da bi se i najpijaniji, najpopustljiviji bog blago ljutnuo i poslao nekog odrpanog pacova da ujede Keha za zadnji dep tela (mada ni pacov se ne bi pogostio).

Keh se uspravio, krcnuo malo vratom pa bacio pogled na baru u kojoj se, na Kehovo čuđenje, nalazio šhtiti, naročito ukrašeni bodež. Koliko je Kehu bilo poznato, šhtiti nije bio jedan od predmeta koga je bilo moguće kupiti u svakom ,,Sve za pedeset sihti” dućanu kao  zakasneli poklon za dvadesetu godišnjicu braka. Šhtiti je bio dar koji se prenosio sa kolena na koleno u plemenu Sevi, čije uporište je na samom jugu Ingre. Bodež bi došao u posedovanje onom članu koji bi uspeo da pretrpi prve batine od svoje nove i ljupke neveste. Kao što je i moguće zamisliti, nož je postao raritet, relikt prošlih vremena jer su muškarci Sevi plemena u međuvremenu toliko počeli da se strepe od prve bračne noći da su prestali da se ,,omužovavaju”, kako bi to oni nazvali.

Keh je, onako pogubljen, jednim krmeljivim okom spazio nešto nalik pokretnoj senci kako zamiče za ugao. Budući da nije bio preterano ispitivačkog duha, Keh je napravio tu sudbonosnu odluku i rešio da tu noć uđe u ,,Jelena” i zatraži mleko. Gostioničaru Peroju se situacija u kojoj Keh traži kozje mleko učinila toliko smešnom da je sve goste u kafani častio najboljim sehvanskim pivom.

Sledećeg dana, Keh se kljuknuo u jezerce Šip, obukao nešto lepše odelce i otišao u hram boga Psakija koji je poznat po asketskom načinu života. Keh je od tog trenutka pa do kraja života zagovarao moralnu čistotu i prepričavao kako mu je bodež plemena pretučenih ženika spasao život.

Autor: Sofija Greberanović

 

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *