Autostopersko sanduče

Sedmodnevni aranžman za Trapist

Kao i svake godine u ovom delu naše planete Zemlje školska godina se završila u junu.

Istog dana kad je škola završila i počeli letnji praznici tata je došao iz kancelarije ranije nego obično i rekao nam:

– Mama, deco, spremite stvari idemo na letovanje!

– Daleko?

– Nije baš, idemo na Trapist.

-To je predaleka destinacija, tata treba nam 70 hiljada godina, tako smo učili u školi.

– Da, sine ako idemo sa naše planete do sistema Trapist treba nam baš toliko vremena, ali oni dolaze po nas da letujemo na njihovim planetama i sve to za 7 dana koliko traje moj godišnji odmor.

-Tata, to nije moguće.

– Moguće je sine, moje kolege kosmički navigatori razvili su novi sistem transporta uz pomoć kosmičkog zgušnjavanja prostora koje omogućuje da posebno izgrađenim tunelom stignemo na najudaljenije planete za kratko vreme.

– Letelica Trapist nas čeka na aerodromu, požurite da ne zakasnimo.

Moramo kupiti kremu protiv ultraljubičastog zračenja koje je preveliko na Trapist, sigurno ima u šoping molu na aerodromu.

– Ne draga, nema potrebe, ultraljubičasti plašt je obmotan oko Trapist sistema kao zaštitni zid koji ih čuva od osvajača sa drugih većih planetnih sistema, taj zid se lako skloni kada dolaze turist na letovanje.

– A vreme, kakvo je vreme, zar nije njihova mala zvezda hladnija od sunce?

– A kakvo vreme ti želiš draga?

– Leto ili zimu, sve možemo odabrati i prilagoditi jer smo njihovi turisti.

 – Leto, jer ne moramo nositi previše odeće u koferu kao za zimu.

– Draga, ima veliki izbor garderobe u trgovačkim planetarnim centrima, to nije problem, ali vreme je da krenemo.

Dobio sam video poruku na mobilnom da je naša letelica sa Trapista upravo stigla.

Krstarenje može početi!

Krećemo, ne brinite sve je u našim rukama!

– Kako to misliš, zar letelica nema pilota?

– Baš tako, mi smo sami piloti naše letelice, sve instrukcije dobijamo od daljinskog kompjutera operatora tokom leta!

– Evo snimka letelice!  Tata nam pruži mobilni na kojem je jedna velika okrugla spužvasta letelica u obliku sira trapista širom otvorila vrata, a svetla slala raznobojnu poruku:

Dobrodošli u Trapist!

-Tata, zašto je letelica okrugla, ne idemo na planetu sireva, već na odmor?

– Ha, ha, ha, sine ima okrugli oblik kao točak da bi putovanje kosmosom bilo brže, to su prvi otkrili naši prehistorijski preci u Vinči! I oni su bili uspešni kosmički putnici! Tko zna kuda su sve oni uspeli da stignu svojim kolom!

Točak se okreće kao oblutak kada ga zavrtimo i na taj način postigne ubrzanje, videćete kada pokrenem letelicu! Kolovrat moje bake bio je brži od svih kad sam baki držao pređu za namotavanje, a ona bi vunicu oblikovala svojom rukom i uvrtala u tanku nit! Baš tako iz jednog oblika u drugi može se tako oblikovati prostor u kosmosu kao i vir u vodi.

-Tata otkud ti to sve znaš? Da nisi ti dizajnirao ovu letelicu?

– Ne sine, to je bila jedna od ideja Nikole Tesle kome su ukrali nacrte, ali su nedavno novom metodom kompjuterizovanog čitanja misli i arhive pomoću otiska Nikole Tesle pronađeni svi njegovi raniji nacrti i spisi po kojima je konstruisano mnogo novih letelica, a ova letelica je kao njegov savršeni vremeplov jer je najbrža od svih! Napravljena je od laganog sintetičkog materijala koji je otporniji od metala, ni olujne kosmičke kiše otpada ni drugi svemirski brodovi ne mogu joj ništa!

– Hajde, jeste li sve spakovali, idemo za Trapist!

– Tata kako da idemo na Trapist danas, kad mi još nemamo pasoš!

– Ne treba nam pasoš za Trapist sine, a svi na aerodromu ćemo dobiti laserski, nevidljivi prostim okom, sedmodnevni turistički pečat, tako da nas mogu pronaći ako zalutamo slučajno negde u kosmosu!

– Zar ima još planeta kao Trapist?

– Ima puno novih planeta koje niču kao pečurke poslije kiše! Zemlja je prenaseljena, pa su naučnici osmislili kako da razviju nove planetne sisteme sa svim neophodnim uslovima za život.

Ove godine idemo na Trapist, a dogodine na Atlantidu! To je bio moj san iz detinjstva, da posetim Atlantidu!

Trenutno još rade na rekonstrukciji Atlantide, sve su izgradili po starim zapisima kako je izgledala drevna Atlantida!

– Pa zar nije nestala Atlantida?

-Tako se dugo mislilo, sve dok astronauti u kosmosu nisu otkrili njene tragove. Ako se Atlantida spasila od neprijatelja odlaskom sa planete Zemlje, nakon nekoliko vekova i putovanja, razorile su je davno, još greškom ekspedicije neke nama nepoznate civilizacije u kosmosu!

Danas bi bilo to nemoguće, sve je digitalno i svemirske brigade mira čuvaju svaki pedalj u kosmosu!

Zato Atlantidu čeka nova sretnija budućnost! O tome kasnije, još nas korak deli od letelice za Trapist!

Tata je ušao u kabinu, roboti su nam doneli Trapist sendviče i plavi sok neobičnog okusa, kažu da se zove Laguna 7 planeta, navigatori su najavili početak leta, i naša mala porodica otisnula se u neobično letovanje u svemiru. Kako smo se proveli na Trapistu pričaću vam kasnije, tek je avantura u svemiru počela!

II.

– Dragi turisti! Hvala što ste posetili Trapist! Dođite nam opet! Operator letelice nas je pozdravio na rastanku.

Naša mala porodica  još kao u snu napuštala je letelicu, na tatinom satu datum je pokazivao sedam dana kasnije i to je bio znak da je godišnji odmor prošao i da sutra opet mora u kancelariju na posao u kompaniji „SVEMIRSKI LET“. Niko od nas se nije sećao ničega, kao da nismo ni kročili na Trapist!

Tatu su odmah nazvali iz kancelarije.

Tata nam je ozbiljnog lica rekao:

– Draga, deco ovo je bio tajni projekat moje kompanije, plan nam je da razvijemo projekat fantastičnih putovanja na daleke planete po ličnim željama putnika, za sada nemojte nikome pričati da smo mi bili na odmoru u Trapistu!

– Ali tata mi nismo ni bili na Trapistu, ja se ničega ne sećam! Mi nismo nigde krenuli letelicom!

– Ni ja se ničeg ne sećam! – rekla je seka.

Mama je samo kolutala očima.

– Deco, deco, a kako nam je odeća puna peska sa plaže, zar se ne sećate da smo imali barbiku i pekli kukuruz u laguni?

Tata i mama su se pogledali.

Znači, bili smo ipak na Trapistu, ali nam je izbrisana memorija na tih sedam dana letovanja.

U kući je opet sve po starom, drugari su doneli svoje igrice pa smo se družili u mojoj sobi.

Moj drugar Željko mi reče da sutra i on ide sa svojim na letovanje.

– A gde idete?

-To je za sada tajna, tata mi je rekao da je to putovanje iznenađenje za sve!

Nešto mi je govorilo da i moj drugar putuje na neki novu planetu, ali ga nisam pitao ništa više, znao sam da Željkov tata radi u istoj kompaniji sa mojim tatom.

Željka sam opet video nakon mesec dana.

Bio je oduševljen letovanjem!

– Bili smo mesec dana na moru, sa plaže smo mogli gledati druge planete kako kruže na nebu to je fantastično, uopšte mi nije trebao teleskop!

Onda nam je pokazao slike koje je uslikao, vidiš ovo je novi planetarni sistem Trapist, mi smo bili na svih 7 planeta! Predivno je, trebaš reći tati da te povede na Trapist!

Ćutao sam, dao sam tati časnu reč da neću nikome pričati da smo mi bili na Trapistu!

Ipak kad se uvečer tata vratio sa posla, morao sam da ga pitam nešto.

-Tata, i moj drug Željko je bi na letovanju na Trapistu, ali on se svega seća sa putovanja, a ima i slike!

Kako to?

– Slušaj sine, Željko je bio mesec dana na letovanju tako da je bolje zapamtio letovanje!

Moraću i ja opet natrag u Trapist! Ovoga puta samo poslovno! Naš projekat svemirskog turizma je sve uspešniji i moramo još pripremiti novih letelica i bungalova za boravak turista!

Kompanija planira izgraditi moderni grad na Trapistu!

III.

Tata je proveo na Trapistu dva meseca.

Ponekad bi nam slao video poruke iz svemira, ali bio je opet misteriozan i nismo mogli videti Trapist!

Kada se vratio pozvao je sve nas da nam saopšti nešto važno.

– Deco, mi se selimo na Trapist! Potreban sam kompaniju na Trapistu! Sad je tu već i škola izgrađena tako da možete i na Trapistu pohađati nastavu.

– Ali tata ako odemo na Trapist izgubiću kontakt sa svojim drugarima, pa i Željkom!

– Nećeš sine, i Željkov tata se seli sa porodicom da radi na Trapistu!

– Ali tata, ja ne znam da li će mi se svideti Trapist!

– Hoće sine, svi kada stignu na Trapist ne žele više da se vrate na Zemlju, toliko je lepo u Trapistu!

Mama i tata se zagrliše, nasmešiše jedno drugom i tata reče:

– Sine, sad ću ti otkriti tajnu.

Kada smo bili na sedmodnevnom letovanju na Trapistu ti su bio oduševljen, stekao puno drugara i nisi nikako hteo da se vratiš na Zemlju bez svojih novih drugara, toliko si bio uporan da smo morali da ti izbrišemo memoriju sećanja na tih sedam dana letovanja kako bi se vratili na Zemlju, sada ti obećajem da ćemo zauvek ostati na Trapistu! Tu je već izgrađen naš novi dom!

IIII.

Što da vam kažem, život na Trapisu je kao san, a stvarnost! Fantastični svet je ovde naša svakodnevnica! Istražujemo skrivene tajne novootkrivenih planeta i svaki tren je ispunjen otkrivanjem predivne lepote netaknute prirode, reljefima na stenama koje su klesale kosmičke oluje, i prekrasnim plažama okruženim cvećem i biljkama kakve naše oči nisu videle do sada!

Novi moderni grad svaki dan je sve veći, turizam cveta, krstarimo oko drugih planeta, dođite da otkrijete ovaj novi predivni turistički biser u srcu svemira, svakodnevno gledamo šetnju planetnog sistema oko zvezde, a sve je počelo kao jedno fantastično letovanje iz bajke!

Ipak, ipak ima jedna ogromna razlika od Zemlje, Trapist je u sumraku što mu daje posebnu romantičnu čar jer, gde je sumrak, tu su i svetlice, male nežne kao leptirice koje obasjavaju čitav planetarni sistem svojom energijom! Svetlice su kao vile iz naše mitologije, one su miroljubive zaštitnice i jedini stanovnici ovog sistema od davnina jer niko drugi nije mogao opstati u ovom sistemu osim njih i sada nas, Zemljana.

Svetlice su moji drugari i u školi zajedno sa nama uče historiju, jako im je zanimljivo sve i htele bi da posete našu staru planetu, ali za razliku od nas one se ne mogu prilagoditi uslovima života na drugim planetama, tako mi je rekao tata, a moj tata sve zna!

Tata mi je otkrio jednu dugo čuvanu tajnu!

– Znaš sine, mi iz SVEMIRSKOG LET-a nismo prvi koji su otkrili i posetili Trapist!

Prije nas ovde su dolazili i stanovnici iz Vinče. Postoje o tome brojni zapisi na stenama i glinenim pločicama koje se mogu svuda videti u sistemu Trapist.

Oni su i naučili svetlice da koriste pismo tako da i danas na Trapist svi pišu vinčanskim simbolima.

Da je moj tata u pravu ja najbolje znam kada zaigram kolo sa svetlicama, jer niko ne ume bolje da povede kolo i zapeva od njih! A po miroljubivosti i gostoprimstvu niko im nije ravan, a to ih su najbolje naučili Stanovnici Vinče koji nisu poznavali oružje i koji su živeli u periodu mira čak 2000 godina!

A moj tata je pravi deda Panta kojem su seljani dali naziv Čeprkalo dok je prikupljao arheološke ostatke pored Dunava i odneo ih gospodinu Vasiću u Narodni muzej i ostalo je legenda jer je arheolog Vasić tako otkrio neolitsko naselje Vinču!

Moja nova domovina Trapist me svuda podseća na Vinču, čak se i danas grade udobne kuće od blata i pleve, a sa šatorastim krovom od trske i slame kakve su se gradili u staroj Vinči. Zato je Svemirski let odlučio da napravi letovališta za turiste kao originalna neolitska naselja u Vinči.

Za razliku od Vinče gde je zima hladna, i duvaju vetrovi, kompanija Svemirski let ima i svoje nove planete Havaje ili Bahame u svemiru gde je leto tokom cele godine!

Moja svemirska destinacija je pravi turistički raj! Ovde nikad nije dosadno!

Kad sam umoran svetlice to odmah znaju pa mi pošalju mislima dodatnu snagu, jer opušteno lebdenje iznad letovališta je nova tehnika koju su me naučile svetlice, njima to ide odlično, one tako odmaraju svoja nežna i mala prozirna krila, a ja učim se da budem Beograđanin u oblacima kao naši drevni preci!

Ne kaže uzalud stara poslovica:

– SNAGA VOLJE, OD NJE NEMA NIŠTA BOLJE! Svetlice su uvek nasmejane, blagog glasa i nikad se ne ljute, samo ponekad puste suzu kad uče historiju zajedno sa nama u školi.

Čudno im je to što je bilo toliko ratnih sukoba na Zemlji, one znaju tri čarobne reči koje su ključ pomirenja:

LJUBAV + SLOGA + DOBROTA!

Doviđenja u Trapistu!

Autor: Dragica Ohashi

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:
WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com